Класификација паралелних система Флинова класификација Алтернативне класификације

Флинова класификација Најчешће коришћена класификација паралелних система је Флинова (Flynn) класификација iz 1972. године: Single instruction, single data (SISD) stream. Single instruction, multiple data (SIMD) stream. Multiple instruction, single data (MISD) stream. Multiple instruction, multiple data (MIMD) stream.

Флинова класификација Организација процесора Симетрични мултипроцесори (SMP) SISD Јако спрегнути SIMD MISD Једнопроцесорске машине MIMD Векторски процесори Процесорска поља Слабо спрегнути Неуниформни приступ меморији (NUMA) Кластери

Алтернативне класификације Фенг (Tse-yun Feng) је предложио степен паралелизма као критеријум класификације рачунара. Максимални број битова који рачунар може да обради у јединици времена назива се максимални степен паралелизма P. Нека је Pi број битова који се може обрадити у i-том тактном периоду и неке се посматра Т тактних периода. Тада је средњи степен паралелизма

Алтернативне класификације Степен искоришћености  рачунарског система у оквиру Т тактних периода дефинише се као Под бит-одреском подразумева се низ битова, по један из сваке речи, на истој вертикалној бит позицији. Нека је n дужина речи а m дужина бит-одреска. Максимални степен паралелизма P(C) за дати систем С једнак је P(C) = nm.

Алтернативне класификације На основу овога постоје четири типа обраде: Бит-серијска (WSBS) – n = m = 1. Обрада бит-одреска (WPBS) – n = 1, m > 1. Обрада реч-одреска (WSBP) – n > 1, m = 1. Потпуна паралелна обрада (WPBP) - n > 1, m > 1.

Алтернативне класификације Хендлер (Wolfgang Händler) је предложио класификацију за идентификовање степена паралелизма и степена проточности уграђен у структуру хардвера рачунарског система. Он посматра паралелну и проточну обраду на три подсистемска нивоа: Управљачка јединица процесора (PCU). Аритметичко-логичка јединица (ALU). Кола на нивоу битова (BLC).

Алтернативне класификације Рачунарски систем С карактерише се уређеном тројком која садржи шест независних ентитета T(C) = KK’, DD’,WW’ где је: K – број процесора (PCU) у рачунару D – број ALU којима управља једна PCU W – дужина речи једне ALU K’ – број PCU који могу бити проточни D’ – број ALU које могу бити проточне W’ – број проточних фаза у свим ALU