САСТАВ ЛЕКСИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА - стандардни и нестандардни језички варијетети -

Моносемија и полисемија МОНОСЕМИЈА (једнозначност) – појава у језику да реч има само једно значење (сир, довратак...); али често речи постају временом полисемичне ПОЛИСЕМИЈА (вишезначност) - појава у језику да речи имају два или више значења, нпр. миш (животиња) – миш (део рачунарске додатне опреме) ГЛАВА горњи део човечјег и животињског тела ум, разум, памет живот (... спасити живу главу) поглавар почетни, предњи део нечега проширени или задебљали део нечега (глава ексера) главица (биљке) део књиге или списа ....

Пуризам у језику ПУРИЗАМ (чистунство у језику, тј стварање нових речи у духу датог језика) – појава у језику да се дати језик ослободи странин наноса. Најпознатији пуристички језици су: француски, мађарски и хрватски језик, који теже да ти језици буду потпуно „провидни“ (лако разумљиви) корисницима датих језика.

Синоними Речи различитог гласовног склопа, а истог или сличног значења. Речи које имају исто значење називају се правим синонимина (којих је веома мало у језику), а речи које имају сличко значење називају се неправим синонимима. Синоними могу бити варијантно обележени Прави синоними Неправи синоними ђак – ученик експеримент – оглед кревет – кауч – лежај

Хомоними Речи истог гласовног склопа, а различитог значења. Разликују се, можда, у акценту, али некада имају и исти акценат. Делимо их у две групе: Хомографи - имају исти графемски састав, али различит изговор; Хомоформи - по облику се поклапају само у понеком од граматичких оглика. лук – лук (постоји разлика у акценту) оток – оток (не постоји разлика у акценту) грâд (насељено место) град (туча, лед) Већи брôј такмичара је на старту. (именица м. род) Славко, брôј до три, па крени! (глагол, 2. лице једнине императива)

Антоними Речи различитог гласовног склопа, а супротног значења. Обично осликавају две крајности. црно – бело близу – далеко предњи – задњи први – последњи *СУМЊАТИ

Деминутиви, аугментативи и хипокористици Деминутиви - речи које значе нешто умањено – умањенице; називају се још и речима (именицама, придевима) субјективне оцене. Аугментативи - речи које значе нешто увећано. Изводе се од основне речи и суфикса, а често их прати нијанса пејоративности. Требало би их избегавати Хипокористици - имена од мила, из милоште; имају деминутивно значење детенце оловчица сестрица онизак ручетина бабетина / бабурдача / бабускара књижурина зека, ножић, бата, сека, мама, тата, тета, уја, стрика, салатица

„Петар је лажов“ → „Петар не говори истину“ Пејоративи Речи којима се казује неко погрдно значење; како би се избегли, често се прибегава употреби еуфемизама. зградетина маглуштина бабускара торбетина Еуфемизам – стилска фигура којом се ублажава нека груба реч или израз „Петар је лажов“ → „Петар не говори истину“

рукохват (уместо гелендер) Неологизми Новостворене речи којима се замењује позајмљеница или се гради како би оживела нове предмете или појаве. Потребно је време да се докажу као стандардна лексика (уколико их народ прихвати и почне да их користи у широј употреби) седничити мини-сукња рукохват (уместо гелендер)

Историзми и архаизми Историзми - речи које су се престале употребљавати са престанком (нестанком) предмета и појава које су означавале. Користе их писци како би оживели дух времена Архаизми - речи које су престале да се употребљавају јер су их замениле друге речи за означавање истих предмета, појава и особина. Користе се у књижевном (стандардном) језику да оживе дух времена, али представљају нестандардни варијетет. винарина – порез на вино прњавор – манастирско имање ћесар – цар Англија – Енглеска самовољац - добровољац

Дијалектизми, регионализми и локализми Дијалектизми - речи ограничене на уже језичко подручје, најчешће дијалекат који не улази у књижевнојезичку норму Регионализми - речи које се употребљавају у ширим регионима, покрајинама, а не само на подручју једног дијалекта Локализми - речи које се употребљавају на мањем језичком подручју, не на целој територији дијалекта. бичота – бик вас – сав пенџер – прозор авлија – двориште гомбоца – кнедла

Жаргонизми Речи које употребљавају припадници одређених друштвених група које су дефинисане различитим чиниоцима (степен образовања, интелект, професија, узраст, пол...). Често се везује за генерацију – генерацијски говор горњак – јакна шљака – посао клопати - јести *СУПЕР Разликујемо: жаргон, сленг и арго

идемо на гајбу – идемо у стан Жаргон, сленг и арго Жаргон – свака друштвена група има свој језик који се разликује од језика друштвених група; елементи тог језика се преносе са старијих на млађе Сленг - језик улице (колоквијални говор) – без разрађене синтаксе и граматике; често се назива и „шатровачким говором“ Арго – језик „подземља“, тј. језик људи који се налазе на друштвеним маргинама хасати – јести совити – спавати кец – недовољна оцена тебра – брате идемо на гајбу – идемо у стан доп – назив дроге

Позајмљенице Речи које су преузете из других језика и које су постале саставни део речничког фонда датог језика: романизми – из романских јез. грцизми – из грчког језика турцизми – из турског језика германизми – из германских језика бохемизми – из чешког језика русизми – из руског језика кроатизми – из хрватског језика хунгаризми – из мађарског језика англицизми – из енглеског језика

Позајмљенице романизми – литература, нација, компот грцизми – манастир, икона, хиљада, анђео турцизми – чамац, боја, олук, бурегџија германизми – молер, вага, пегла, цех, фарба бохемизми – часопис, улога, спис русизми – бојев (метак), запета, услед кроатизми – одора, самостан хунгаризми – соба, ципеле, варош, салаш англицизми – џемпер, филм, паркинг, спорт

Интернационализми Речи које се користе у ужестручним областима, али и оне које су добиле свакодневну употребу, а позајмљене су из класичних језика или из неког светског језика. Имају исти облик и значење у свим језицима медицина телевизија аутомобил библиотека

Термини Речи које се користе за означавање појмова и појава из различитих ужестручних научних и културни области. За сваку област терминологија прописује терминолошки речник: Речник: књижевних термина (персонификација, роман) војних термина (генерал, вод, пук) економских термина (дефицит, суфицит, биланс) медицинских термина (ћелија, анамнеза, једро) географских термина (континент, рт, језеро, лава ) ...

Калкови Речи које представљају буквалне преведенице (по начину творбе, смислу и значењу) аутократија – самовлашће стар – звезда (позната личност) Теодосије – Богдан, Божидар

еркондишн – расхлађивач Варваризми Позајмљенице за које постоје домаће или одомаћене речи у језику. Норма их не дозвољава и тежи да их искорени из употребе компјутер – рачунар еркондишн – расхлађивач

Фразеологизми (идиоми) Речи које представљају устаљене речи, изразе или исказе, тј. фразе. Окамењене су и, најчешће, не могу да се замене неком другом речју или изразом; њихова употреба условљена је функционалним стилом у којем се употребљавају Ахилова пета – слабост показати зубе – супротставити се грлом у јагоде - неспреман

Клишеи Устаљени изрази или помодни изрази који су ушли у ширу језичку употребу, а представљају оптерећење за језик (супротстављају се његовој економичности) или огрешења о стандардну језичку норму радна организација – предузеће видимо се сутра – видећемо се сутра

Вулгаризми Непристојне (ласцивне) речи које су у говорном језику одраз простоте, карактера, некултуре, помодарства, навике, и нарушавају чистоту и лепоту језика. Често и поштапалице прерастају у један вид вулгаризама зезати се → шалити се ...овај/ па/ значи/ ∂...