Flavonoidni heterozidi

Aglikonska komponenta flavonoidnih heterozida je flavonoid. Flavonoidi su dobili ime po jedinjenju koje je Kostanesku izolovao 1895. god. i nazvao "flavon" (latinski flavus znači žut. Flavonoidi su sekundarni metaboliti, široko rasprostranjeni u biljnom svetu. Najčešće se mogu naći u korenju, lišću, semenkama, pokožici voća i cvetu viših biljaka. Predstavljaju najveću grupu polifenolnih jedinjenja. Poznato ih je više od 5000 Flavonoidi su se originalno nazivali vitamin P, verovatno zbog uticaja koje imaju na permeabilnost vaskularnih kapilara, ali se u današnje vreme ovaj termin retko koristi. Flavonoidi su biljni pigmenti i odgovorni su za boju listova, cvetova i plodova biljaka. Ne nalaze se u životinjskom svetu. Izuzetak je morski koral Echinophora lamellosa i mikoorganizmi Aspergillus candidus i Phallus impudicus, koji imaju sposobnost sinteze flavonoida. Flavonoidi se mogu naći i u krilima plavog leptira Polyommatus icarus.

Osnovi strukture skeleta flavonoidnih aglikona U osnovi molekula aglikona, nalazi se -piron (piranon-4), benzo--piron (hromon) ili 2-fenil-benzo--piron (flavon).

Ugljenikov skelet flavonoida (C6C3C6) sadrži dva benzenova prstena (A i B) međusobno povezana tročlanim ugljeničnim nizom, koji sa atomom kiseonika formira heterociklični prsten C. Osnovnu strukturu flavonoida čine: flavan koji se može izvesti iz hromana i flavon koji se može izvesti iz hromona. flavan flavon hromon hroman

Vrste flavonoidnih aglikona 2-fenilhromoni (pravi flavonoidi); flavoni, flavonoli (monomerni i demerni) flavanoni i dihidroflavonoli izoflavoni i izoflavanoni 2-fenilhromani (gradivne jedinice tanina); flavani flavan-3-oli, flavan-3,4-dioli halkoni i dihidrohalkoni (piranski prsten je otvoren); 2-benzilidinkumaranoni (auroni); 2-fenilbenzopirilijum-katjon (antocijani).

Gradnja heterozida Šećerni ostatak može da sadrži jedan, dva ili tri monosaharida, koji su međusobno linearno ili račvasto povezani. Najčešće se glukozidna veza ostvaruje preko fenolnih grupa aglikona. Gotovo da je pravilo da flavoni grade 7-O-heterozide, a flavonoli, 3-O-heterozide. Flavonoidi često grade C-heterozide. Dolazi do povezivanja asimetričnog C-atoma šećera sa C6 ili C8 aglikona. Razlikuje se nekoliko tipova C-heterozida i to: mono C-heterozidi, di-C-heterozidi, kombinovani C- i O-heterozidi, acil-C-heterozidi (hidroksilne grupe šećera mogu biti esterifikovane nekim alifatičnim ili aromatičnim kiselinama).

Antioksidativnim delovanjem suzbijaju slobodne radikale i inhibiraju enzime koji dovode do razvoja ovih reaktivnih molekula, zbog čega se flavonoidi mogu upotrebiti kao prirodni lekovi kod tretmana bolesti krvi i kože, kao i za prevenciju raka (rak gušterače, pluća i jajnika, leukemija). Flavonoidi pokazuju delotvornost u prevenciji ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Mogu poboljšati funkciju arterija, smanjiti krvni pritisak, oksidativno oštećenje, nivo holesterola u krvi, upalne procese i rizik od tromboze. Flavonoidi takođe mogu pozitivno delovati na zdravlje kostiju, posebno na mineralnu gustinu kostiju.  Kvercetin ima posebno važnu ulogu u prevenciji i tretmanu čira želuca (inhibira rast bakterije koja izaziva čir). Takođe, kvercetin deluje antiviralno na virus besnila, i na virus herpesa.

Farmakološko delovanje i primena flavonoida U ljudskoj ishrani najčešće se unose konzumiranjem voća, povrća, vina, čajeva i kakaoa. Od ostalih aktivnosti flavonoida, u terapijske svrhe se najčešće koristi njihovo diuretično delovanje, kao i interakcija u metabolizmu arahidonske kiseline, što se manifestuje kao antiinflamatorno delovanje. Značajna i često korišćena je spazmolitička, antialergijska i hepatoprotektorna aktivnost ovih heterozida. Flavonoidi inhibiraju enzim fosfodiesterazu i smanjuju agregaciju trombocita, pa se koriste u profilaksi i kao dodatna terapija oboljenja povezanih s pojavom tromboze. Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih ekstrakata.

privlače insekte, koji učestvuju u oprašivanju biljaka; Imaju različite uloge u biljkama: privlače insekte, koji učestvuju  u oprašivanju biljaka; pružaju zaštitu od štetnog UV zračenja; katalizatori su u fotosintezi; regulatori su metabolizma gvožđa u fosforilaciji; „hvatači“ su superoksidnog anjona i hidroksil radikala.

Droge sa flavonoidnim aglikonima

IZOFLAVONSKI HETEROZIDI IZOFLAVONI I IZOFLAVONSKI HETEROZIDI

U osnovni izoflavonskih aglikona je 3-fenil-hromon. Jedinjenja ovakve strukture su ograničeno rasprostranjena u prirodi, uglavnom u Prunus i Iris vrstama i nekim rodovima familje Fabaceae (Genista, Ononis). Do danas je izolovano i identifikovano, preko 700 izoflavona.

Izoflavoni su u biljkama zastupljeni u obliku O- i C-heterozida. Potvrđena je njihova fitoaleksinska priroda; biljka ih sintetiše kada je pod gljivičnom infekcijom. O drugim biološkim funcijama ovih jedinjenja se malo zna. Eksperimentima je utvrđeno da izoflavoni mogu ispoljiti estrogeno delovanje i prouzrokovati neplodnost životinja. Ovakvi efekti su prvo primećeni kod stoke koja je pasla travu bogatu genisteinom i drugim izoflavonima (žutilovka, Genista tinctorum). Dalji eksperimenti su potvrdili da hrana koja sadrži ovakva jedinjenja (soja, Glycina mas) deluje preventivno na pojavu hormon-zavisnog karcinoma dojke. Za sada je njihov realni terapijski značaj mali. Pored toga, neka jedinjenja izoflavonske strukture koriste se kao insekticidi (rotenoidi iz Derris, Lonchocarpus, Milletia, Mundulea, Tephrosia vsta; Fabaceae).

Antocijanidini i antocijani

Pojam antocijan označava heterozide, a antocijanidini su aglikonske komponente. Pigmenti. Sve nijanse plave, ružičaste, crvene i ljubičaste boje cvetova, plodova i listova. Njihovo ime potiče od grčkih reči anthos (cvet) i kyanos (plav). Antocijanidini su derivati 2-fenilbenzopirilijum-katjona (flavilijum-katjona). To je flavonoidna struktura s redukovanim centralnim -pironskim ciklusom. Na položaju C3 svi antocijanidini imaju hidroksilnu grupu, a većina ih je penta ili heksa supstituisana.

Primeri strukture antocijanidina i antocijana

Pored obojenih antocijanidina, u biljnom tkivu se nalaze i neobojeni oblici. To su leukoantocijanidini i njihovi oligomeri proantocijanidini. Strukturno su derivati 3,4-flavandiola. Ova jedinjenja mogu da se polimerizuju i tada grade tanine, a u prisustvu kiseline lako se oksiduju i prelaze u odgovarajuće, obojene antocijanidine. U prirodi se javlja relativno mali broj aglikonskih struktura, ali je izuzetno veliki broj heterozida. Antocijani su uglavnom O-heterozidi. Nastaju povezivanjem šećera preko hidroksilnih grupa na C3, C5 i C7. Šećeri nekada su acetilovane fenolkarbonskim kiselinama.

Delovanje i primena Delovanje antocijana je blisko delovanju drugih tipova flavonoidnih heterozida. I oni smanjuju permeabilnost, a povećavaju elastičnost i osnovni tonus zida kapilara. Ovakva delovanja su uslovljena inhibicijom proteolitičkih enzima i povećanjem udela kolagena i elastina u zidu krvnih sudova. Specifično za antocijane je njihovo povoljno delovanje na regeneraciju vidnog purpura. Antocijanske droge, koncentrovani ekstrakti i pojedinačna jedinjenja se koriste za terapiju oboljenja koja su posledica poremećaja venske cirkulacije i kod specifičnih poremećaja cirkulacije retine. Pored toga, antocijani su aditivi koji se koriste za bojenje životnih namirnica, kozmetičkih proizvoda i lekovitih oblika.