ПРИЛАГОЂАВАЊЕ БИЉАКА И ЖИВОТИЊА

Сва жива бића се прилагођавају условима средине у којој живе како би себи обезбедили све оно што је потребно за живот. Биљке се својим изгледом прилагођавају условима и променама које се дешавају, а животиње изгледом и понашањем. Прилагођавање климатским условима назива се АДАПТАЦИЈА.

ЛОКВАЊ Заједничке карактеристике ових врста су да су оне вишегодишње водене биљке, са великим срцоликим листовима који плутају по површини воде

КАКТУСИ То су углавном бодљикаве трајнице које се одлично супротстављају суши захваљујући сочном и меснатом стаблу. Назив сукулент односи се на сваку биљку сочног ткива стабљике и лишћа, а често и корена, које задржава влагу и омогућава биљци нормалан развој у раздобљима сушног времена.

МАСЛАЧАК Маслачак је зељаста, вишегодишња биљка испуњена млечним соком. Листови су по ободу тестерасто усечени и образују приземну розету. Језичасти и цевасти цветови жуте боје сакупљени су у главичасте цвасти. Плод је ахенија прилагођена за разношење ветром. Зелени листови су, када биљка цвета или образује плод, окренути надоле. Успева на свим земљиштима, али му највише одговарају влажне ливаде.

ВЕВЕРИЦА Има прекрасан реп, дуг и обрастао дугачком, густом длаком. Реп јој служи као кормило кад скаче кроз ваздух, као и за одржавање равнотеже док јури по гранама дрвећа.. Дуго се задржавају на дрвећу па су им удови прилагођени пењању. На шапама има пет прстију, размештених као прсти на нашој шаци и може лако да хвата предмете и да се хвата за разна упоришта. Помоћу дугачких, шиљатих канџи вешто се пење по деблима и гранама дрвећа и стрмоглавце спушта. Дугачке задње шапе јој служе за скокове од неколико метара. Веверице су живахне дневне животињице доброг слуха, вида и њуха.

ЈЕЛЕН Облик и величина рогова указују на прилагођеност кретању на отвореним просторима а не срединама обраслим густом вегетацијом. Снажна грађа мишића и тетива омогућава му брзи бег и скок и до 12 m у дужину и 3.5 m у висину.. Јелен је преживар и храни се искључиво биљном храном. У природи једе изданке и пупољке разног шумског растиња, разне траве, плодове дивљег и питомог кестена, дивље крушке и јабуке, гули кору нарочито меких лишћара, јер преко коре добија минералне соли. Али, најрађе једе кукуруз, јечам, зоб, раж и остале врсте усева.

ДЕТЛИЋ Углавном живе у шумама, на дрвећу па су им због тога ноге кратке са дугачким прстима и оштрим канџама. Два прста су окренута ка напред, а два уназад. Приликом пузања по дрвећу одупиру се задњим прстима и репом који има крута контурна пера. Кљун им је прав и јак и помоћу њега одваљују кору са дрвећа у потрази за храном и дубе рупе у стаблу при прављењу гнезда. Помоћу дугачког, крутог језика који на крају има кукице могу да извлаче инсекте из дрвета. Захваљујући дугачкој језичној кости, могу језик да избаце далеко напред.

ДАБАР Има кратке ноге са по пет прстију, који су на задњим ногама спојени пловном кожицом. Реп му је снажан, одозго спљоштен као весло, без длаке и покривен љускама. Веома је опрезна и плашњива животиња. На тлу је спор и тром, па највећи део живота проведе у води. Одлично плива и рони. Живи сам или у мањим групама.

МЕДВЕД Медведи имају веома развијено чуло мириса. Осете мирис на даљини већој од једног километра. Чуло вида је слабије развијено, али разазнају боје, што им помаже при идентификацији хране.

ЈАЗАВАЦ Јазавац је претежно ноћна животиња, тако да има слабо развијен вид, нешто боље равијен слух и одлично развијено чуло мириса. Обично живи у скупинама од по неколико јединки и на својој територији има више јазбина у којима борави. Спада у групу сваштоједа. Током зиме јазавац улази у једну врсту зимског сна, који повремено прекида ради узимања хране или воде.

ПАТКА Патке имају пљоснат кљун којим чупају траву, али га користе и када су у води.Воду потискују између две пљоснате половине кљуна и тако задржавају оно што једу. На ногама имају пловне кожице.

КОЛИБРИ Заједничко им је само то, да је сваки прилагођен сасвим одређеном типу цвета, тако да свака врста има своју властиту еколошку станицу, чиме се избегава конкуренција међу врстама. Језик им је дугачак и може се испружити далеко из кљуна. На врху је расцепљен и има облик цевчице, што им омогућава да лако пију нектар из цветова.

КОРЊАЧА Корњаче виде јако добро, а у мраку боље него људи. Боље разликују боје од људи јер, као и сви гмизавци, Нарочито им је изражено чуло мириса. Код корњача се чуло мириса налази у грлу. Мирисом распознају јестиву од нејестиве хране и препознају тло у које могу закопати јаја. Корњаче немају спољно уво. Не чују ни приближно тако добро као људи. Уместо тога, осете дубоке вибрације у својој околини

ПАПРАТИ Већина папрати расте на тлу, на влажним, сеновитим местима, мада постоји мали број врста које се развијају на лишћу и стабљикама других биљака. Углавном су копнене биљке, али има и папратњача које живе у води. Има их у скоро свим влажним крајевима наше земље

Слике и текст преузет са интернета