Српски средњовековни манастири

Српски средњевековни манастири делили су судбину свога народа и земље Српски средњевековни манастири делили су судбину свога народа и земље. Паљени и пљачкани, рушени су, подизани поново и упорно обнавнљани. Захваљујући овим храмовима, као свом највреднијем културном и традиционалном наслеђу, српски народ је успео да сачува своју националну свест, веру и писмо.

Српски средњовековни манастири Моравска школа Српско византијска школа Рашка школа Раваница Лазарица Грачаница Пећка патријаршија Жича Милешева

Моравска школа Моравски стил у српској архитектури током средњег века, обухвата временски период од седме деценије XIV , односно до пада Србије под османлијску власт, док симболички почетак епохе означава Лазарево подизање Раванице (1375—1377) и Лазарице (1377—1388). Сам стил је назив добио по реци Морави у чијем сливу су подизани сакрални објекти.

Раваница Припада рашкој школи. Раваница се налази код Ћуприје. Изграђена је 1375. године. Овај манастир је задужбина Кнеза Лазара Хребељановића

Припада моравској школи. Лазарицу је подигао Кнез Лазар Хребељановић. Лазарица Припада моравској школи. Изграђена је 1375 године. Лазарицу је подигао Кнез Лазар Хребељановић. Налази се код Крушевца.

Српско византијска школа Под Српским византијским стилом се сматра стил који је у Србији развијан у другој половини деветнаестог века, па до Првог светског рата. Стил карактеришу облици и украси потекли из српско-византијске градитељске баштине. Овакав архитектонски приступ није строго везан за црквене грађевине; стил је свој процват доживео у профаној архитектури.

Грачаница Припада српско-византијском стилу. Изграђена је 1315 године. Грачаница је задужбина краља Милутина. Налази се код Приштине.

Задужбина Стефана Дечанског и Цара Душана Пећка патријаршија Припада рашкој школи. Задужбина Стефана Дечанског и Цара Душана Изграђен 1327-1335 године. Налази се код Пећи

Рашка школа Рашки стил у српској архитектури током средњег века, обухвата временски период од седме деценије XII до краја XIII века, док се као гранични примери узимају Немањини Ђурђеви Ступови (око 1170) за почетак епохе односно Драгутинова црква светог Ахилија у Ариљу (око 1296). Основну карактеристика овог стила је једнобродна засведена грађевина са једним кубетом. Са западне стране се обично налази припрата, док се са јужне и северне налазе нижа одељења, обично певнички трансепти и параклиси.

Жича Жича је изграђена 1218 године. Овај манастир изградили су Краљ Стефан Првовенчани и његов брат Свети Сава. Налази се између Краљева и Матарушке бање.

Милешева Изграђена је 1228 године. Милешева је задужбина краља Владислава. Налази се код Пријепоља. У Милешеви се налази чувена фреска Белог анђела.

Крај