Vežba 8. Hidrofite.

Презентација на тему: "Vežba 8. Hidrofite."— Транскрипт презентације:

1 Vežba 8. Hidrofite

2 Pod vodenim biljkama podrazumevamo više biljke koje su sekundarno prilagodjene životu u vodenoj sredini. Alge predstavljaju primarne vodene biljke. Obe grupe zovemo opštim nazivom vodene makrofite. Javljaju se u svim slatkovodnim basenima na kopnu

3 U takvoj sredini se susreću sa nizom problema:
voda je gušća sredina od vazduha, pa se pojavljuje problem kako da održe telo uspravno i kako da odole udarima vode i talasa. Periferan položaj mehaničkih tkiva je nepovoljan pa se kod njih ta tkiva smeštena u centru stabljike, što joj daje elastičnost. Svetlosni režim staništa pod vodom je drugačiji, intezitet je slabiji, a spektar je predstavljen uglavnom infracrvenim delom. Na dubini ispod 6 m nema dovoljno svetlosti za opstanak viših biljka. Nakon te dubine se javlju makrofitske alge Chara spp. Voda ima malu provodljivost i rastvorljivost gasova pa je količina O2 i CO2 smanjena. Toplotni režim staništa u vodi je drugačiji, voda je izuzetno velikog toplotnog kapaciteta, ali je mehanizam provodjenja te toplote slab.

4 U generalnom smislu vodene biljke se dele na Hidrofite kao vodene biljke u užem smislu i Helofite kao emerzne ili amfibijske biljke koje nastanjuju močvarna staništa. Često se u grupi hidrofita sreću terestrične forme.

5 Emerzne vodene biljke (Helofite): Žive na obalama vodenih basena, nivo vode varira, ali im koren ili rizomi uvek ostaju u vodi. Odlikuju se različitim listovima na površini vode i iznad vode. Reproduktivni organi su im uvek iznad vode. Pričvršćene su za podlogu koja je u okviru vodene sredine, a veći deo biljke je u vazduhu. Tu spadaju biljke kao sto su Iris pseudacorus i Carex spp., Typha latifolia, Typha angustifolia, Phragmites australis, Ranunculus lingua, Alisma plantago -aquatica i Butomus umbellatus. Iris pseudacorus Typha latifolia

6 Flotantne vodene biljke: poseduju listove koji plutaju po vodi ili delimično štrče nad njom i odlikuju se lisnim polimorfizmom - heterofilijom. Flotantni, horizontalni listovi su krupni i kožasti sa stomama koje su sa gornje strane lista, mogu biti i sa dlakama (Salvinia natans). Flotantne ukorenjujuće sa razvijenim korenovim sistemom kojim se vezuju za muljevitu podlogu. Često imaju veoma dugačke lisne drške. (Nymphaea alba, Nuphar luteum, Potamogeton spp., Trapa brevicarpa, Ranunculus aquatilis). Flotantne neukorenjujuće sa adventivnim korenjem koje slobodno pliva po vodi (Pistia stratiotes, Lemna trisulca, Salvinia natans, Hydrocharis morsus ranae, Stratiotes aloides) Nymphaea alba Ranunculus aquatilis

7 Submerzne vodene biljke: potpuno su potopljene u vodi, izuzev cvetova koji štrče iznad vode. Poseduju izuzetno tanke i deljene i duge listove čime se povećava površina biljke. Ta osobina im omogućava da dodju do gasova koje upijaju čitavom površinom tela u uslovima smanjenog gasnog režima (Elodea, Utricularia, Potamogeton crispus, Ceratophyllum demersum). Ovde spadaju i dve morske cvetnice Zostera i Posidonia koje nastanjuju litoralnu zonu mora. Delimo ih na submerzne vodene biljke koje se ne ukorenjuju, već slobodno lebde u vodi: Utricularia, Ceratophyllum, Aldrovanda vesiculosa i submerzne ukorenjujuće Myriophyllum, Potamogeton, Elodea, Vallisneria spiralis. Valisneria spiralis Aldrovanda vesiculosa

8 Opšte karakteristike Hidrofita:
Funkcija i struktura korena su izmenjene, jer vodu i mineralne materije upijaju celom površinom tela. Koren je zato u većoj meri ili potpuno redukovan. Provodna tkiva su redukovana. Ove biljke imaju velika hlorofilna tela, a hlorofila ima i u epidermu. Fotosintetičko tkivo nije diferencirano. Ponekad zeleno adventivno korenje vrši fotosintezu. Intercelularne šupljine su veoma razvijene. Javlja se vazdušno tkivo u listovima, stablima, rizomima – aerenhim kao poseban vid parenhima. Obezbedjuje dotok gasova. Od njega dolazi šupljikavost vodenih biljaka. Površina submerznih listova je jako uvećana jer im je lisna ploča deljena na končaste ili trakaste režnjeve. Heterofilija je jako izražena. Submerzni listovi su listovi senke, dok su flotantni listovi, listovi svetlosti pa imaju višeslojno palisadno tkivo i dobro diferencirano sunđerasto sa krupnim intercelularima. Oni poseduju veliku količinu stoma i dobru perifernu zaštitu.

9 U zoni epiderma listova poseduju apsorpciono tkivo sa ćelijama – hidropotama. One služe u apsorpciji mineralnih soli i jona iz vode. Osmotski pritisak je sveden na minimum. Fotosinteza je najintenzivnija kod emerznih potom flotantnih pa submerznih. Razmnožavaju se vegetativno preko zimskih pupoljaka – turiona koji predstavljaju ljuspaste rasplodne prezimljujuće pupoljke koji nastaju na stablu. Cvetovi su na površini vode (Vallisneria, Elodea) ili ispod površine (Callitriche, Zannichellia, Najas), a plodovi poseduju dodatke za plutanje. Kod nekih biljaka je razvijena hidrofilija oprašivanje posredstvom vode. Hidrofilni cvetovi su modifikovani i redukovani. Produkuju veliku količinu polena kao kod anemofilnih cvetova. Polen ima specifičnu težinu kao voda i zato ne tone.

10 1. Preparat Nymphaea alba
Poprečni presek stabla Poprečni presek lista

11 2. Preparat Trapa natans Poprečni presek stabla Poprečni presek lista

12 Trapa natans

13 3. Preparat Myriophylum spicatum
Poprečni presek lista

14 Preparat Myriophylum spicatum
Poprečni presek stabla