ИНФЕКТИВНА МОНОНУКЛЕОЗА

Мононуклеоза или “болест пољупца” је инфективно обољење које изазива Епштајн-Баров вирус (EBV). Болест је први описао Фајфер 1884. године под именом жлездана грозница. Садашњи назив дали су јој Спрунг и Еванс 1920.године, који су, не знајући о којој је болести реч описивали стање “када порасте број белих крвних ћелија”.

Мононуклеоза се јавља у узрасту од 10 до 35 година. Болест најчешће погађа децу и омладину. Када се мала деца заразе, симптоми су једва приметни или их уопше нема, али она стичу имунитет. У 90% случајева, болест изаизва Eпштајн-Баров вирус који припада скупу Херпес вируса.

-ПРЕНОШЕЊЕ- EBV се првенствено преноси путем пљувачке, а ређе трансфузијом крви. Обично се преноси љубљењем и додиривањем делова тела или предмета натопљених зараженом пљувачком, коришћењем исте флашице, чаше, дељењем хране. Ретко се дешава да се болест поново јави код особе која ју је прележала.

-СИМПТОМИ- Уобичајени симптоми су: -повишена телесна температура -повећање лимфних чворова -упала грла -малаксалост -грозница -умор У веома ретким случајевима, као симптоми се јављају осип, запаљење плућа, менингитис...

Болест може захватити и јетру, али најчешће без озбиљних последица. Такође, долази и до увећања слезине што, у веома ретким случајевима може довести до пуцања и фаталног исхода. Повећани лимфни чворови знају нарасти и до величине кокошјег јајета, и то на подручју између врата и доње вилице. Симптоми се јављају 5-10 дана након што се особа зарази.

-ТОК БОЛЕСТИ- Упала грла је интезивна 5-7 дана, а након тога јењава у току следећих 7-10 дана. Повишена температура траје 7-14 дана, а понекад и дуже. Лимфни чворови се најчешће смањују током 3 недеље. Болест се често тумачи као бакетријска инфекција грла, због чега се укључују антибиотици који могу изазвати појаву оспе.

За разлику од грипа или обичне ангине, траје доста дуже, око 6 недеља, а оболеле често треба хоспитализовати (у случају великог отицања грла, високе грознице или великог запаљења јетре). Свих тих 6 недеља, ученик није способан похађати наставу, па није редак ни губитак школске године.

-ЛЕЧЕЊЕ- Лечење је симптоматско јер нема лека против узрочника. Лечење је симптоматско јер нема лека против узрочника. Не постоји посебна терапија. Препоручује се мировање (болесници требају мировати, што не значи да требају строго лежати у кревету јер нема доказа да строги одмор поспешује опоравак). Алкохолна пића су забрањена 6 месеци. Без спорта или физичког васпитања.

-ДИЈЕТА- Препоручује се лагана дијета за постизање брже регенерације ћелија јетре Идеално је кувати храну на води Ограничена је масна храна(слаткиши,кафа) Уношење течности је веома битно (најмање 2 литре течности дневно) Веома је важно да се после мононуклеозе ојача имунски систем, тако што ће у исхрани бити свежег воћа и поврћа, или се по потреби користе мултивитамински препарати.

-ПРЕВЕНЦИЈА- За спречавање ширења болести, препоручује се избегавање контакта са пљувачком особа које су недавно преболеле мононуклеозу. Одржавати висок степен хигијене, нарочито дечијих играчака и предмета који деца стављају у уста. Велики фактор ризика је дељење флашица, хране, цигара и шминке (лабело,кармин), те из тог разлога треба избегавати дељење истих.

-ТЕСТИРАЊЕ- Поред клиничке слике, дијагноза мононуклеозе се поставља и на основу лабораторијских налаза. Уколико се уради анализа периферне крви, уочава се пораст броја леукоцита и лимфоцита. Педијатри углавном препоручују испитивање из венске крви, када се детектују антитела против ЕBV, која потврђују болест и указују да ли је она у почетној фази или већ у стадијуму опоравка.

МОЖЕ ЛИ СЕ УМРЕТИ ОД МОНОНУКЛЕОЗЕ? Више од 90% случајева болести има доброћудан ток Оба болест је ретко смртна Најчешћи узрок смрти код предходно здравих особа су: -неуролошке болести -опструкција дисајних путева -прснуће слезине

Ања Станојковић Нина Ђорђевић II-6