Упитник ЕУ за Србију и борба против корупције

Презентација на тему: "Упитник ЕУ за Србију и борба против корупције"— Транскрипт презентације:

1 Упитник ЕУ за Србију и борба против корупције
28.Јануар 2011

2 Политички критеријуми демократија и владавина права
87. Молимо да дате анализу или истраживање које су спровели органи државне управе или друга тела (нпр. међународне организације и НВО) о проблемима корупције са којима се суочава ваша земља. Наведени подаци из истраживања јавног мнења – Глобалног барометра корупције, ЦПИ, истраживања УНДП. 88. Молимо да дате преглед напора усмерених на сузбијање корупције (нпр. усвајање закона, међународних конвенција, усвајање стратегија и акционих планова за спровођење законодавства, јачање институционалних и људских ресурса који се баве корупцијом). Који су главни приоритети у овој области? Која су тела одговорна за борбу против корупције? Како се осигурава координација између различитих служби? Наведени кључни закони и тела уз позивање на Стратегију и Акциони план.

3 Политички критеријуми демократија и владавина права
89. Да ли је Стратегија за борбу против корупције била предмет опсежне консултације на свим нивоима (нпр. међусекторске на државном, регионалном и локалном нивоу, консултације са интерресорним групама у приватном сектору, цивилном друштву и медијима итд.)? 90. Молимо да опишете активности које се предузимају ради јачања спровођења горе наведеног и да наведете конкретне резултате који се тичу борбе против корупције. Наведени само подаци о резултатима новоуспостављене Агенције за борбу против корупције.

4 Подаци који се наводе за Агенцију
- 120 решења (којима је утврђен сукоб интереса и дат рок за престанак вршења неспојивих функција); - 20 решења којима је утврђена повреда одредаба Закона о Агенцији и констатован престанак друге јавне функције по сили закона. - 11 решења којима је изречена мера упозорења као санкција и у једном случају је издато 1 решење којим је изречена мера јавног објављивања препоруке за разрешење. По члану 82. Закона, Агенција је донела 516 одлука којим се одбацује захтев за давање сагласности за настављање вршења функција функционера затечених на више јавних фунција и налаже им се да се у законском року определе коју ће функцију наставити да врше. До сада је примљено око 236 представки по којима Агенција поступа

5 Поглавље 5: Јавне набавке
15. На који начин постојеће законодавство узима у обзир аспекте корупције/сукоба интереса и сродна питања? Молимо да наведете критеријуме за изузимање у тендерским поступцима, као и да наведете да ли су они обавезни или њихово спровођење зависи од наручиоца. 16. У колико су случајева у последњих пет година наручиоци поништили тендер/обуставили поступак/одустали од закључивања уговора због коруптивне праксе? Да ли су на располагању статистички подаци или примери? Који су најчешћи разлози за наведене поступке? Подаци не постоје.

6 Оперативни капацитети и компјутеризација
37. Молимо вас да наведете податке о корупцији у Пореској управи. На који начин се такви случајеви решавају? Да ли је било који случај ушао у судски поступак? “Kорупција као појавни облик девијантног поступања уочена је и у систему Пореске управе, но имајући у виду чињеницу да се појавни облици исте могу подвести под спорадичне случајеве, то се да закључити да успостављени систем антикорупцијских мера обезбеђује адекватан оквир контролисања нежељених ефеката.” “Имајући у виду чињеницу да је против више пореских службеника поднета кривична пријава, као и да надлежни суд спроводи поступак преиспитивања кривичне одговорности лица за дела учињена у извршењу поверених послова, то ова управа поред сарадње са надлежним државним органима у поступку разоткривања кривичних дела, као и процесуирања истих, предузима мере из оквира сопствене надлежности, сходно позитивним законским прописима применом института суспензије, као и изрицањем дисциплинских мера у случајевима када су се стекли услови за исто.”

7 Правосуђе 14. Да ли судије/тужиоци морају да подносе финансијске извештаје (на пример, Агенцији за борбу против корупције)? Уколико морају, колико су детаљни ти извештаји и који механизам постоји за проверу онога што је садржано у њима? 18. Да ли је било икаквих оптужби за корупцију у правосуђу и ако је било, да ли има икаквих пресуда у тим случајевима? Да ли постоји стратегија/акциони план за борбу против корупције у правосуђу? Уколико постоји, какви су практични резултати њене/његове примене? Молимо вас да наведете статистичке податке о оптужбама и пресудама за корупцију у правосуђу у последњих пет година. “Практични резултати примене дела стратегије за борбу против корупције у правосуђу се огледају кроз професионализацију, координацију, већој одговорности и контроли свих који раде на гоњењу кривичних дела са елементима корупције, као и спречавању утицаја политичких и неформалних група на рад носилаца јавнотужилачке функције, смањењу корупцијског ризика, јачању успешности извођења предкривичног и кривичног поступка, независност, стручност и самосталност у раду.”

8 Правосуђе Практични резултати примене дела стратегије за борбу против корупције у правосуђу се огледају кроз професионализацију, координацију, већој одговорности и контроли свих који раде на гоњењу кривичних дела са елементима корупције, као и спречавању утицаја политичких и неформалних група на рад носилаца јавнотужилачке функције, смањењу корупцијског ризика, јачању успешности извођења предкривичног и кривичног поступка, независност, стручност и самосталност у раду. Према новој методологији за праћење коруптивних кривичних дела, према подацима из уписника произилази да је у Србији у току године примљено 578 кривичних пријава са коруптивним елементом. Од овог броја су 264 (двестотинешездесетчетири) предмета након провера преко Министарства унутрашњих послова Републике Србије или након спроведене истраге, услед недостатка доказа, окончана одбачајима кривичне пријаве. У 49 предмета су подигнуте оптужнице, а у 97 (деведесетседам) предмета су поднети захтеви за спровођење истраге, док је 8 (осам) предмета уступљено на надлежност у то време Окружним, односно Општинским јавним тужилаштвима. У том периоду је донето 12 осуђујућих пресуда, 7 ослобађајућих уз 2 обуставе поступка (смрт окривљеног).

9 Правосуђе Преостали број предмета је био у фази провере навода кривичне пријаве и рад тужилаштва се у тим предметима још увек прати. Напомињемо да изнети подаци не садрже податке о предметима који су јавности већ познати као нпр. „предмет стечајне мафије“, „предмет друмске мафије“, „предмет професора са Правног факултета у Крагујевцу“. Сви достављени извештаји Општинских и Окружних тужилаштава разматрају се од стране Комисије Републичког јавног тужилаштва. Посебно за корупцију у правосуђу је било оптужби: године, оптужена су два лица за кривично дело кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из чл КЗ донета је условна осуда која је по жалби потврђена уз меру безбедности. Исте године једно лице је оптужено за кривично дело примање мита из чл КЗ, осуђено је на затвор и пресуда је правноснажна године два лица су оптужена за кривично дело кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из чл КЗ. Према једном лицу поступак је у току, а друго лице је ослобођено и пресуда је након жалбе потврђена године два лица су оптужена за кривично дело кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика из чл КЗ и према оба лица поступак је у току године, оптужена су два лица за кривично дело примање мита из чл КЗ и поступак је у току. У години једно лице је оптужено за кривично дело давање мита из чл КЗ које је године ослобођено, а поступак по жалби је у току. Тужилаштво за организовани криминал је у свом досадашњем раду покренуло кривичне поступке против троје судија и једног бившег заменика тужиоца због кривичних дела примања мита и злоупотребе службеног положаја, којa кривична дела спадају у групу коруптивних кривичних дела.

10 Правосуђе Тужилаштво за организовани криминал је Вучковић Ljубомира, судију Врховног суда Србије, оптужило за кривична дела примање мита из члана 254 став 1, злоупотреба службеног положаја из члана 242 став 1 КЗ и противзаконито посредовање из члана 253 став 1 КЗ. Након кривичног поступка Посебно одељење Вишег суда у Београду је окривљеног Ljубомира Вучковића осудило на јединствену казну затвора у трајању од 8 година. По жалби ова казна је преиначена на казну затвора од 6 година. Тужилаштво за организовани криминал је оптужило Часлава Масларевића, бившег јавног тужиоца у Пожеги, да је у својству носиоца правосудне функције починио кривично дело примања мита. У поступку пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду он је првостепено осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и новчану казну од ,00 динара, а изречена му је и мера безбедности забрана обављања правосудних функција у трајању од 5 година. Председник Трговинског суда Горан Кљајевић, осуђен је на годину дана затвора због извршеног једног кривичног дела злоупотреба службеног положаја пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду, а по отужници Тужилаштва за организовани криминал. Против њега је још увек у току кривични поступак због основане сумње да је починио кривична дела злочиначко удруживање, примање мита и злоупотреба службеног положаја. Судији Трговинског суда Делинки Ђурђевић у истом поступку пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду, а по оптужници Тужилаштва за организовани криминал, суди се за извршење кривичних дела примање мита и злоупотреба службеног положаја. Према подацима Врховног суда Србије и Великог персоналног већа било је случајева да се покрене по службеној дужности кривични поступак за кривична дела са елементом корупције против судија.

11 Правосуђе Нпр. Окружни суду у Смедереву је водио поступак против судије Општинског суда у Пожаревцу Слободана Којадиновића у предмету К бр.63/05 за кривична дела кршење закона од стране судије из члана 243. КЗ Републике Србије и фалсификовање службене исправе из члана 248. став 3. а у вези става 2. и 1. КЗ Републике Србије. Врховни суд Србије је у другостепеном поступку пресудом КЖ I2539/07 потврдио условну осуду и изрекао је меру безбедности забране вршешења позива у трајању од 10 година. Општински суд у Ваљеву је водио поступак против судије Општинског суда у Мионици Драгана Радосављевића који је правноснажно осуђен за кривично дело из члана 208. став1. КЗ на казну затвора у трајању од три месеца. Велико персонално веће је у овом случају утврдило разлоге за разрешење судије. Окружни суду у Новом Саду је судији Општинског суда у Бачкој Паланци Драгана Самарџије у предмету К бр. 438/06 донео осуђујућу пресуду за кривично дело примања мита из члана 254 став1 КЗ. Изречена је казна затвора у трајању од једне године. Пресудом Врховног суда Србије уважена је жалба окружног јавног тужиоца и окривљеног, окривљени је осуђен на затвор од 2 године. Велико персонално веће је у овом случају утврдило разлоге за разрешење судије. Против судије Општинског суда у Књажевцу Владимира Радивојевића Окружни суд у Нишу донео је осуђујућу пресуду за кривично дело кршење закона од стране судија из члана 360. КЗ. Пресудом Врховног суда Србије именовани је оглашен кривим за кривично дело које му стављено на терет и изречена му је казна затвора. У неколико случајева водио се кривични поступак против судија за кривично дело кршење закона од стране судија, за кривично дело примање мита, за кривично дело злоупотреба службеног положаја али су ти поступци окончани правноснажно ослобађајућом пресудом или обуставом поступка.

12 Борба против корупције Политика и домаће институције
Борба против корупције Политика и домаће институције 36. Да ли постоје неке области у којима је корупција израженија? Уколико постоје, како се те области идентификују и које мере се предузимају? Наводе се подаци из истраживања јавног мнења и представки упућених Агенцији: “Према анализи представки које је Агенција за борбу против корупције добила од грађана у току године, грађани су се највише притуживали на корупцију у процесу приватизације државних предузећа, правосуђу, поступку добијања грађевинских дозвола и на рад испекцијских органа.”

13 Борба против корупције Политика и домаће институције
Борба против корупције Политика и домаће институције “Ради превенције и сузбијања корупције, превасходно на располагању стоје механизми садржани у Националној стратегији за борбу против корупције из године и Акционог плана из године. У Националној стратегији дефинисане су препоруке које се односе на све системе и области и друштвеног живота: политички систем, правосудни систем и полицију, систем државне управе, територијалне аутономије, локалне самоуправе и јавних служби, систем јавних финансија, привредни систем, област медија, и учешће грађана у циљу борбе против корупције.” “Можда најјачи механизми су планови интегритета који су законом постали обавеза државним органима који представљају стандардизацију процедуре, процену ризика од корупције у процедурама при државних органа на којима Агенција већ ради. Решавање сукоба интереса на основу прецизних одредби закона заједно са едукацијом, разним семинарима и јавним кампањама су мере које се предузимају.”

14 Специјализована тела 37. Која специјализована тела за борбу против корупције постоје? Молимо вас да их опишете, наводећи њихов правни и институционални статус, састав, функције, овлашћења и ресурсе (тј. корупцију у јавном и приватном сектору). Како се обезбеђују независност, одговарајући ниво стручности и ресурси за та тела? Наведени Агенција, тужилаштво за организовани криминал, одељење у РЈТ

15 Специјална тела – полиција и тужилаштво
38. Да ли унутар органа за примену закона и правосуђа постоје специјализована одељења која се баве корупцијом? Уколико постоје, молимо вас да их опишете, наводећи њихов правни и институционални статус, састав, функције, овлашћења и ресурсе. “У оквиру Управи криминалистичке полиције у Служби за борбу против организованог криминала, налази се Одељење за сузбијање финансијског криминала, у оквиру којег постоји специјализовани Одсек за сузбијање корупције. Осим наведеног, полицијски службеници који се баве привредним криминалом у Служби за сузбијање криминала Управе криминалистичке полиције у седишту МУП-а, такође се баве и откривањем и сузбијањем кривичних дела корупције. У свим Полицијским управама на подручју Републике Србије постоји Одсек за сузбијање корупције.” Приказани су и подаци о посебним издвајањима за рад посебног одељења Вишег суда за организовани криминал.

16 Статистика о корупцији
39. У којој мери и из којих извора су доступни статистички подаци о случајевима корупције (истраге, предмети на суду, осуде и ниво казни), међународној сарадњи у случајевима корупције, вези између корупције и организованог криминала и вези између корупције и прања новца? Описане евиденције полиције, тужилаштва и суда – шта је доступно.

17 Обука 40. Да ли постоји било каква посебна обука за борбу против корупције или обука о етици за државне службенике, правосуђе и органе за примену закона? а) Како и ко обучава релевантно особље? b) Која пратећа кривична дела (нпр. превара, порески преступи и прање новца) су покривена обуком?

18 Приступ јавним службама
41. Јавне службе: да ли је свим грађанима загарантован подједнак приступ? Да ли постоје прописи који су објективни и засновани на критеријумима заслуга (у смислу адекватних зарада, социјалних права, ротације на осетљивим радним местима, обавеза јавности имовинског стања током трајања службе, правила о сукобу интереса)? Описане одредбе из прописа.

19 Заштита узбуњивача 42. Да ли предузимате било какве мере да би се заштитили звиждачи (лица која упозоравају на неправилности у борби против корупције)? “Заштитник грађана се у пракси једном позвао на тај члан, штитећи грађанина који му је поднео основану притужбу. Заштита међутим, није потпуна, јер не обухвата све ситуације у којима је оправдано пружити заштиту дувачу у пиштаљку, нити предвиђа јасне механизме и санкције за њено спровођење, односно кршење. Заштитник грађана је, у сарадњи са Повереником за информације од јавног значаја и невладиним сектором, припремио и Народној скупштини године предложио амандман на Закон који би омогућио потпунију заштиту. Тај амандман је одбијен, а уместо њега прихваћено је садашње решење, које је модификована, ублажена верзија амандмана који је предложио Заштитник грађана.” Агенција је у току израде Правилника о заштити ,,узбуњивача“ који нуди и практичну заштиту ,,узбуњивачима“.

20 Државна управа 43. Да ли су интегритет, одговорност и транспарентност државне управе осигурани, нпр., помоћу средстава за управљање квалитетом, ревизије и надзора стандарда, као што је Заједнички оквир оцењивања руководилаца јавне управе ЕУ? Опис решења из постојећих закона Србије, без осврта на поменути “Заједнички оквир”.

21 Подизање нивоа свести о корупцији
44. Које мере су предузете за подизање нивоа свести о корупцији као озбиљном кривичном делу (нпр. кампање, медији и обука)? Ко је одговоран за подизање нивоа свести? “На основу Националне стратегије за борбу против корупције, сви државни органи и организација грађанског друштва, као и Агенција за борбу против корупције су у обавези да подижу ниво свести грађана о борби против корупције.” Наведене су после у одговору неке активности Агенције и Правосудне академије.

22 Кодекси понашања у приватном сектору
45. Да ли за приватни сектор постоје делотворни кодекси понашања и друге мере које повећавају корпоративну друштвену одговорност а које спречавају случајеве корупције? Како се примењују ти кодекси понашања? “Привредна комора Србије је године донела Кодекс пословне етике и Кодекс корпоративног управљања, који су објављени у Службеном гласнику РС, број 1/2006.” “Рад адвоката регулисан је Законом о адвокатури, Статутом Адвoкатске коморе Србије и Кодексом професионалне етике адвоката. Кодексом професионалне етике адвоката утврђена су правила рада адвоката, њихов однос према клијентима, суду, противним странкама у поступку и другим учесницима у судским и другим поступцима, другим адвокатима и адвокатској комори.” Дати су подаци о томе шта кодекси садрже, као и о другим корисним активностима (нпр. Глобални договор) али не и о примени усвојених кодекса.

23 Стратегија и планови 46. Које мере, приступи, стратегије, итд. постоје за спречавање корупције? Какво је практично искуство са њиховим спровођењем? “До сада су секторске планове израдили Министарство унутрашњих послова, Министарство спорта и Министарство здравља.” У опису практичних искуства помињу се неке активности Агенције (организовање скупова о сукобу интереса, конференција поводом Дана борбе против корупције, подела флајера, обуке СУК, број решења које је Агенција добила и број извештаја функционера које је примила. Такође се описују корисне измене Закона о слободном приступу информацијама и број случајева које је Повереник имао у раду и решио. Нема података о томе шта су урадили други органи у примени Стратегије.

24 Инфомрације о антикорупцијским законима
47. Молимо вас да пружите сажете информације о законодавству или другим правилима која регулишу ову област. Побројани прописи Опис који се односи на правосудне законе: “... којима се поступак именовања и унапређења судија и тужилаца учинио транспарентним да би се вратило поверење јавности у независност тужилаца и судија од политичких утицаја, као и поверење у њихову непристрасност у вршењу функције.” За неке прописе недостаје опис (Закон о контроли државне помоћи, Закон о јавном информисању, Закон о заштити конкуренције итд.)

25 Антикорупцијски закони
48. Који закони за борбу против корупције постоје? Како и која тела их примењују? Да ли законодавство садржи одредбе којима је циљ спречавање корупције? У оквиру овог питања дат је опис само за Агенцију.

26 Спровођење конвенција
49. Како се обезбеђује веза између домаћег законодавства и међународних конвенција? Описан је правни статус ових конвенција и да се изменама или доношењем закона може постићи усаглашавање. Не помиње се одсуство механизама за праћење обавеза из потпистаних конвенција (шта треба усагласити).

27 Усаглашавање са конвенцијама СЕ
50. Да ли се корупција дефинише као кривично дело у складу са Кривично-правном и Грађанско-правном конвенцијом Савета Европе? Која врста понашања се може санкционисати као корупција? Да ли је активно и/или пасивно подмићивање кажњиво? Да ли то важи и за државни и/или за приватни сектор? За трговину утицајем? За корупцију страних и међународних јавних службеника? Које врсте казнених мера постоје (нпр. могућност одузимања прихода, мере дисквалификације)? “пет препорука, на основу којих је потребно извршити усклађивање Кривичног законика”

28 Правила о сукобу интереса
51. Каква су правила која гарантују избегавање сукоба интереса у раду службеника у влади, државној управи и правосуђу? Да ли законодавство предвиђа јавно објављивање имовног стања и/или интереса поменутих службеника? Како се те објаве оцењују, проверавају и прате? Каква су правила за посланике?

29 Кодекси понашања 52. Да ли постоје прецизни кодекси понашања, који одређују шта јесте, а шта није дозвољено, и који подлежу сталном процесу надгледања? Како се примењују ти кодекси понашања? Наведено је и описано неколико кодекса али нема података о њиховој примени. Завршна реченица: «Агенцији за борбу против корупције у овом тренутку не достављају се кодекси понашања, нити Агенција врши мониторинг истих.»

30 Заштита узбуњивача 53. –„Звиждање“ (упозоравање на неправилности) – да ли постоје јасна правила (укључујући ефикасну заштиту лица која упозоравају на неправилности) и механизми пријављивања и у државном и у приватном сектору? Молимо вас да то објасните. Описано шта постоји у три закона и Кодексу пословне етике, без оцене ефикасности заштите.

31 Финансирање политичких странака
54. Да ли постоје јасна и транспарентна правила о финансирању политичких странака, друштвених партнера и других интересних група? Да ли ти субјекти подлежу спољној финансијској контроли како би се избегли сукоби интереса између њихових представника, државних службеника и приватног сектора? Какво је практично искуство са применом тих правила? Одговор о практичним искуствима: Имајући у виду да је Агенција за борбу против корупције почела са радом године, а да је већина функционера затечена са две или више функција који, сагласно члану 82. Закона о Агенцији, имају рок да се одлуче за вршење једне функције, примена принудних мера које Агенција има у својој надлежности дефинисаним Законом још није започета.

32 Нови закон о финансирању странака
55. Каква је тренутна ситуација у вези са усвајањем новог закона о финансирању странака? Радна група Министарства правде израдила је радну верзију Закона о финансирању политичких активности. У ужем саставу радне групе учествовали су представници државних органа (Агенције за борбу против корупције, министарстава и Народне скупштине). У ширем саставу радне групе учествовали су невладине организације и народни посланици. Радна верзија је послата Венецијанској комисији/ODIHR-у на експертизу, као и Савету Европе како би експерти ГРЕКО-а дали такође стручно мишљење. Стручно мишљење Венецијанске комисије усвојено је на заседању децембру године.

33 Слободан приступ информацијама
56. Да ли постоји законодавство о слободном приступу информацијама? Какво је искуство са његовим спровођењем? Која је улога и надлежност Повереника за слободан приступ информацијама?

34 Јавне набавке, приватизација, просторно планирање, изградња
57. Јавне набавке, приватизација, велики буџетски издаци, изградња, просторно планирање: а) На који начин се ове области надзиру? Да ли је надзор ефикасан и да ли га врши независно тело? Да ли постоји адекватно праћење нерегуларности? Наведене одредбе прописа, шта постоји, али се из тога не може стећи потпуна слика шта све недостаје. b) Да ли постоји парламентарни надзор? c) Како је регулисана финансијска контрола? - Да ли постоји функционални ревизорски орган?

35 Поступање по конвенцијама
58. Молимо вас да пружите сажете информације о приступању релевантним међународним конвенцијама (нпр. Конвенцији УН против корупције, Кривично-правној и Грађанско-правној конвенцији Савета Европе о корупцији, Конвенцији Савета Европе о прању, тражењу, заплени и конфискацији прихода стечених криминалом и Конвенцији ОЕЦД о борби против подмићивања страних јавних службеника у међународним пословним трансакцијама и о подмићивању у међународним пословним трансакцијама).

36 Поступање по конвенцијама
59. Које су практичне импликације примене горепоменутих међународних конвенција, укључујући унутрашње мере и стратегије у борби против корупције и иницијативе за побољшање међународне сарадње у борби против корупције (нпр. Међународна агенција за борбу против корупције)? 60. Када је Србија постала чланица Групе држава Савета Европе за борбу против корупције (ГРЕКО) и које мере су предузете за примену ГРЕКО препорука?

37 Поглавље 24: Правда, слобода и безбедност
48. Молимо вас да детаљно објасните посебан поступак за добијање биометријских пасоша за грађане Косова, његово функционисање од његовог увођења и мере предузете за спречавање преваре и корупције “Тако је Министарство унутрашњих послова у периоду од године до године поништило 81 пријаву пребивалишта лица која су се одјавила са територије АП КиМ и пријавила на територију Р Србије ван АП КиМ, након што је накнадним проверама утврдило да у моменту пријаве пребивалишта лица нису испуњавала законске услове за пријаву.”

38 Корупција на царини 226.Које мере су предузете да би се обезбедио интегритет царинских службеника и спречила корупција? У циљу обезбеђења интегритета царинских службеника и спречавања корупције, Одељење за унутрашњу контролу користи више оперативних мера: Спроводи поступак изненадне контроле; Од стране руководилаца свих организационих јединица УЦ захтева подношење редовних извештаја у вези са царинским поступцима из којих се може видети да ли постоје елементи тежих облика повреда прописа од стране царинских службеника; Врше се провере свих запослених кроз казнену евиденцију МУП-а РС; Врши се обука царинских службеника кроз организовање семинара и пилот пројекта на тему јачања интегритета царинских службеника и борбе против корупције.

39 Царинска унија 46. Молимо опишите систем и мере које се предузимају да би се избегле и елиминисале појаве корупције и злоупотребе службеног положаја унутар управе, уколико их има. Сходно дисциплинској евиденцији од године до године покренуто је укупно 55 дисциплинских поступака због теже повреде службене дужности против 65 царинских службеника, а од наведеног броја трећина захтева се може подвести под дела, односно теже повреде службене дужности које се односе на корупцију или су у вези са тим делом. Највећи број захтева је поднет због "неизвршавања или несавесног, неблаговременог или немарног обављања послова и радних задатака" Окончан је укупно 41 дисциплински поступак а изречено је укупно 38 дисциплинских мера и то: 9 престанака радног односа и 29 новчаних казни. Због лакше повреде службене дужности решењем управника је новчано кажњен укупно 21 царински службеник. Дисциплински поступак је вођен против 2 царинска службеника за повреду правила Кодекса понашања царинских службеника, дефинисану као тежу повреду службене дужности. Сходно дисцилинској евиденцији у години (до године) покренуто је укупно 54 дисциплинска поступка због теже повреде службене дужности против 67 царинских службеника, а од наведеног броја се (као и у години) трећина може подвести под дела, односно теже повреде службене дужности које се односе на корупцију или су у вези са тим делом. Сходно подацима, које поседује Управа царина, у овом тренутку, против 104 царинска службеника се воде кривични поступци због кривичних дела учињених на раду или у вези са радом и то у највећем броју случајева због кривичних дела: злоупотреба службеног положаја

40 Заштита финансијских интереса ЕУ
22. Које су важеће дефиниције„неправилности“, „проневере“, „корупције“ и „прање новца“? Молимо вас да наведете: а) релевантне одредбе о проневери у националном кривичном законику; б) општи прекршаји у вези са фалсификовањем као и корупцијом у националном кривичном законику?

41 Упитник и одговори Велики значај који ЕУ придаје борби против корупције – 38 питања у којима се корупција или борба против корупције директно помињу Испитује се превасходно законски оквир и мере које државни органи помињу У мањем, али и даље значајном броју питања испитује се и спровођење мера – од тога колико ће ЕУ инсистирати на томе да се у примени остваре резултати, да се закони и мере и у пракси покажу као ефикасни у борби против корупције зависи и колико ће се ЕУ мониторинг показати као успешан на овом пољу

42 Упитник и одговори Канцеларија за придруживање ЕУ Владе Србије доставила комплетне одговоре у електронском облику истог дана када смо им их затражили У одговорима нису уочене нетачности, али има питања код којих су одговори непотпуни, нарочито тамо где је требало дати податке о примени закона зато што се не воде евиденције о питањима на која је тражен одговор, зато што норме нису примењиване или зато што би одговор захтевао квалитативну оцену прописа. Посебан проблем: непотпуност слике код појединих одговора који се односе на активности више државних органа (а одговор су попуњавали само неки од њих)