Акузатив (четврти падеж)
Добија се на питање КОГА и ШТА? Назив акузатив потиче од латинске речи accusare, што значи оптужити, а то упућује на онога који трпи радњу, на објекат, па га можемо назвати и падеж објекта. Добија се на питање КОГА и ШТА?
У наредним реченицама уочите именице у акузативу: Михаило чита књигу. Дечаци играју фудбал. Појела је целу чоколаду. Пас зграби ципелу и поче да бежи.
Михаило чита књигу. Дечаци играју фудбал. Појела је целу чоколаду. Пас зграби ципелу и поче да бежи.
Акузатив најчешће означава трпиоца радње, па именице у акузативу имају службу правог објекта у реченици. Он дуго тренира кошарку.
Одредите службу речи у акузативу: Прошлог лета градили смо кућу. У понедељак идемо кући. Ударио је главом у зид. Одговорио је кроз плач.
Прошлог лета градили смо кућу. (прави објекат) У понедељак идемо кући. (време) Ударио је главом у зид. (место) Одговорио је кроз плач. (начин)
Акузатив је зависан падеж. Користи се са предлозима (за, у, на, о, пред, међу, кроз, уз...) и без њих.
Како разликовати номинатив и акузатив? Смех рађа смех. Смех је у номинативу, јер врши службу субјекта (именице у номинативу обично врше службу субјекта или дела именског предиката). смех је у акузативу (именице у акузативу обично врше службу објекта).
Одредите у ком су падежу истакнуте речи: Гледали смо нови филм. Нови филм је приказан синоћ.
нови филм – акузатив (објекат) нови филм – номинатив (субјекат)