Udru`enje banaka Srbije

Презентација на тему: "Udru`enje banaka Srbije"— Транскрипт презентације:

1 Udru`enje banaka Srbije
Dr Veroljub Dugali} Udru`enje banaka Srbije Pali}, maj 2003.

2 Uvod Finansijska disciplina bankarskih klijenata uti~e na nivo likvidnosti banaka i visinu kamatnih stopa. Preventivno delovanje zna~i pra}enje, otkrivanje i suzbijanje finansijske nediscipline. Sistemsko pra}enje pona{anja bankarskih klijenata se vr{i u sferi finansija i izvedenim sferama (poreske obaveze, socijalni status) U na{im uslovima banke preduzimaju pojedina~ne i izolovane inicijative, nema prevencije. Pove}anjem kreditne aktivnosti banaka pitanje boniteta bankarskih klijenata dobija na zna~aju.

3 Praksa u svetu U razvijenim zemljama nadgledanje boniteta i pra}enje kreditne sposobnosti pojedinaca ima zna~ajno mesto u privrednim sistemima tih zemalja. Revizorske ku}e se bave portfoliom privrednih subjekata a Agencije sa procenom kreditne sposobnosti pojedinaca. Organizaciono, jedna ili vi{e agencija prikupljaju podatke koji se slivaju u jedan nacionalni biro. Podaci se prikupljaju od banaka, javnih i dr`avnih institucija. ^lanice agencije su banke i {tedionice a mogu biti i udru`enja poslodavaca, stanodavaca, biroi za zapo{ljavanje. Osnovni princip, niko nema prava uvida u li~ni `ivot pojedinaca.

4 Model organizovanja ovih poslova kod nas
Razlozi: Potreba pra}enja i suzbijanja finansijske nediscipline u na{im uslovima je nagla{ena. Finansijska nedisciplina kod nas se ispoljava kroz: Finansijsku nedisciplinu u kori{}enju bankarskih usluga Nepla}anje obaveza prema dr`avnim i javnim institucijama Neefikasnost sudskih institucija u naplati potra`ivanja

5 Model organizovanja ovih poslova kod nas
Razlozi (nastavak): Pra}enjem finansijske discipline na organizovan na~in deluje se preventivno na svest klijenata, spre~ava se seljenje klijenata iz banke u banku, sudsko gonjenje prestaje da bude osnovno sredstvo za{tite bankarskog kapitala. Nacionalni nivo organizovanja ima prednost u odnosu na bilateralni (dve ili vi{e banaka).

6 Model organizovanja Da se organizuju u okviru Udru`enja banaka Srbije iz slede}ih razloga: Prirode ovih poslova Ostvarenja cilja zajedni{tva srpskih banaka Jer u okviru UBS ve} postoji ra~unarsko-komunikaciona infrastruktura Samoorganizovanjem ostvaruje se najefikasniji pristup. Vremenski razlikujemo dve faze: I faza - formiranje podataka kojima raspola`e UBS (C lista i stop lista) i banke (kreditna zadu`enost) II faza - formiranje podataka od javnih i dr`avnih institucija

7 Model organizovanja (nastavak)
Organizacija ovih poslova treba da bude predmet tr`i{nih potreba (mogu}e je formiranje ovih poslova i na lokalnom nivou). Temelj ukupne ideje mora biti zasnovan na formiranju jedinstvene baze podataka.

8 Zadaci u I fazi Prikupljanje podataka o svim gra|anima bankarskim klijentima u zemlji, i to: Podaci sa "C" liste (zloupotrebe po teku}im ra~unima gra|ana) koji se ve} vode u UBS Podaci iz "stop lista" za platne kartice (zloupotreba platnih kartica) koji se ve} vode kod procesora. Podaci o zadu`enosti kod banaka i urednosti u vra}anju kredita. Vo|enje zajedni~ke baze podataka o bonitetu klijenata.

9 Zadaci u I fazi (nastavak)
Analiza zloupotreba bankarskih klijenata radi razvoja preventivnih mera. Davanje izve{taja o bonitetu bankarskih klijenata bankama i drugim kreditorima uz saglasnost pojedinaca. Rok za implementaciju prve faze je od 60 do 90 dana.

10 Zadaci u II fazi Obavljanje poslova predvi|enih u I fazi.
Povezivanje sa dr`avnim i javnim institucijama i prikupljanje podataka od: MUP-a (mati~ni podaci) Komunalnih slu`bi i infostana EPS-a Republi~ke uprave javnih prohoda (o imovnom stanju, o pla}anju poreza) Op{tinskih sudova (o istrazi i osu|ivanju) Ostalih institucija (Zavoda za penziono i socijalno osiguranje, Zavoda za zapo{ljavanje i drugih).

11 Sadr`aj izve{taja Izve{taj za pojedince se sastoji od ~etiri dela:
Identifikacija pojedinca Kreditni limiti i zadu`enost po kreditima Podaci o zloupotrebama u kori{}enju instrumenata pla}anja i o urednosti u vra}anju kredita Podaci o licima koja su tra`ila njegov dosije. Pojedinac treba da zna ko je tra`io njegov dosije i za{to.

12 Sadr`aj izve{taja (nastavak)
Njegov dosije je dostupan ~lanicama uz saglasnost pojedinca i nesme da sadr`i privatne i politi~ke reference. Informacija ostaje u dosijeu sedam godina. Pojedinac ima pravo prigovora na podatke iz izve{taja.

13 Na~in funkcionisanja Banke ~lanice su u obavezi da periodi~no dostavljaju unapred definisane podatke. Ti podaci se pohranjuju u bazu podataka. ^lanice mogu da vr{e ad hoc upite u bazi podataka. Razmena i a`uriranje crnih i stop lista vr{i se svakodnevno radi postizanja promptne a`urnosti. Naknadu za izve{taj pla}a korisnik usluge (pojedinac), koja bi iznosila najvi{e do 3 EURA.

14 I FAZA II FAZA RUJP EPS Zajedni~ka baza podataka KOM. SUDOVI MUP
RAZMENA PODATAKA EPS C LISTA Zajedni~ka baza podataka KOM. STOP LISTA SUDOVI KRED. ZAD. UPIT I ODGOVOR MUP PUNJENJE BAZE PODATAKA BANKA 1 BANKA 2 BANKA 3 ZAHTEV ODGOVOR KORISNIK

15