Митрополит Мојсије Петровић и Павле Ненадовић

Презентација на тему: "Митрополит Мојсије Петровић и Павле Ненадовић"— Транскрипт презентације:

1 Митрополит Мојсије Петровић и Павле Ненадовић
КаВРлоачка МИТРОЛИЈА Митрополит Мојсије Петровић и Павле Ненадовић Вјерско стање се поправило у врјеме краља Драгутина. Тада се у Мачви и Срему објавља светосавско православље. Пред крај 13. и почетком 14. вјека вјерски надзор над Србима у Угарској бршили су мачвански и браничевски епископи. Панонски Словени примали су хришћанство за врјеме Ћирила и Методија. Методија је постао и епископ Панонске епископије,а касније и арихепископ Моравско- пановске цркве Знатан преокрет у вјеском зивоту српског народа настао је када се крстио угарски владар Стефан I ( ). Он је примио хришћанство из Рима, те је почео да гони присталице словенског ћирило-методијевског православља или ‘’ грчке вјере’’

2 Нова, крушедолски митрополија
Најпознатији од мирополита био је Максим, бивши српски деспот Ђорђе, који је подигао и манастир Кршедол. Послије смрти проглашен је светитељем (1522), као и његови родитељи : деспот Стефан Слијепи и мајка Ангелина, која је подигла манастир Сретење код Крушедола. Године одрзан је први црквено –народни сабор у Крушедолу на коме је одлучено да Српска црква у Аустрији буде под духовном влашћу Пећке патријашије. Срби су на збору у Баји године тразили да се преселе на засебну територију-у јузну Бачку и Малу Влашку у Славонији,али у томе нису успјели. Патријах Арсеније III године подноси молбу цару Леополду за потврду седам српски епископа које је он преуредио. 4. марта године цар је издао ту потврду. Аустријским приѕнањем нове, аутономне крушедолске митрополије.

3 Карловачка митрополија
Пошто су Турци у новом рату против Аустрије ( ) продрли у Срем, запалили и порушили манастир Крушедол, сједиште Крушедолске митрополије пренесено је у Карловце.Од тада за српску цркву под аустријском влашћу преовладава назив Карловачка митрополија. Под аустријском влашћу су се нашле двије засебне митрополије:Београдска и Карловачка. Београдски митрополит Мојсије Петровић енергично се боријо за уједињење ове двије митрополије.На црквено-народном сабору у Новом Саду он је изабран за помоћника обољелом карловачком митрополиту Вићентију Поповићу, с правом наслјеђа. Уједињење митрополија На црквено – народном сабору у Карловцима 1726.године митрополит Мојсије Петровић изабран је за митрополита обје српске митрополије. Тиме је и званично извршено њихово уједињење у Београдско – карловачку митрополију.

4 Борба против сузавања привелегија за Српску цркву у Аустрији
Послије смрти патријарха Арсенија IV Карловачком митрополијом је кратко управљао Исаија Антоновић,а онда је за митрополита дошао енергични и вриједни Павле Ненадовић( ).Он је морао водити тешку борбу против сузавања привилегија за Српску цркву, која је вршила аустријска царица Марија Терезија. Она је дозволила зидање цркава у мјестима гдје искључиво зиве Срби, али је забранила зидање нових манастира. Сређивање црквене управе и оснивање богословског училишта Упоредо са одбраном вјерских, културних, политичких и економских права српског народа, митрополит Ненадовић је сређивао и црквену управу. Основао је редовне црквене судове, саградио саборну цркву у Карловцима и обновио манастир Гргетег.Основао је богословско- учитељско училиште у Плашком и у Залузници за Лику и Крбаву.