Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Обрада народне епске песме

Сличне презентације


Презентација на тему: "Обрада народне епске песме"— Транскрипт презентације:

1 Обрада народне епске песме
Древност и даљину давних времена дочарава наш народни еп: епске народне песме. Уопштено се одређују као песме у којима песник прича.

2 Епске народне песме Чине их полуисторијске приче у стиху, настале на почецима феудалне државе, у којима се прослављају јунаци и владари.

3 Епске народне песме У дугом преношењу песме су преузеле митске, легендарне, бајковне и друге садржаје и достигле високу усавршеност и поетску лепоту. Наш народни еп испеван је у десетерачком стиху, на коме је постављена позната теорија о формули (Лорд, А. Б., 1982), један од кључева за разумевање сликовности и усмености електронске комуникације (Маклуан, М., 1973).

4 Епске народне песме Епске народне песме имају посебно место у неговању родољубља. Круг старих прича очарава читаоца жељног путовања у време и виђења родних корена. Сви народи казују старе, полуисторијске-полулегендарне приче у којима су извори њиховог поноса и оптимизма. Наш народни еп испеван је у

5 Епске народне песме Оно што су за друге Илијада и Одисеја, приче о краљу Артуру, Карлу Великом, Нибелунзима, светом Гралу, Сиду, то су за наш народ усмени еп и његови јунаци. Предочени су у редовима старих витезова и јунака, коња, соколава, змајева, вукова, нпр. Милош Обилић, Реља Крилатица, Марко Краљевић, Љутица Богдан....

6 Мит и хуманизам Народни еп је христијанизован.
Од најранијих времена људи су божанства замишљали према себи самима, као добре и зле. Настале је паганска митологија, духовни одговор на изазове моћне природе и тешке међуљудске односе. Хришћанство у то схватање уводи обрт: људи почињу себе замишљати према божанској слици. То су корени хуманистичком идеалу једнакости, милосрђа и доброте, основе хришћанске цивилизације и водећих идеја савременог друштва.

7 Епски стих Стих дељен цезуром (паузом) из два неједнака дела назива се десетерцем. Лажив св’јете, мој лијепи цв’јете! Вокабулар и стих 4 слога слогова

8 Еп и духовна снага Лик Краљевића Марка окаректерисан је према обрасцу:
А) Спољашње црте: физичка снага, коњ, оружје (атрибут слободног човека) Б) Унитрашња својства: самилост, гнев, вера у победу као извор снаге

9 Типови епских јунака Епски ликови јављају се као такмаци и заштитници. Такмац је јунак снаге воље и срчаности. Заштитник је божански јунак, гарант опстанка народа у условима када се доводи у питање његов опстанак. Израз је тзв. примитивног менталитета, старог начина мишљења и понашања пониклог у условима тзв. примитивне епске угрожености. Она се и данас повремено јавља у условима друштвене кризе или хотимице изазива.

10 Типови епских јунака (такмац и заштитник)
Примитивни менталитет у песми пратилац је слома епског света. Епски свет је божанског порекла, уређен по општим начелима добра и правде. Основна добра су у поносној снази и заштити слабих (угрожених), крвног и етичког сродства. Руши га кварење морала, налет туђина, мрски насилник. Настаје тзв. доба првобитне угрожености. Уклања је појава избавитеља, заштитника онолико моћног, а и физички хиперболисаног, колико је дубок пад у безнађе и велика потреба за њим, и опет стање доводи у ред.

11 Типови епских јунака (заштитник)
Како је ред божанског порекла, и његов чувар је божански јунак. Не може погинути у боју нити се оженити, а прате га самилост и гнев, два посвећена епска осећања

12 Морална начела Начела која уређују епски свет , родитељ предаје епском заштитнику. Примери: Марко, сине, једини у мајке! Не била ти моја рана клета, Немој, сине, говорити криво, Ни по бабу, ни по стричевима, Већ правди Бога истинога. (Урош и Мрњавчевићи)

13 Морална начела Јунак морално начело саопштава кршиоцу закона:
Треће ти је, беже, нечовештво: Ти имадеш и оца и мајку, Ни једнога у асталу нема, Да ти пије прву чашу вина. (Марко Краљевић и бег Костадин)

14 Морална начела Снага епског света такође је у савезу (слика верности).

15 Марко Краљевић и бег Костадин
Спада у ређи композицијски тип наших епских песама чија радња тече у дијалогу. Дијалог се води између двојице јунака о крсном имену, о слави.

16 постављање песме у одређени круг (циклус) песама,
Локализовање песме стварање погодних околности за успешну интерпретацију Локализовање: постављање песме у одређени круг (циклус) песама, повезивање песме са одређеним друштвеним и историјским приликама на које се садржајем односи.

17 Локализовање песме Свака песма се посматра као јединствена естетска творевина која је способна да самостално изазива утиске, побољшавања литерарне пријемчивости (рецепције) обавља локализовањем песме и применом спољашњег, вантекстовног гледишта. Корелација индукције и дедукције – са обрадом сваке песме сазнаје се нешто ново и о циклусу коме она припада и о њеној историјској подлози, а и о општим особинама народне епике.

18 Пример Наставни циљеви (Марко Краљевић укида свадбарину)
1.Остварити дубље доживљавање песме и уживање у њеној лепоти. Упознати и са моралног становишта осветлити Марков јуначки подвиг и племенито дело. Побудити уживљавање у лирску драму јунака; изазвати саосећање са Косовком девојком и поистовећивање са Марковом заштитничком улогом. Исцрпно анализирати изглед Косовке девојке и срдитог Марка док „језди низ Косово”, призоре пред шатором и Марков обрачун са тиранином. Детаљно проучити дијалошка места у песми: разговор између Марка и девојке и вербални обрачун између Марка и Арапина. Уочавати и објашњавати друштвене, психолошке и моралне побуде које покрећу Марка на акцију. Свестраније проучити ликове Марка, девојке и Арапина. Открити и проценити њихове поступке, особине, осећања и намере. Истаћи симболику ликова и њихову улогу у стварању уметничких порука.

19 Песма и циклус Обрада епске песме захтева двоструко локализовање.
Она се поставља у одговарајући круг (циклус) песама и везује за историјске и друштвене прилике на које се садржајем односи. Циклус функционише као шира и надређена мотивска целина, у којој су песме груписане по сродности, па се самим тим у знатној мери међусобно допуњавају и објашњавају.

20 Наставни циљеви обраде епске народне песме
Доживет и сазнати идејни смисао песме и тумачити га као племените поруке које су засноване на борби против насиља и на ослободилачким тежњама народа, па су увек актуелне и моћне да ширењем патриотских осећања и одбраном правичности и људског достојанства „спајају век са веком и човека са човеком”. Развијати читалачку радозналост за епску народну поезију, посебно за песме и предања о Марку Краљевићу.

21 Марко Краљевић укида свадбарину
Поранио Краљевићу Марко, Поранио низ Косово равно, Кад је био на води Сервани, Сукоби га Косовка девојка, Божју помоћ назива јој Марко: "Божја помоћ, Косовко девојко!" Девојка се до земље поклања: "Здраво да си, делијо незнана!" Ал' јој Марко поче беседити: "Драга сестро, Косовко девојко! "Лепа ти си, секо, млађа била! "Красна ти си стаса и узраста! "Руменила, господска погледа! "Ал‘ те, секо, коса покварила; "Јер си тако, секо, оседила? "С ког' си млада срећу изгубила? "Ил’ са себе, ил' са своје мајке, "Или са свог стара родитеља?"

22 Марко Краљевић укида свадбарину
Проли сузе Косовка девојка, Па говори Краљевићу Марку: "Драги брато, делијо незнана! "С' себе срећу изгубила нисам, "Ни са себе, ни са своје мајке, "Ни са свога стара родитеља; "Већ сам јадна срећу изгубила: "Ево има девет годин' дана, "Како дође Арап прекоморац, "Па од цара Косово закупи, "И наметну зулум на Косово: "Косово га и поји и рани; "Па је други зулум наметнуо: "Ко с' удаје, тридесет дуката; "Ко се жени, тридест и четири; "Који има, те толико даде, "Тај се јунак може оженити "И девојка млада удомити; "А у мене браћа сиромашна, "Нема блага, да Арапу даду, "У томе сам јадна заостала, "Те се нисам млада удомила; "Са тога сам срећу изгубила. "Па још за то не би ни жалила, "Што вам с' не да младим удавати, "И јунаком младим оженити; "Него ево и веће невоље,

23 Марко Краљевић укида свадбарину
Још је већи зулум наметнуо: "На ноћ иште младу и девојку, "Па девојку Арапине љуби, "А невесту слуге Арапове; "Обреди се све Косово редом, "Даваше му младе и девојке, "Ево мени тужној редак дође, "Да довече идем Арапину, "Да му ноћас, јадна, будем љуба, "Па ја мислим и размишљам мисли: "Мили Боже, што ћу и како ћу? "Ил' ћу јадна у воду скочити, "Или ћу се млада обесити: "Волим, брате, изгубити главу, "Нег' љубити свој земљи душмана."

24 Марко Краљевић укида свадбарину
Ал' беседи Краљевићу Марко: "Драга сестро, Косовко девојко! "Не шали се, у воду не скачи, "Немој себи смрти учинити, "Немој, секо, душе огрешити! "Већ ми кажи Арапове дворе, "Гди су двори Арапина црна? "Имам речи беседити с њиме." Девојка му поче беседити; "Драги брато, незнана делијо! "А што питаш Арапове дворе? "Што и питаш? остали му пусти! "Може да си нашао девојку, "Пак му идеш, носиш свадбарину; "А можда си јединац у мајке, "Па ћеш, брате, тамо погинути, "Па што ће ти саморана мајка?"

25 Марко Краљевић укида свадбарину
Марко с' маши руком у џепове, Те извади тридесет дуката, Па их даје Косовки девојки: "На ти, секо, тридесет дуката, "Пак ти иди своме белом двору, "Пак се рани, док ти с' срећа јави: "Само кажи Арапове дворе, "Ја ћу платит' свадбарину за те. "Зашто би ме Арап погубио, "Кад ја имам, сестро, доста блага, "Мог'о б' платит' све Косово равно, "Камо л' не би за се свадбарину?" Девојка му поче беседити: "Нису двори, већ шатори пусти. "Погледајде доле низ Косово "Гди се онај свилен барјак вије, "Онде ј' шатор црног Арапина, "Око њега зелена авлија, "Сва авлија главам' накићена: "Ево нема још недеља дана, "Како ј' проклет' Арап исекао "Седамдесет и седам јунака, "Косоваца тужни ђувегија; "Арап има четрдесет слугу, "Што чувају стражу око њега."

26 Марко Краљевић укида свадбарину
А кад Марко саслушао речи, Крену Шарца, оде низ Косово, Добра Шарца врло расрдио, Из копита жива ватра сева, Из ноздрва модар пламен лиже; Срдит Марко језди низ Косово, Рони сузе низ јуначко лице, А кроз сузе гњевно проговара: "Ој давори, ти Косово равно! "Шта си данас дочекало тужно, "После нашег кнеза честитога, "Да Арапи сад по теби суде! "Ја срамоте поднети не могу, "Ни жалости велике трпити, "Да Арапи таки зулум чине "И да љубе младе и девојке. "Данас ћу вас, браћо, осветити, "Осветити, или погинути."

27 Марко Краљевић укида свадбарину
Оде Марко право под шаторе, Угледа га Арапова стража, Па казује црну Арапину: "Господине, Арап-прекоморче! "Чудан јунак језди низ Косово "На витезу коњу шареноме, "Добра коња врло расрдио, "Из копита жива ватра сева, "Из ноздрва модар пламен лиже; "Оће јунак на нас ударити." Ал' беседи Арапине црни: "Децо моја, четрдесет слугу! "Не сме јунак на нас ударити, "Ваља да је нашао девојку, "Па нам иде, носи свадбарину, "Жао му је, што ће дати благо, "Са тога се врло расрдио; "Већ изид'те пред нашу авлију, "Па јунака дочекајте лепо, "Пред њиме се смерно поклоните, "Под њим добра коња приватите, "Примите му коља и оружје, "Пустите га мени под шаторе, "Не ћу блага, узећу му главу, "Да добијем коња према себе."

28 Марко Краљевић укида свадбарину
Испадоше Арапове слуге, Да под Марком добра коња приме, А кад близу угледаше Марка, Не смедоше пред Марка изићи; Беже слуге под шатор Арапу, Па се крију за Арапа слуге, Покривају сабље јапунџети, Да им Марко не види сабаља. И сам Марко у авлију уђе, Пред шатором одседнуо Шарца, Своме Шарцу тако беседио: "Одај, Шаро, и сам по авлији, "А ја идем под шатор Арапу, "Наоди се шатору на врати, "Ако б' мени до невоље било." Пак се Марко под шатора шеће, Арап седи, пије вино ладно, Служи му га млада и девојка; Божју помоћ називао Марко: "Божја помоћ, драги господине!" Арап њему лепше одговара: "Здрав, јуначе, делијо незнана! "Од' јуначе, да пијемо вина, "Па ми кажи, што си ми дошао."

29 Марко Краљевић укида свадбарину
Ал' беседи Краљевићу Марко: "Немам каде с тобом пити вина; "А добро сам до тебе дошао, "Врло добро, боље бит' не може. "Ја испроси лепоту девојку, "Осташе ми на друму сватови, "Дошао сам, дон'о свадбарину, "Да дам благо, да водим девојку, "Да ми нико на пута не стане; "Кажи мени, што је свадбарине?" Арап лепо Марку проговара: "Та ти за то и одавно знадеш: "Ко с' удаје, тридесет дуката; "Ко се жени, тридест и четири; "Ти се видиш јунак од мејдана, "Није квара да стотину дадеш!" Марко с' маши руком у џепове, Пред Арапа три дуката баци: "Веруј мени, више немам блага, "Већ кад би ме тео причекати, "Док се вратим с лепотом девојком, "Тамо ће ме даривати лепо, "Све ћу теби поклонити даре, "Теби даре, а мени девојка."

30 Марко Краљевић укида свадбарину
Цикну Арап као змија љута: "У мен', курво вересије нема! "Не даш блага, са мном се подсмеваш;" Па потрже тешка буздована, Те удара Краљевића Марка, Удари га три четири пута. Насмеја се Краљевићу Марко. »О јуначе, Арапине црни! "Ил' се шалиш, ил' од збиље бијеш?" Цичи Арап, као змија љута: "Не шалим се, већ од збиље бијем." Али Марко поче беседити: "А ја мислим, да се шалиш, тужан; "А кад, море, ти од збиље бијеш, "И ја имам нешто буздована, "Да те куцнем три четири пута; "Колико си мене ударио, "Толико ћу тебе ударити, "Па ћем' онда на поље изићи "И из нова мејдан започеш."

31 Марко Краљевић укида свадбарину
Трже Марко буздована свога, Пак удари Арапина црна, Како га је лако ударио, Искиде му из рамена главу! Насмеја се Краљевићу Марко: "Боже мили. на свем' теби вала, "Кад брж' оде са јунака глава! "Кан' да није на њему ни била!" Трже Марко сабљу од појаса, Пак зареди Арапове слуге, Исече му четрдесет слугу, А четири не кте погубити, Већ и Марко остави за правду, Кој' ће сваком право казивати, Како ј' било Арапу и Марку, Све с авлије поскидао т таве, Па је главе саранио лепо, Да ј' не кљују орли и гаврани, Па авлију пусту накитио, Накити је Арапским главама; Арапово благо покупио; А четири слуге Арапове, Које није тео погубити, Оправи и по Косову Марко, Оправи и на четири стране, Те телале по Косову слуге:

32 Марко Краљевић укида свадбарину
Гди девојка има за удају, "Нека тражи себи господара, "Нек с' удаје, док је за младости; "А гди јунак има за женидбу, "Нек се жени, нека љубу тражи; "Од сад више нема свадбарине. "Марко за све свадбарину плати." Све повика, мало и велико: "Бог да живи Краљевића Марка! "Који земљу од зла избавио, "Који сатр земљи зулумћара; "Проста м' била и душа и тело!"

33 Истраживачки задаци Спремите се да са што више појединости причате о сусрету и разговору Марка и Косовке девојке и о Марковом обрачуну са Арапином. Како изгледа Косовка девојка? Који детаљ посебно наглашава њену трагичну судбину? Шта она намерава? Кога девојак представља у песми? Која осећања у Марку изазива изглед девојке? Како је он ословљава? За шта се интересује? Како девојка ословљава Марка? О чему сведочи та присност у обраћању? Шта девојка казује Марку?

34 Истраживачки задаци Каква је невоља снашла људе на Косову? Прикажите и проценити облике зулума (насиља, тираније). Који је од њих најтежи и зашто? Кога Арапин у ширем смилу представља? Пронађите стихове који најбоље говоре о поносу и патриотизму Косовке девојке. Како Марко поступа на растанку са девојком? Пратите и поткрепљујте нарастање Марковог бола и пркоса. Замислите срдитог Марка док језди низ Косово и ослушните његове речи. Шта је у тој слици необично и потресно?

35 Истраживачки задаци Како силникове слуге виде и доживљавају Марка? Шта је у њиховом поступању смешно? Какву клопку Арапин припрема Марку? Осветлите карактер силника и тиранина. Опишите Марков обрачун са тиранином. Чиме је Марко разбеснео силеџију? Како је текао „двобој” речима? А оружјем? Како Марко коментарише ударце противника и своје ударце? Шта је у свему томе смешно? Које су Маркове особине дошле ту до изражаја? Објасни поводе (разлоге) који подстичу Марка на јуначко дело. Како народ благосиља свог заштитника? Наведите што више Маркових особина које су изражене у овој песми и поткрепите их одговарајућим поступцима.

36 Марко Краљевић и бег Костадин
Коње јашу до два побратима 2. Бег Костадин и Краљевић Марко, 3. Бег Костадин беседио Марку: 4. „Побратиме, Краљевићу Марко! 5. „Да ти мени о јесени дођеш, 6. „О јесени, о Дмитрову данку, 7. „А о моме крсноме имену, 8. „Па да видиш части и поштења, 9. „А и лепа, брате, дочекања, 10. „И господске ђаконије редом.”

37 Марко Краљевић и бег Костадин
11. Ал’ беседи Краљевићу Марко: 12. „Не вали се, беже, с дочекањем! 13. „Кад ја тражи брата Андријаша, 14. „Ја се деси у двору твојему 15. „О јесени о Дмитрову данку 16. „А о твоме крсноме имену, 17. „Видио сам твоје дочекање, 18. „И види ти до три нечовештва.”

38 Марко Краљевић и бег Костадин
Ал’ беседи беже Костадине: 20. „Побратиме, Краљевићу Марко! 21. „Та каква ми нечовештва кажеш?” 22. Вели њему Краљевићу Марко: 23. „Прво ти је, брате, нечовештво: 24. „Дођоше ти до две сиротице, 25. „Да ј’ нараниш леба бијелога 26. „И напојиш вина црвенога; 27. „А ти велиш двема сиротама: 28. „ „Ид’т’ одатле, један љуцки гаде! 29. „ „Не гад’те ми пред господом вина.“ „ 30. „А мени је жао, беже, било, 31. „Жао било двеју сиротица,

39 Марко Краљевић и бег Костадин
32. „Па ја узе до две сиротице, 33. „Одведо и доле на чаршију, 34. „Нарани и леба бијелога 35. „И напоји вина црвенога, 36. „Па покроји на њи чисти скерлет, 37. „Чисти скерлет и зелену свилу, 38. „Па и онда посла двору твоме, 39. „А ја, беже, гледам из прикрајка, 40. „Како ћеш и онда дочекати; 41. „А ти узе једно сирочади, 42. „Узе њега на лијеву руку, 43. »Друго узе за десницу руку, 44. „Однесе и у дворе за столе:

40 Марко Краљевић и бег Костадин
45. „Јед’те, пијте, господски синови.“ ” 46. „Друго ти је, беже, нечовештво: 47. „Што су били стари господари, 48. „Па су своју азну изгубили, 49. „И на њима стари скерлет беше, 50. „Оне мећеш у доњу трпезу; 51. „А који су нови господари 52. „И од скора азну заметнули 53. „И на њима нови скерлет беше, 54. „Оне мећеш у горњу трпезу, 55. „Пред њи носиш вино и ракију 56. „И господску ђаконију редом. 57. „Треће ти је, беже, нешовештво: 58. „Ти имадеш и оца и мајку, 59. „Ни једнога у асталу нема, 60. „Да ти пије прву чашу вина.”

41 Тумачење непознатих речи
Радња песме тече у дијалогу и по томе спада у ређи композицијски тип наших епских песама. Дијалог се води између двојице јунака о крсном имену, о слави. У песми има знатан број архаичних речи и израза и одомаћених туђица, данашњој деци мало познатих. Њихова бројност ометала би рецепцију и интензитет доживљаја текста, без чега не може бити ваљаног даљег рада на њеном тумачењу.

42 Тумачење непознатих речи
Стога деци треба рећи да песма говори о томе како се слава славила у давна времена, када је живео Краљевић Марко и кад су многи наши крајеви били под Турцима, па су неки богати Срби постајали бегови (турско ниже племство). Тада се примање гостију звало дочекање, а разна најбоља јела ђаконије, а намирнице су се набављале у трговачком делу града, званом чаршија.

43 Тумачење непознатих речи
На славу се долазили у оделима од скупоцене црвене тканине која се звала скерлет, људи који су имали таква одела били су стекли (тада се говорило заметнули) велика имања, благо (тада се говорило хазну). Домаћин је водио рачуна ко где за столом (у песми се каже асталом) треба да седи.

44 Истраживачки задаци Уочити како се води дијалог између двојице јунака, Марка Краљевића и бега Костадина, о беговом прославању крсног имена и славе. Утврдити колико пута сваки јунак узима реч. Дијалог започиње бег Костадин хвалећи се како прославља своје крсно име, које пада „о Дмитрову данку”.

45 Композиција песме Марко први пут узима реч да би бегу указао да је једном код њега био баш о Дмитрову данку и видео његово дочекање, при чему је уочио бегова до три нечовештва. Други пут бег Костадин узима реч да би изразио чуђење о каквим то његовим нечовештвима он говори. Марко други пут узима реч да би бегу навео три нечовештва и образложио у чему се она састоје.

46 Спорење због различитог односа према слави и крсном имену
Три нечовештва бега Костадина: 1. презирање сиротиње, 2. бег занемарује пријатеље који више нису богати и то им јасно даје до знања, 3. непоштовање родитеља.

47 Идејна исходишта За бега Костадина слава је прилика да свету покаже раскош и богатство на свом двору, због чега и Марка позива да му дође у госте баш на тај дан. За Марка Краљевића слава је дан када домаћин треба да покаже своју оданост према православној вери и да се тога дана покаже највећа човечност. Зато бегу Костадину и замера на његовом нечовештву које је имао прилику и лично да види. Из Маркових замерки упућених бегу виде се три бегова греха која чини славећи славу: лош однос према сиротињи, према старијима и, посебно, према родитељима. Зато је свака Маркова замерка строжа од претходне. Да је Марко био у свему у праву види се и по томе што бег на Маркове замерке нема одговора.

48 Идејна исходишта Маркове замерке упућене бегу уче нас да је крсно име дан у коме, славећи свеца заштитника свога дома, треба показати најдубљу оданост Богу и најплеменитији однос према људима.

49 Корелацијска исходишта
Веронаука и Грађанско васпитање Хришћански је уделити „кљасту и слијепу” јер је Исус Христос баш таквима помагао и учио нас да „љубимо ближњег својега као самог себе”, а ближњи нам је сваки човек, и сиромах као и богати. Марково одвођење сиротица у чаршију да их нахрани, напоји и обуче – прави је хришћански поступак и уједно дубоко хумани чин.

50 Корелацијска исходишта
5. Божија заповест гласи: Поштуј оца својега и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.


Скинути ppt "Обрада народне епске песме"

Сличне презентације


Реклама од Google