EKONOMSKI ZNAČAJ I ULOGA TURIZMA asistent:Branislava Hristov Stančić branislava@ekof.bg.ac.rs Kabinet: 711a

Faktori za utvrđivanje ekonomskog značaja turizma Turističke atraktivnosti Pristupačnost Turistička ponuda Organizacija turizma i politika unapređenja Osnova ekonomskog značaja turizma → Potrošnja turista u mestu stalnog boravka u destinaciji

Efekti turističke potrošnje na privredu: Direktan Indirektan Multiplikovan Ekonomska funkcija turizma→ “..sva njegova delovanja koja su usmerena na izrazito privredne ciljeve i koja rezultiraju izrazito privrednim učincima..”

Ekonomske funkcije turizma: multiplikativna, induktivna, konverziona, f-ja zapošljavanja, f-ja razvijanja privredno nerazvijenih područja, f-ja uravnoteženja robno-novčanih odnosa.. Materijalni izraz svi turističkih ekonomskih funkcija je turistička potrošnja.

Direktni uticaj turizma na privredu se manifestuje kroz: Uticaj na društveni proizvod i nacionalni dohodak Uticaj na razvoj privrednih delatnosti koje čine turističku privredu Uticaj na platni bilans zemlje Uticaj na zaposlenost stanovništva i životni standard Uticaj na investicionu aktivnosti i strukturu investicija Uticaj na brži razvoj nedovoljno razvijenih zemalja

Uticaj turizma na društveni proizvod i nacionalni dohodak Uticaj turizma na dohodak: Prostorna, vremenska i granska preraspodela (prelivanje dohotka-strani turisti) Stvaranje novog dohotka (stimuliše razvoj oblasti materijalne proizvodnje-domaći turisti) Učešće prihoda od stranih turista u društvenom proizvodu→značajno u slučaju manje razvijenih zemalja

Primer: Devizni prihodi od turizma u Tanzaniji i Južnoj Africi veći su od prihoda koji ove zemlje ostvaruju po osnovu izvoza zlata Turizam je glavni izvor deviznih prihoda za 1/3 zemalja u razvoju i skoro 1/2 najmanje razvijenih zemalja Turizam je utiče na ravnomerniju teritorijalnu preraspodelu dohotka: Od više ka manje razvijenim područjima zemlje Od više ka manje razvijenim zamljama

Uticaj turizma na delatnosti turističke privrede Delatnosti koje direktno podmiruju potrebe turista: Ugostiteljstvo Saobraćaj Trgovina Turističke agencije Zanatske aktivnosti Komunalne aktivnosti

Nivo razvijenosti turističke privrede determiniše strukturu turističke potrošnje: Što je veći nivo razvijenosti turističke privrede to je veći stepen potrošnje u domenu kupovine, razonode i zabave. Što je manji nivo razvijenosti turističke privrede to je veći stepen potrošnje na osnovne turističke usluge-smeštaj, ishrana i prevoz.

Uticaj turizma na investicionu aktivnosti i strukturu investicija Turizam podstiče investiciona ulaganja u: Razvoj putne mreže Modernizaciju raznih vidova saobraćaja Razvoj hotelskih i ostalih ugostiteljskih kapaciteta

SDI u Turizmu Srbije Uslov za privlačenje stranih investitora -kvalitetna destinacija sa povoljnim ambijentom Bitan segmet za investiranje-HOTELIJERSTVO! NOSIOCI investicionih aktivnosti: međunarodni hotelski lanci Investicioni fondovi za ulaganje u nekretnine

Strane direktne investicije u SRBIJI „Falkensteiner“ - austrijski lanac otvorio je hotel na Novom Beogradu- ukupna vrednost investicije 45mln EUR. „Radisson Colection“- austrijski investicioni konzorcijum je na mestu Starog mlina otvorio hotel-ukupna investicija vredna 55mln EUR

Uticaj turizma na zaposlenost stanovništva U sektoru turizma na globalnom nivou zaposleno je više od 10 miliona ljudi Turizam podstiče zaposlenost kroz: Povećanje broja zaposlenih u delatnostima turističke privrede Povećanje broja zaposlenih u neprivrednim delatnostima koje direktno podmiruju potrebe turista Povećanje broja zaposlenih u delatnostima koje na indirektan način zadovoljavaju potrebe turista Angažovanje privatnih domaćinstava u turističkim mestima

Karakteristike rada u turizmu: Značajan procenat zaposlenih u turizmu u odnosu na ukupno zaposleno stanovništvo Tendencija rasta tog procenta Veliki broj zaposlenih žena ( 1980. godine u Austrija-67% žena) Veliki broj sezonskih radnika

Uticaj turizma na platni bilans zemlje Aktiva turističkog bilansa Pasiva turističkog bilansa “nevidljivi izvoz” = Prihodi od stranih turista “nevidljivi uvoz” Rashodi domaćih turista

Stopa rasta prihoda od stranih turista > stope rasta izvoza roba Uticaj turizma na aktivnu stranu platnog bilansa: Međunarodni turizam predstavlja najvažniju pojedinačnu stavku u ukupnoj vrednosti svetskog izvoza roba i usluga→aktiva turističkog bilansa zauzima najveći deo aktive platnog bilansa zemalja Turizam→važan faktor uravnoteženja nepovoljnog trgovinskog i platnog bilansa Stopa rasta prihoda od stranih turista > stope rasta izvoza roba

Uticaj turizma na pasivnu stranu platnog bilansa: Veliki izdaci za putovanja u slučaju visoko razvijenih zemalja Međunarodni turizam predstavlja važniju pojedinačnu stavku u ukupnoj vrednosti svetskog uvoza roba i usluga Stopa rasta izdataka za putovanja u inostranstvo > stope rasta uzvoza roba i usluga Stimulativne mera za porast broja stranih turista i destimulativne mera za smanjenje domaćih turista da putuju.

Primer destimulativnih mera turističke politike u SAD: 1967. godine prihodi od turizma 1,8 mlrd $, rashodi 4 mlrd $-DEFICIT 2,2 mlrd $ 920 mln $ potrošeno u zemljama Evrope Destimulacija putovanja kroz predsednikovu novogodišnju poruku naciji-rezultat je smanjenje deficita po osnovu turizma za oko 197 mln $ 1980. gofine deficit po osnovu turizma iznosio je 0,3 mlrd $ 2007. godine zabeležen je visok turistički SUFICIT od 20,5 mlrd $

Indirektan uticaj turizma na privredu Građevinarstvo (podsticanje investicionih aktivnost) Industrijska proizvodnja (poluproizvodi, potrošna dobra, roba široke potrošnje..) Poljoprivredna proizvodnja

Multiplikovani efekti turizma na privredu Koeficijent multiplikacije pokazuje koliko će potrošnja stranih turista (u iznosu jedne jedinice strane valute) uticati na kreiranje društvenog proizvoda zemlje u koju putuju. Koeficijent multiplikacije se ne može dugoročno odrediti za neku zemlju

Multiplikovani efekti turizma na privredu Koeficijent multiplikacije se menja pod uticajem promena: U privrednom razvoju domaće zemlje U promeni količine novca koju domaći turisti troše u inostranstvu U potrebi za uvozom proizvoda i usluga za zadovoljenje potreba stranih turista Količini štednje lokalnog stanovništva Količini novca koja se odlije u inostranstvo po raznim drugim osnovama

Međusektorska analiza- kako se novac od stranih turista raspoređuje u privredni (10% ukupnog dohotka se odnosi na takse državi) U bivšoj Jugoslaviji: 29% na industriju i 13,4% na poljoprivredu Teorija multiplikatora važi samo u slučaju: Nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta Nedovoljne zaposlenosti

Vrste multiplikatora: Multiplikator prodaje Proizvodni multiplikator Multiplikator prihoda Multiplikator zaposlenosti Najveći efekti multiplikatora su na: Budžet države-poreski prihodi-10% od ukupno kreiranog dohotka Zaposlenost-otvaranje novih radnih mesta-približna vrednost multiplikatora je 2,4

HVALA NA PAŽNJI!