ЦАР ДУШАН

Снажење српске државе Код Велбужда 28.јула 1330. године вођена је битка између српске и бугарске војске. Под вођством Стефана Дечанског српска војска је страшно потукла бугарску војску. У тој борби се посебно истакао Стефанов син Душан. Али, ускоро је дошло до сукоба између Стефана и Душана, па је Душан преузео власт од оца. Архиепископ Данило крунисао је Душана за краља 1331. године. Крунисање цара Душана

Снажење српске државе Када је и званично постао владар, Душан је настојао да среди прилике у држави. Побуну која је букнула у Зети он је угушио, а затим је осигурао пријатељство са Бугарском тако што се оженио Јеленом, сестром бугарског цара Јована Александра. Пошто је Византија била ослабљена, Душан је 1334. године освојио најважније тврђаве у западном дијелу Византије: Охрид, Прилеп, Струмицу. Женидба цара Душана

Проглашење за цара Пред крај 1345. године краљ Душан се, вјероватно прогласио за цара Срба и Грка. Пошто је према тадашњим правилима, краља крунсиао архиепископ а цара патријарх, то је цар Душан на Цвјети 1346. године сазвао у Скопљу сабор епископа. Овај сабор је доташњег архиепископа Јоаникија прогласио за првог патријарха. Овим чином Душан је званично постао цар, сједиште његове царевине је у Скопљу.

Проглашење Душановог законика Душанов законик Усљед освајања извејсног броја византијских области са грчким становништвом, гдије су владали Византијски закони, као и постојања српског правног и обичајног покрета јавила се потреба да се укине многозакоње. Због тога је на Спасовдан 21. маја 1349. године цар Душан на државном сабору у Скопљу донио свој законик у присуству патријарха, свештенства, кнежева и властеле српске и грчке. Са допунама донесеним у Серезу 1354. године, Законик се састојао од 201 члана. Овим закоником цар Душан је српском царству подарио чврсту правну основу, што је допринјело да односи у држави и цркви буду тако регулисани да помажу даљем јачању цркве и државе. Проглашење Душановог законика

Уздизање српског краљевства на царство Српска војска је освојила град Сер 25. септембра 1345. године. Освојена је и Халкидика, укључујући Свету гору  Атонску. Увидевши да је Византијско царство ослабило, Душан одулучује да на рушевинама Византије подигне империју једног младог народа пуног снаге. Након свих освајања Стефан Душан је одлучио да се прогласи за цара. Границе Душановог царства Душанов сребрни царски динар

Задужбина цара Душана је манастир Свети Архангели. Манастир Свети Арханђели Зидине манастира Свети Архандјели Задужбина цара Душана је манастир Свети Архангели. Манастир Светих Архангела налази се у клисури ријеке Бистрице, удаљен три километара од Призрена на Шар планини, старим путем који води даље ка Штрпцима, Урошевцу и Скопљу. Задужбина је цара Душана. То је, у ствари, маузолеј цара Душана - мјесто које је најмоћнији владар Балкана свог доба одредио себи за вјечни починак. Када је цар Душан умро, његово тијело је прјенето у манастир и сахрањено у монументалној гробници. 

Слабљење Српске државе Цар Стефан Душан је умро 20. децембра 1355. године, још увек млад и у пуној снази. Узрок смрти никада није утврђен али се говорило о тровању, можданом удару и чак епилепсији. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена. После Душанове смрти Српско царство је постепено почело да се распада. Саркофаг цара Душана у цркви Светог Марка у Београду. Гроб цара Душана у манастиру Светих Арханђела у Призрену

ЦАР ДУШАН КРАЈ Славен Нинковић VII-1