Barok u Španiji, Flandriji i Holandiji Obnovimo: Barok u Italiji

Videli smo da je barok u Italiji umetnost Protiv-reformacije, odgovor katoličke crkve na protestantsku Reformu. Barok u Italiji je dramatičan i teatralan, i obraća se čulima, u cilju širenja katoličanstva.

Barokno slikarstvo koristi tehničke inovacije renesanse (linearnu i atmosfersku perspektivu, chiaroscuro i sfumato), da dočara iluziju beskonačnog prostora: govorimo o baroknom iluzionizmu, koji je najznačajnija karakteristika slikarstva baroka u Italiji. Andrea Pozzo, Apotheose de St Ignatio Sant'Ignazio Rome 1685-affresco Apoteoza Svetog Ignacija Lojole, Andrea Pozzo, 1685, Sant'Ignazio, Rome

Barokna umetnost želi biti totalna: arhitekte, skulptori, slikari i zanatlije rade zajedno na stvaranju iluzionističkih prostora.... Il Gesu ceiling fresco Triumph of the name of Jesus Giovanni Battista Gaulli 1679-85 Triomphe du nom de Jésus, Giovanni Battista Gaulli, 1679-85, Il Gèsu...

Najdirektnije se obraćajući čulima, u službi širenja uticaja obnovljenog katoličanstva …

Karavađo, Poziv Svetom Matiji, 1597-98; Neverstvo Tomino, 1601-02 Drugi aspekt baroknog slikarstva sa severa Italije u Rim donosi Karavađo (Caravaggio, 1573-1610). U njegovim slikama realizam severa Italije, koji prikazuje religiozne scene u svakodnevnim ambijentima, među skromnim svetom, je doveden je do granica naturalizma: protagonisti nisu samo obični ljudi već, poput prosjaka i pijanica, ljudi sa društvenog dna, dok je Hristovo telo nepodnošljivo realistično, naturalistički prikazano. Karavađo, Poziv Svetom Matiji, 1597-98; Neverstvo Tomino, 1601-02

U Karavađovom slikarstvu jak kontrast svetlog i tamnog, kao i dijagonalna kompozicija, doprinose dramatičnosti scena... Karavađo, Poziv Svetog Matije, 1597-98, Crkva Svetog Luja francuskog, Rim

Prikaz religijskih scena u skromnom ambijentu i među prostim svetom neće dotaći običan svet u Italiji, šokiran da na religioznim slikama nailazi na sebi slične... Karavađo, Spuštanje u grob,1602-03

Ideja da je vera svakom, i na svakom mestu dostupna, je bliska protestantskom severu, te će tako i Karavađovo slikarstvo pogotovo uticati na na slikarstvo baroka severno od Alpa... Le Caravage, La mort de la Vierge, 1606

Španija, Zurbaran, Sveti Serapion, 1628 Karavađov uticaj će se širiti na druge katoličke zemlje, kao što je Španija: i španskog slikara Zurbarana, u jakom svetlo-tamnom kontrastu, ali i u naturalistički prikazanoj agoniji sveca: Rubens, Érection de la croix, 1609-10, Cathedrale d‘Anvers Španija, Zurbaran, Sveti Serapion, 1628

U isto vreme u Madridu, na španskom dvoru radi Velaskez, originalni slikar koji u svojim Mladim plamkinjama kombinuje tradicije grupnog portreta kraljevske porodice sa tradicijom žanr scene, prikazom svakodnevnog života… Velaskez, Mlade plamkinje, 1656

Infant Filip Prosper i Infantkinja Margarita Tereza, 1659 U njima se vidi veliki Velaskezov interes za igre svetlosti na skupocenim tkaninama, koje će umeti da dočara brzim potezima četkice... Infant Filip Prosper i Infantkinja Margarita Tereza, 1659

U katoličkoj Flandriji radi jaka i originalna ličnost, Piter Pol Rubens, koji svojim velikim umećem sinteze uspeva da spoji raznolike uticaje. Kontrastno Karavađovo osvetljenje sa mišićavim, putenim Mikelanđelovim telima sa bojom i osvetljenjem poput Ticijanovih, a sve to uz precizan prikaz detalja u tradiciji starih flamanskih majstora… Kompozicijom dominira dijagonala. Rubens Henri IV reçoit le portrait de la reine 1622 Rubens, Dizanje krsta, 1610

Rubensova umetnost dostiže vrhunac u dekorativnim kompozicijama velikih formata od kojih je najpoznatija serija slika izrađena po porudžbini Marije Mediči, udovice Henrija IV i majke Luja XIII: ovde vidimo Apoteozu Henrija IV i Regentstvo Marije Mediči, 1623

Od kojih smo ovu sliku pominjali kada smo govorili o kompoziciji… Rubens radi svoje velike kompozicije po porudžbini crkve ili moćnih evropskih dvorova... Rubens Henri IV reçoit le portrait de la reine 1622 Brok u Flandriji: Rubens, Henri IV dobija kraljičin portret, 1622

U protestantskoj Holandiji situacija je drugačija U protestantskoj Holandiji situacija je drugačija. Protestantska crkva ne poručuje religiozna dela (« protestantski ikonoklazam » ). Umetnost finansiraju pojedinci i strukovna udruženja, što će u velikoj meri uticati na karakter umetnosti, pre svega na pojavu novih tema. Govorimo o ikonoklazmu Protestantske crkve. Holandija: Frans Hals, Gozba oficira civilne garde družine Svetog Đorđa, 1616.

Jedine slike velikog formata su grupni portreti, koje poručuju strukovna udruženja (gilde, cehovi). Način slikanja liči na Karavađov: jak kontrast svetlog i tamnog, kompozicije u kojima je naglašena dijagonala. Govorimo o ikonoklazmu Protestantske crkve. Holandija: Frans Hals, Gozba oficira civilne garde družine Svetog Đorđa, 1616.

Rembrant, Čas anatomije doktora Tulpa ...ili ovde sa Rembrantovim lekarima... Rembrant će međutim eksperimentisati sa granicama žanra... Rembrant, Čas anatomije doktora Tulpa

Na Rembrantovoj Noćnoj straži, takođe po porudžbini jedne civilne garde, likovi su raspoređeni po znatno većoj dubini scene, jako kontrastno osvetljene. Pojedini tako jedva izranjaju iz tame dok su drugi osvetljeni i u prvom planu... Rembrandt va pousser les limites de ce genre avec sa Ronde de Nuit, exécutée en 1642: les commanditaires sont pourtant insatisfaits: Rembrant, Noćna straža, 1642

Za razliku od poručioca Halsove slike, Rembrantovi nisu zadovoljni: pošto su podjednako učestvovali u finansiranju, pojedini su razočarani što se manje vide, dok su drugi istaknutiji položajem i nejednakim osvetljenjem… Halsova slika, iako vizuelno monotona, za privatog poručioca je ideal…

Tako u Holandiji privatni kolekcionar nameće svoj ukus, i po prvi put se uspostavlja mehanizam tržišta, koji dovodi umetnika u novu situaciju, u kojoj zavisi od bezličnog zakona ponude i potražnje: prisustvujemo procvatu dotad manje cenjenih žanrova (pejzaža, arhitektonskih pejzaža, mrtvih priroda, portreta i « žanr scena »), koji se privatnim kupcima najviše dopadaju. Jan Steen: La veille de la Saint- Nicolas et La visite du médecin (vers 1660). Žanr scena: Jan Steen, Badnje veče

Pejzaži i arhitektonski pejzaži, « vedute » … Van Goyen, salomon

...cvetni aranžmani… jan davidsz de heem, vers 1650

… ostaci obilnih i otmenih gozbi… willem claesz heda

Vermeer, Devojka sa bisernom minđušom, 1665 …i portreti koji se privatnim kupcima najviše dopadaju. Vermeer, Devojka sa bisernom minđušom, 1665

U tradiciji žanr scena, svakako se izdvaja Jan Vermeer (1632-1675) iz Delfta: u njegovim slikama, izolovane figure, najćešće žena, prikazane su u svakodnevnim aktivnostima u jednom bezvremenom i izolovanom svetu čiju nam čaroliju Vermeer prenosi suptilnim osvetljenjem i intenzivnim bojama... pažljivo biranim detaljima,

Jan Vermeer: Umetnik u svom ateljeu Ljubavno pismo, oko 1666

Vermeer, Vue du Delft, Jeune fille à la perle, 1665 Međutim, u rukama velikih majstora ovi prikazi tema koje se privatnim kupcima dopadaju su samo na prvi pogled površni... Vermeer, Vue du Delft, Jeune fille à la perle, 1665

Cvetni aranžmani… jan davidsz de heem, vers 1650

…ili pejzaži u kojima se priroda prikazuje u svojoj veličini i snazi u odnosu na sitne prilike ljudi… Van Goyen, salomon

… ili ostaci obilnih i otmenih gozbi… willem claesz heda … ili ostaci obilnih i otmenih gozbi…

…ustvari su podsećanja da ljudska zadovoljstva kratko traju, da su površna i prolazna, da je čovek smrtan i da ga smrt čeka. Zovemo ih « memento mori », seti se smrti!: svaka oholost, « vanitas », je besmislena. pieter claesz, 1630

Sam Taylor-Wood, Still Life, 2001

Mini test: Na ovim primerima, objasnite kako društveni kontekst utiče na razvoj baroknog slikarstva u protestantskoj Holandiji. Jan Steen: La veille de la Saint- Nicolas et La visite du médecin (vers 1660). Rembrant, Noćna straža, 1642 Jan Steen, Badnje veče

Mini test: Na ovim primerima, objasnite razliku između barokne umetnosti u protestantskoj Holandiji (Rembrandt, Noćna straža, levo) i u katoličkoj Flandriji (Rubens, desno). Comment le financement des arts influence l’apparition de nouveaux genres? Holandija: Rembrant, Noćna straža, 1642 Flandrija: Rubens, Podizanje krsta, 1610