СВЕШТЕНА ЛИЦА Службу Богу у Цркви служе свештена лица,који се свакодневно моле за све људе и читав свијет!
Свештенослужитељ се постаје тек по добијању дара Духа Светога.
Апостоли су дар Светога Духа добили на празник Педесетницу.
Полагањем руку односно чином рукоположења се постаје свештенослужитељ.
Постоје три степена свештенства или свештенослужитеља: свештеник, епископ и ђакон.
Ријеч епископ значи владика или онај који надгледа.
Епископи служе Литургију и старају се да сви вјерници правилно вјерују и да се правилно моле.
Епископ главног града (Метрополе) се зову митрополит или архиепископ.
Епископ престонице и области у којој постоје више митропологија и епархија, зове се патријарх.
У данашње вријеме,то је обично црква једног народа (српска,руска или бугарска патријаршија).
Све одлуке о животу Цркве епископи доносе заједно,на састанку који се зове сабор.
Свештеник или презвитери помажу епискпима.
Они служе Литургију и обављају дужности у мањим областима епархије,које се зову парохије.
Свештеник не може да врши службу изван своје парохије без одобрења епископа.
Ђакони помажу епископима и свештеницима када служе Свету Литургију и друге службе.
Само монаси (неожењени људи) могу да постану епископи.
У Православној Цркви ожењен човјек може да постане свештеник.
Његов брак мора бити први и њему и његовој супрузи.
Свештеник не може да задржи службу ако се поново ожени.
Правила Цркве о браку су иста за ђакона,као и за свештеника.
РАДИЛА: МИЛИЦА КОКЕЗА V-3