Ања Вучковић Александра Милутиновић VIII1 Фашизам у Италији Ања Вучковић Александра Милутиновић VIII1

Садржај Шта је фашизам? Битни људи Симболи Разлике између нацизма и фашизма Злочини Марксизам Црнокошуљаши Слављење младости

Шта је фашизам? Фашизам је покрет који ограничава људска права ради бржег напретка државе. Назив потиче од латинске речи fascio што значи свежањ прућа са секиром у средини. Тежио је друштвеном уређењу какво је владало у Римском царству. Све разлике (културне, расне, верске, политичке и сл.) треба уклонити ради стабилности државе.

Фашизам је име добио по покрету кога је у Италији основао Бенито Мусолини који је био на власти од 1922. дo 1943. године. Фашизам је послужио као инспирација за многе сл. покрете у Европи пре WW2, oд којих је најпознатији био нацизам који је владао у Немачкој од 1933. дo 1945. године. Фашистички режим се разликовао од државе до државе, али је изнад свега стављао државу а не појединца, а државом би владала једна странка односно један вођа. Свако ко би се издвајао бивао би кажњаван.

Битни људи Бенито Мусолини На власт долази 1922. након Марша на Рим када је Италијом завладала фашистичка партија Носио је титулу дуче што је на италијанском значило вођа. Током тридесетих година води спољну политику и приближава се Хитлеру и нацистичкој Немачкој. 1940. улази у неуспешан рат на страни Немачке након којег бива смењен и притворен. Немци га ослобађају и постављају за диктатора марионетске државе. 27.4.1945. бива заробљен са својом љубавницом Кларом, а дан касније бивају стрељани и обешени наглавачке у Милану од стране италијанских партизана.

Роберт Овен Пекстон Амерички писац који се бавио фашизмом за време Другог светског рата. Написао је две познате књиге: „Пет стадијума фашизма“ и „Анатомија фашизма“.

Симболи фашизма

Разлике између нацизма и фашизма Нацизам је близак фашизму и често се пореди са њим, делимично и због војно-политичке алијансе између фашистичке Италије (1923-1943.) и нацистичке Немачке пре и током Другог светског рата. Једна од најважнијих разлика између ова два покрета је та да је код италијанског фашизма држава била на првом месту, док је код немачког нацизма то био народ. Нацизам је немачки народ (Аријевску расу) сматрао за суперијорнији народ од осталих и гајио је огромну мржњу према јеврејима јер их је сматрао за главне кривце пораза у WW1, те се из ових разлога нацизам сматра насилнијим обликом фашизма.

Злочини Фашизам и нацизам се могу поредити и по злочинима које су почињавали. Аријевска раса није била популарна међу италијанима који нису били та раса, међутим расизам у Италији је био веома изражен, а геноцид у концетрационим логорима се појавио много пре него у нацистичкој Немачкој. Фашизам презире све врсте креативности и уметности, књиге су бивале спаљиване а уметници убијани.

Концентрациони логор Кампор (Раб) Концентрациони логор Кампор (Раб) био је италијански фашистички логор на острву Раб основан јула 1942. године. У логору се налазило више од 15 000 Хрвата, Словенаца и јевреја од којих је умрло више од 4000 услед глади и тешких услова живота. 1943. након смењивања Мусолинија долази до укидања овог логора.

Марксизам Марксизам је филозофски правац односно политичка идеја која се темељи на списима немачког филозофа Карла Маркса и његовог пријатеља Фридриха Енгелса. Најважнија од тих списа је недовршена књига „Das Kapital“. Марксизам историју тумачи кроз сукоб друштвених класа, те сматра да би сви проблеми били решени стварањем бескласног друштва – комунизма. Од самог почетка су фашисти гајили мржњу према марксизму и народу су обећавали борбу против овог покрета.

Црнокошуљаши Фашисти су веома брзо разгранали своју мрежу. Фашисти су веома брзо разгранали своју мрежу. Њихови чланови носили су црне кошуље, те су зато названи црнокошуљаши. Спроводили су насиље широм Италије и застрашивали су своје противнике.

Слављење младости као квалитета фашистичке идеје Фашисти су славили младост због физичке снаге и због идеализма младих и њихове спремности на саможртвовање, односно квалитета које по речима многих фашистичких идеолога, не поседују средовечни и старији људи. Фашистичке партије су имале млађе чланове од других десничарских партија. Примо де Рибера у Шпанији, имао је само 30 година када је основао фаланхистички покрет и 1936. године 60 до 70 процената његових следбеника имали су мање од 21 годину.

Хвала на пажњи!