СТРУКТУРА ЕПСКЕ ПЕСМЕ

Епска песма врста епске поезије, јуначка, „мушка” песма приповеда о једном догађају који има општи значај или о јунацима који имају значаја за цео народ. приповедач износи неки догађај који се десио у прошлости он је ван догађаја и излаже га у трећем лицу – свезнајући приповедач, објективно.

Песме дугог стиха или бугарштице бугарити – тужно певати песме написане стихом који се назива бугарштица. певају о догађајима и личностима из XIV и XV века имале различит број слогова, од 13 до осамнаест, али најчешће 15 или 16 (са цезуром 7 ‌‌‖ 8‌‌‌‌‌‌‌‌‌‌‌‌‌ или 8 ‌‌‖ 8). Петар Хекторовић „Рибање и рибарско приговарање“ 1568. године. Марко Краљевић и брат му Андријаш Војвода Радосав Сиверински и Влатко Удински Девојка и Шишман Два ми ста сиромаха ‖ дуго вриме друговала, Липо ти ста друговала ‖ и липо се драговала

Песме кратког стиха или десетерачке песме Песме кратког стиха или десетерачке песме Ерлангенски рукопис најстарија збирка народних песама; 217 песама пронађен 1913. године у универзитетској библиотеци у Ерлангену, у Немачкој. непознати аутор сложио без реда и коментара записивач био Немац који је добро знао српски језик, збирка препис јер је дело брижљиво писано и украшено. сматра се да је рукопис настао између 1716. и 1733. године (једна песма пева о догађају из 1716. године, а у корицама је пронађен календар из 1733. године). НЕИСТОРИЈСКЕ – догађаји и јунаци непознати историји, ИСТОРИЈСКЕ – догађаји и јунаци историјски познати. Према томе које догађаје и јунаке познате у историји опевају, све епске песме сврстане су у осам циклуса: Преткосовски циклус Косовски циклус Циклус песама о Марку Краљевићу Покосовски циклус Хајдучки циклус Ускочки циклус Циклус ослобођења Србије Циклус песама борбе за слободу народа Црне Горе

Структуру епске песме чине ЈЕЗИК РИТАМСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ТЕМА (мотиви) значајни догађаји из живота народа или заједнице, теме из културне традиције ФАБУЛА (прича) узрочно- -последично низање догађаја ЛИКОВИ представници народа или појединих друштвених група КОМПОЗИЦИЈА (епска техника) распоред мотива (сиже) и узрочно- -последичне везе и хронолошко низање догађаја особени знаци дом (кула, двор, град) друштво (владар вазал, слуга) атрибути – коњ, соко оружје, одело род и породица (главно сродство и ново сродство

Епска техника увод износи се предмет певања и помињу се јунаци увођење у центар збивања (in medias res) избегава се непотребно приповедање од самог почетка догађаја ретардација (успоравање) приказивања догађаја да би се потпуније развило излагање и појачало ишчекивање дигресије удаљавање од основног тока излагања епизоде развијени и заокружени облици дигресија понављања подсећају на важнија збивања или ситуације, подвлаче их и повезују