JOВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ ђУЛИЋИ Аутор: Проф. Адријана Јоксимовић Web site: http://www.nedoumice.wordpress.com

Најплоднији песник романтичарског доба Јован Јовановић Змај родио се 24. новембра 1833. године у Новом Саду (ул. Златне греде 4).

Одрастао је у Српској Атини (од 1690), центру српске културе. Васпитаван је у националном духу, у околини препуној цвећа и зеленила, научен је да цени рад, поштење.

Основну школу је завршио у Новом Саду, Гимназију у Халашу и Пожуну, права је учио у Пешти, Прагу и у Бечу.

Након што је завршио права дошао је у Нови Сад да ради као варошки подбележник.

Једног дана...

Једног дана, почетком 1860. година пошао је у болницу да обиђе болесну сестру. Тада је имао 27 година. Док је разговарао са болесницом, на вратима се појавила њена другарица...

Змај је схватио да је пронашао жену свог живота! У том тренутку Змај је схватио да је пронашао жену свог живота!

госпођица Ружа Личанин. Била је то госпођица Ружа Личанин.

У Ружи је нашао своју девојку из снова! Она га је одушевљавала не само лепотом, већ и нежношћу, понашањем, одмереношћу и великом унутрашњом духовном снагом, за којом је током свог живота жудео.

Развила се обострана љубав па су се ускоро и венчали.

По Ружином имену написаће касније најлепше љубавне песме читаве српске поезије.

Прву збирку назваће ЂУЛ јер ђул на турском значи ружа, а деминутив од тога ружице.

Почео је најсрећнији период његовог живота- заједнички дани и године са Ружом. Змај је пун одушевљења и то се огледа у сваком његовом стиху.

Записује песме, дотерује их, запажа, овековечује неке тренутке и ствара збирку песама ЂУЛИЋИ.

Године 1863. отишао је Са Ружом у Пешту и постао управник Телелијанума, завода који је 1838. основао Сава Текелија ради пружања помоћи ученим и талентованим младим људима, а за потребе њиховог школовања и усавршавања.

Ове године у Пешти Змај је искористио да изучи медицину, можда зато што је Ружа била болешљива или зато што је био јако хуман.

Тада је у Пешти уписао и студије медицине. Након што их је завршио, дошао је у Нови Сад и почео је да ради као лекар, али тада ...

Ружа се тешко разболела и Змај бди крај њене постеље. Беспомоћан је и тугује што не може да јој помогне. Очајан је и због смрти своје деце. У том периоду настају дирљиве, тужне песме које ће објавити у Ђулићима увеоцима.

Вољена Ружа умире 1872. године остављајући за собом само једно дете- Змајеву љубимицу Смиљку. Међутим, ни Смиљка неће дуго живети и тиме се завршава лична Змајева трагедија.

То су биле године за које је требало много снаге, разумевања, личне издржљивости и бриге па да се не поклекне. Змај је имао све то- доживео је ужасну личну несрећу, сачувао свој дух и ојачао љубав према деци.

Седамдесетих година 19. века Змај се огледао и као преводилац и као издавач. Издаје и уређује часопис КОМАРАЦ, ЈАВОР, ЖИЖА, НЕВЕН, ЗМАЈ. По новинама ЗМАЈ је и добио надимак.

Као лекар службовао је у Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Сремској Каменици.

Пред крај живота одлучио је да се трајно настани у Сремској Каменици у којој је био од 1901. године па до своје смрти 1904. године.

Чика Јовина кућа у Сремској Каменици данас је музеј, а уз дела чика Јове Змаја стасају и након 100 година неки нови клинци и рађају се неке нове љубави...