СТАБИЛИЗАЦИЈА РАДНЕ ТАЧКЕ Михајловић Драгана 1/31/2019

~ Михајловић Драгана 1/31/2019 RC IС IB US UCE Uin IЕ 0,7V Слиика 1 Транзисторско појачавачко коло у споју са заједничким емитором UCE Михајловић Драгана 1/31/2019

Последња једначина представља једначину праве у координатном систему UCE - IC. Да би се нацртала права довољно је одредити две њене тачке, а најлакше је одабрати тачке где је једна од променљивих једнака нули. Из горње једначине одмах се види да је IC = 0 за UCE = US. Са друге стране, ако је UCE = 0 биће . На основу претходног разматрања може се закључити да права чија је једначина дата пролази кроз тачке (US, 0) и (0, ). Михајловић Драгана 1/31/2019

Права о којој је било речи назива се радна права за приказано коло и одређује које су могуће вредности напона UCE и струјe IC у колу појачавача. Тачка А назива се радна тачка. Касније ће бити показано да је са становишта појачавача најбоље да радна тачка буде приближно на средини радне праве. Михајловић Драгана 1/31/2019

Сада се може закључити зашто је најбоље да радна тачка буде на средини радне праве: тада ће промене излазног напона бити максималне у оба смера, а при томе ће сигнал задржати свој облик, односно неће бити изобличења. Из различитих разлога може доћи до померања радне тачке: због пада напона напајања, због промене температуре, па и због замене транзистора (често ни дваа иста типа транзистора немају једнаке параметре). Због тога се предузимају одређене мере како се радна тачка не би померала. Поступак је познат као стабилизација радне тачке, а нека решења представљена су у наставку. Михајловић Драгана 1/31/2019

Стабилизација радне тачкe Уколико је нпр. напон напајања кола US = 10V, колекторска струја IC = 2mA, коефицијент струјног појачања B = 170 и напон између базе и емитора UBE = 0,62V, вредност отпорности отпорника R1 биће: Најједноставније коло за обезбеђивање поларизације споја база – емитор и стабилизацију радне тачке Михајловић Драгана 1/31/2019

Добијена вредност отпорности је веома велика, што је добро, јер незнатно оптерећује генератор улазног сигнала, који се прикључује лево од кондензатора. Стабилизација радне тачке функционише на следећи начин: уколико из било ког разлога дође до повећања струје колектора IC, повећаће се и струја базе IB. Због тога се повећава напон на отпрнику RB, а смањује напон UBE. Последње смањење напона UBE довешће до смањења струје базе IB, што ће довести до смањења струје колектора IC. Ако обратимо пажњу на оно што је подвучено, видимо да у колу постоји механизам повратне спреге: промена струје колектора радну тачку грубо враћа на место. Промена транзистора довела би до извесних тешкоћа, јер би највероватније била потребна и друга вредност за R1. Због тога се у практичној реализацији уместо R1 ставља комбинација серијски везаног сталног отпорника од нпр. 390kΩ и тример потенциометра од нпр. 470kΩ. На тај начин се обезбеђује могућност мењања отпорности у базној грани и додатна могућност подешавања радне тачке. Михајловић Драгана 1/31/2019

Уколико из било ког разлога дође до промене, нпр Уколико из било ког разлога дође до промене, нпр. повећања колекторске струје IC повећаће се и емиторска струја IE, а самим тим и напон URE на оторнику RE. Овај напон у збиру са напоном UВE даје константан напон UR2. Као последица овога доћи ће до смањења напона UВE, сходно томе смањиће се струја базе, а као последица тога и струја колектора IC се смањује, односно радна тачка се враћа на место. Oпет у колу постоји повратна спрега, тј. промена положаја радне тачке доводи до тога да се она сама врати на место. Овај описани механизам није пожељан када је у питању наизменична компонента. Да би се отклонио утицај отпорника RE на сигнал везује се паралелно њему кондензатор СЕ, који, уколико има довољно велику капацитивност, представља кратак спој за сигнал у доста широком опсегу учестаности. Михајловић Драгана 1/31/2019