ВИСОКИХ СТРУКОВНИХ ШКОЛА ТРЕНДОВИ РАЗВОЈА ВИСОКИХ СТРУКОВНИХ ШКОЛА У СРБИЈИ

ВАЖНЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ВИСОКОМ СТРУКОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ КОД НАС Дуга традиција Место и улога у образовном систему Број студената Ресурси Усмереност ка стручној пракси Тесна сарадња са привредом Захтеви тржишта

Прва чињеница која се сама по себи намеће, јесте да je овај вид образовања неопходан у структури високог образовања становништва.

Дуга традиција виших школа у Србији Више домаћинске и трговачке школе формиране су још пре другог светског рата. Најстарија послератна виша школа основана је 1952. године у Новом Саду. Током педесетих година, највећи број тадашњих виших школа биле су у више педагошке школе где се едуковао наставнички кадар за основно образовање.

Дуга традиција виших школа у Србији Крајем 50-тих година, прошлог века, основане су следеће више школе: Виша комерцијална школа у Београду (1956.) Виша железничка школа у Београду (1957.) Виша текстилна школа у Београду (1958.) Виша педагошка школа у Приштини (1958.) Виша политехничка школа у Београду (1959.) Виша политехничка школа у Новом Саду (1959.) Виша техничка машинска школа у Земуну (1959.)

У свом развоју више школе су имале низ трансформација, не само у наставним плановима и програмима него и у организационим аспектима.

“Болоња” и акредитација 2002. године, неке више школе су “увеле Болоњу” као свој препознатљиви начин размишљања и норму понашања. Ступањем на снагу новог Закона о високом образовању 2005. године, отпочео је процес акредитације прво виших школа Захваљујући својој прилагодљивости, свих 47 државних виших школа успешно су прошле ригорозну акредитацију и тако постале Високе струковне школе. Акредитовано је и 18 приватних Високих школа.

Високе струковне школе у Србији Државне Приватне 47 18

Својинска структура 65 47+18

(Према подацима Републичког завода за статистику) Образовна структура укупног броја становника Србије старијих од 15 година (Према подацима Републичког завода за статистику) Повећање интересовања за студирање на професионално усмереном високом образовању

Сектор високог струковног образовања, као највиши ниво професионалног образовања, ослања се на релативно бројну базу ученика струковног средњег образовања ( 80.1% од укупног броја средњошколаца).

Студенти на професионално усмереном високом образовању 60-70% 30% 20% 10-15% Европски просек Аустрија Србија Холандија

Број дипломираних студената у 2008. години Годишња уписна квота (Уписна квота сектора струковних студија је 41% укупне уписне квоте студената годишње) Број дипломираних студената у 2008. години (36.1% студената дипломирало на сектору струковних студија)

Процена потреба за високообразовним кадром у Европи до 2020. године

ВАЖНЕ ЧИЊЕНИЦЕ Тесна сарадња и повезаност са привредом за коју се школује стручан и вешт кадар. Практичан део дуалног начина образовања се кроз практичну наставу и стручну праксу реализује код привредних субјеката.

Однос академског и практично-стручног рада у високим школама струковних студија

Стратешки правци Стратешки правци развоја стручног образовања на струковним студијама су: обезбеђивање квалитета стручног образовања, развој система стандарда, даље усавршавање наставних планова и програма, стварање услова за континуирано стручно усавршавање наставника, обезбеђивање боље вертикалне и хоризонталне покретљивости студената,

Стратешки правци ново повезивање образовања и тржишта рада, задовољавање повећаних захтева економије, повећано финансијско улагање и укључивање различитих извора финансирања, обезбеђивање услова за стицање система сертификата и система диплома, рационализација и усаглашавање мреже виших стручних школа са потребама.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА Усаглашавање наставних планова и програма; Размена наставног кадра; Размена студената; Учествовање у заједничким пројектима.

ПРИМЕР МЕЂУНАРОДНЕ САРАДЊЕ ВИСОКИХ СТРУКОВНИХ ШКОЛА У новембру ће група од 19 студената Универзитета примењених студија DHBW из Штутгарта – Немачка, похађати теоријску наставу на високим школама струковних студија у Србији – у Блацу, Ваљеву и Београду, а обићи ће и упознати се са обављањем стручне праксе у нашим компанијама. У децембру ове године ће десета генерација наших студената поахађати наставу из једног модула на Струковном Универзитету DHBW у Штутгарту.

ТАКОЂЕ ВАЖНА ЧИЊЕНИЦА ЈЕ: Да су захваљујући Министарству просвете и науке, Националном савету за високо образовање, Националном савету за науку и технолошки развој, као и Комисији за акредитацију и проверу квалитета, све високе школе струковних студија у Србији увеле и перманентно спроводе систем квалитета. Све већи број наставника високих школа струковних студија се бави научноистраживачким радом иако је Законом предвиђено само бављење истраживањем. Надамо се да ће изменама Закона бити предвиђено да се и овај сектор бави научним радом, а тиме и омогући учешђе у новим пројектима од опште важности.

З А К Љ У Ч А К Поред закључака који директно проистичу из претходно изнетих важних чињеница, циљ високих школа струковних студија су: Побољшање квалитета наставе и сарадње са привредом, Увођење система образовања на даљину, Формирање академија струковних студија ради ефикаснијег функционисања и организовања, Увођење мастер струковних студија чиме би се обезбедило да грађани Србије добију и тај вид бинарног-дуалног система образовања, који је у значајној мери проверен и потврђен у Европи.

Х В А Л А НА ПАЖЊИ! др Ружица Станковић др Бранислав Јевтовић др Боривоје Родић др Драгољуб Мартиновић др Мирољуб Миливојчевић Београд, септембар 2011. године konferencija@vpskp.edu.rs