Живот Срба у Турском и Аустријском царству Снежана Панковић 2013/2014.
Живот обичног народа (раје) под Турцима био је тежак Живот обичног народа (раје) под Турцима био је тежак. Сви су морали да плаћају царски порез – харач, и да иду на принудни рад – кулук. Постојао је и данак у крви: Турци су отимали српске дечаке и одводили их у Турску, где су их обучавали да буду турски војници – јаничари.
Своју традицију Срби су чували тако што су је препричавали с колена на колено, а многи догађаји су опевани у народним песмама. Они су живели у сиромашним кућама, често полуукопаним у земљу. Забављали су се недељом и празницима око цркве, а зими у кућама, око огњишта. Тада су певали песме, причали приче, шалили се...
Пошто су преношене с колена на колено, многе приче су временом прерастале у легенде. Једна од легенди је легенда о Варадинском рату. Посебно ефикасни у борби са Турцима били су шајкаши, односно речна флота. Шајкаши су користили бродове – шајке. Оне су биле добро наоружане, покретљиве; Шајкаши су добро познавали реке по којима су пловили, па су често односили победе над тешким турским бродовима.
Шајкашки батаљон
Због тешког живота Срби пружају отпор или се селе у друге државе. Отпор пружају хајдуци , дижу се буне и устанци. Најпознатији хајдуци били су: Старина Новак, Хајдук Вељко Петровић и Станоје Главаш. Највећа сеоба Срба била је 1690.год под патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
Сеоба Срба ,Паја Јовановић
Срби су тада населили област данашње Војводине и Мађарске. Од 17.века Срби живе у Турском царству и Аустријском царству. У Аустријском царству, највећи број Срба чува границе од упада Турака.
Аустријски цар је дозволио Србима да граде школе и цркве Аустријски цар је дозволио Србима да граде школе и цркве.Тако су Срби подигли манастире на Фрушккој гори, гимназију у Сремским Карловцима, учитељску школа у Сомбору Центри српске културе постали су градови Нови Сад, Сент Андреја, Карловци и Сомбор.
Сент Андреја Нови Сад Сремски Карловци Сомбор
Слике преузете са интернета.