Србија у доба Немањића

Владарска лоза Немањића велики жупан Стефан Немања, велики жупан (1166)1168-1196. краљ Стефан Првовенчани, велики жупан 1196-1217., краљ Србије 1217-1227 (са прекидом) краљ Стефан Радослав, краљ Србије 1227-1234 краљ Стефан Владислав, краљ Србије 1234-1243 краљ Стефан Урош I, краљ Србије 1243-1276 краљ Стефан Драгутин, краљ Србије 1276-1282 краљ Стефан Урош II Милутин, краљ Србије 1282-1321 краљ Стефан Урош III Дечански, краљ Србије 1321-1331 цар Стефан Урош IV Душан, краљ Србије 1331-1346., цар Срба и Грка 1346-1355 цар Стефан Урош V Нејаки, цар Србије 1355-1371

ДИНАСТИЈА НЕМАЊИЋА

Увод Византијска власт у српским земљама сводила се на вазалство ( великог жупана) ромејском цару. Цареви су често смењивали великог жупана како би учврстили своју власт. Србија се налазила између Мађарске (Угарске), Византије и Бугарске. Жупан је средњовековна титула распрострањена међу јужним Словенима, првенствено међу Србима. Назив је везан за владара жупе, основне географске и политичке целине. Template

Завида Тихомир (1163-1166) је био велики жупан Србије Око 1163.године Манојло I Kомнин сменио је великог жупана Десу (који је покушао да се осамостали ) На његово место поставио Тихомира сина Завиде. Завида је имао четири сина: Тихомир – велики жупан Страцимир - удеони кнез Мирослав - удеони кнез Немања - удеони кнез Тихомир (1163-1166) је био велики жупан Србије

Немања – удеони кнез Немања - удеони кнез Управљао жупама: Ибар, Расина и Топлица Манoјло I даје му жупу Дубочицу (Лесковац). Немања се осамосталио и почео да подиже цркве Тихомир му одузима титулу и послао га у заточеништво. Немања бежи из заточеништва, преузима власт 1166.год. Тихомир бежи у Византију, добија војну помоћ. Сукоб браће код села Пантино у јесен 1166.године (код Звечана) Победа Немање и проглашење за великог жупана 1166. године

Велики жупан Стефан Немања (1166-1196) Велики жупан Стефан Немања (1166-1196) Након проглашења за великог жупана Немања је био у сукобу са Византијом. Цар Манојло I је негде код Ниша заробио Немању, одвео у Цариград и заточио у једном манастиру. Касније се предомислио и врато га у Србију на великожупански престо. Он остаје веран вазал све до смрти Манојла I

Ратови и освајања Нереди у Византији после 1180.год. Немања осваја : Косово и Метохију Пределе северне Албаније Поморавље ( пределе између Западне и Велике Мораве Ратовао са Дубровником У Зети и Травунији је за краља поставио сина Вукана.

Стефан Немања и Фридрих I Барбароса У време Tрећег крсташког рата . У Нишу се догодио први међудржавни састанак неког владара из Србије са европским владарима. Стефан Немања и Фридрих I Барбароса сатали су се у Нишу 1189.године. Немања је предложио савез против Византије. Барбараоса није прихватио овај предлог Његов надимак Барбароса значи црвена брада.

Мир са Византијом После Трећег кртсашког рата византијски цар Алексеј II Анђео покренуо је рат против Србије и победио на Морави 1190.године. Иако поражена Србија је мировним уговором задржала скоро све територије. Немањин средњи син Стефан Немањић оженио се1191. године византијском принцезом Евдокијом ( прва византијска принцеза на српском двору) Од таста ( византијског цара добио високу титулу севастократора. (Титула је била без власти и указивала је једино на цареву ближу родбину) Стефан Немањић

Фреска из манастира Студеница Монахшки живот Сређивање унутрашњих прилика у земљи. Искоренио богумиле (јерес-невернике) Најмлађи син Растко одрђен за намесника Хумске земље (Захумље), којом је дотле управљао кнез Мирослав. Растко се замонашио (Сава) на Светој гори ( Атос) у руском манастиру св.Пантелејмон и узео име Сава. Свети Сава Немањић Фреска из манастира Студеница рођен: 1169. Рас (Србија) преминуо: 14. јануар 1236. Трново (Бугарска)

Монах Симеон 1196. године Немања се повукао с власти. 1196. године Немања се повукао с власти. Замонашио се под именом монах Симеон (Студеница) Његова жена Ана монахиња Анастазија Престо мимо обичаја оставио средњем сину Стефану. Одлази на Свету гору Од византијског цара добијају стари манастир 1198.год. подижу манастир Хиландар. Умире 1199. године, сахрањен у манастиру Хиландару После смрти проглашен за свеца (свети Симеон)

Фреска из Богородичине цркве у Студеници Стефан Немања око 1113. — 13. фебруар 1199. Фреска из Богородичине цркве у Студеници Место рођења Рибница (данашња Подгорица), Краљевина Зета Место смрти Хиландар Света гора, Византија Сахрањен Манастир Студеница Велики жупан Рашке Период (1166) 1168 — 1196 Претходник Тихомир Завидовић Наследник Стефан Немањић Династија Немањићи Отац Завида Породица Супружник Ана Деца (синови) Вукан Немањић Стефан Немањић Растко Немањић

Немањине задужбине Манастир Ђурђеви ступови (свети Ђорђе у Расу) (код Новог Пазара ) Манастир Студеница Богородице Добротворке - код Ушћа. Манастир Хиландар на Светој гори ( Атос)

08 Ђурђеви ступови посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године) Манастир је уврштен у светску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а.

Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 39 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године. Утврђени зидови манстира окружују две цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

Хиландар (гр. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (гр. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Манастир Хиландар су у рангу царске лавре подигли Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. године умро Стефан Немања.

Проглашење краљевине и међународно проглашење Србије Стефан Немањић – Првовенчани (1196 – 1228) Наследник Стефана Немање (средњи син) у почетку мирно владао, затим сукоб са братом Вуканом који се осамосталио у Зети и 1202. уз помоћ Мађарске збацио са власти Стефана. Стефан се 1203. год. уз помоћ бугарског цара Колојана вратио на престо. Сава 1205. год. из Хиландара донео мошти св. Симеона и измирио браћу (од тада мошти св.Симеона почивају у Студеници).

Стефан Немањић - Првовенчани око 1176—24. септембар 1223 Фреска из манастирске цркве у Милешеви, око 1234. године Место рођења непознато Место смрти Сахрањен Манастир Студеница затим Жича (данас Студеница) Велики жупан и Краљ Србије Период 1196—1217,велики жупан- 1217—1227,краљ Претходник Немања Наследник Радослав Порекло Династија Немањићи Отац Мајка Ана Супружник Евдокија Анђел - Ана Дандоло Деца Радослав, Комнина, Предислав, Владислав, Урош

Проглашење краљевине ( 1217. ) Четври крсташки рат (1202 -1204) Пад Византије 1204.године. Промене на Балкану. Стефан се окреће западу. Разводи се од Евдокије. Стефан се оженио Аном Дандоло унуком Енрика Дандоло млетачког дужда. Успоставља чврсте односе са Венецијом и уз помоћ дужда од папе Хонорија III добија краљевску круну. 4. јануара 1217.године крунисан је за краља Србије у манастиру Жича, добија надимак Првовенчани. На тај начин Рим је признао Србију, а преко Рима и цео европски Запад Прстен краља Стефана Првовенчаног. Сачуван је уз његове мошти у Студеници. Прстен је израђен од злата и украшен је орнаментом од филигранских плетеница

Монаштво и смрт Стефан је умро 24. септембра 1228. Непосредно пре смрти замонашио се и узео име Симон. Прво је био сахрањен у манастиру Студеници, а после тога у својој задужбини манастиру Жичи.

Задужбина - Жича Манастир Жича је манастир Српске православне цркве који се налази у близини града Краљева. Манастир, заједно са Црквом светог успења је саградио први краљ Србије, Стефан Првовенчани. Манастир је уништен у 13. веку, али је поново саградио краљ Стефан Милутин почетком 14. века

Аутокефална црква ( 1219. )

Аутокефална црква (1219.) Потпуна самосталност и независност могућа је уз аутокефалност (самосталност) цркве Поделом хришћанске цркве1054 .године Србија на граници између православне и католичке цркве. Српска црква је тада била под јурисдикцијом Охридске архиепископије, Охрид под влашћу Епирске деспотовине. Охрихдски епископ Димитрије Хомaтијан штитио је интересе Грка. Сава је заобишао охридског архиепископа и отишао у Никеју (седиште Никејског царства у Малој Азији), где се налазио васељенски патријарх. Примио га је цар Теодосије I и срдачно препоручио патријарху. 1219.године рукополoжио (миропомазао) га је за архиепискоа “ Српских и поморских земаља” Србија добила аутокефалну цркву

Фреска из манастира Студеница Сава Немањић Свети Сава Немањић Фреска из манастира Студеница рођен: 1169. Рас (Србија) преминуо: 14. јануар 1236. Трново (Бугарска)

Архиепископија Прво седиште архиепископије манастир Жича Први архиепископ Сава Немањић Свега неколико епископија (Призрен , Липљан и Рас). Сава подиже нове у Приморју : (Превлака и Стон) Зетско приморје (бискупије у Котору, Будви и Бару) где је живело и католичко становништво. Немања је чак био крштен по католичком, али се касније крсти по православном обреду