Показивачи.

Slides:



Advertisements
Сличне презентације
Računarstvo i informatika
Advertisements

Непараметарски тестови за k зависних узорака Павле Васић
Направити добру Power Point презeнтацију ...
„Два јарца” Доситеј Обрадовић
Географски информациони систем (ГИС)
Наставна целина 1 Рад са табелама MS Excel
Uvod u programiranje - matematika – XII predavanje Moduli. OOP
Показивачи у програмском језику C Дамјан Илић; Е32 Габриела Миленковић
2.1.(A) Grafičke naredbe u programu
Elektronički logički sklopovi i registri
Слике Слике се не кодирају у HTML документ, већ се наводи путања до слике. За приказивање слика користи се елемент IMG. Елемент IMG има само почетни маркер.
INSTRUMENTALNA ANALIZA REGRESIJA I KORELACIJA
Uvod u funkcije Kolegij: Programski jezik C++ Ak. god. 2018/19
Nastavna jedinica: 4.4. Jezik HTML 4.5. Oznake i parametri HTML jezika
Управљање меморијом Улога меморије у рачунарском систему
Programiranje - Naredbe za kontrolu toka programa – 4. dio
Nastavna jedinica: 1.5. Elektronički logički sklopovi i registri
OSNOVNI ELEMENTI PLC KONTROLERA
Uvod u programiranje - matematika – VI predavanje Petlje. FOR. WHILE
Konačni automati i regularni izrazi
1.Tablice životne istorije
Отварање налога на сервису за проверу оригиналности радова Ithenticate
Nastavna jedinica: 1.5. Elektronički logički sklopovi i registry
Nastavna cjelina: 1. Osnove IKT-a
Dinamičke strukture podataka
Pretraživanje interneta
Оператори и изрази Аритметички оператори Оператори на нивоу битова
21. Основни појмови и величине
PC Istorija računara.
OSNOVE PROGRAMIRANJA U VISUAL BASIC-U predavanje 6: kolekcija selektovanih objekata Blok, atributi, automatsko kreiranje linije i kružnice Replace this.
Онтолошки аргументи Анселм: Бог је оно од чега се ништа веће не може замислити. Пошто постојање и у мислима и у стварности јесте веће но постојање само.
Uvod u programiranje - matematika – VIII predavanje
Увод у организацију и архитектуру рачунара 1
Vježbe 1. dio - Razvojne okoline -
PyGame.
Спецификатори Иницијализација
CIKLIČNE ALGORITAMSKE STRUKTURE
GRADSKI URED ZA GOSPODARSTVO, ENERGETIKU I ZAŠTITU OKOLIŠA
INTERNET Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu, tj. mrežu svih mreža koja nema vlasnika i ne pripada nijednoj državi, a na njoj se mogu naći.
Uvod u programiranje - matematika – XII predavanje
Podaci.
Uvod u programiranje - matematika – V predavanje
Programiranje - Blokovi naredbi i logički tipovi –
BAZE PODATAKA.
URBANISTIČKO GRAĐEVINSKE PROCEDURE
Turistička agencija Margita
PUTNIČKI PROMET.
Пирамиде.
Internet i računalne mreže
Strukture podataka i algoritmi 1
Napadi na web aplikacije
Osnovna Struktura programa
DINAMIČKO ISPITIVANJE REGULACIONE SKLOPKE TRANSFORMATORA – SIMULACIJE I IDENTIFIKACIJE POTENCIJALNIH KVAROVA Autori: Aleksandar Boričić & Danilo Laban.
WORLD WIDE WEB “Globalna hipermedijalna inicijativa ciljno (namensko) pronalaženje informacija”. (skr. WWW, W3) URL i Browseri Značenje Hipermedija Pretraživači.
Tipkovnica engl. Keyboard.
Relacione baze –primer modelovanja baze
Програмски језик Parallaxis (2)
Структура програма у Паскалу
Анализа структуре.
Logičko projektovanje računarskih sistema 2
Heuristike zasnovane na lokalnom pretraživanju
Vulkani….
Процесорска поља Организација процесорских поља
Prof. dr Vlado Simeunović OSNOVE RAČUNARSKE TEHNIKE vlado
MEMORIJA.
PRAVNA KLINIKA IZ UPRAVNOG PRAVA
Zajednički master programi
ZAKON O PROVEDBI OVRHE NA NOVČANIM SREDSTVIMA za polaganje ispita za steč. Upravitelja Nn broj 112/12.),
Транскрипт презентације:

Показивачи

Показивачи До сада смо користили статички декларисане променљиве. Оне су биле декларисане на почетку блока и постојале су током читавог извршења, при чему је свакој промељивој додељено јединствено име и одговарајући меморијски простор у складу са њеним декларисаним типом.

Показивачи При томе, адреса тог меморијског простора као и његова величина нису могли да се промене.

Показивачи За разлику од тога, променљиве могу да буду и динамичке. Такве променљиве се по потреби стварају и бришу у току рада програма.

Показивачи Оне се неће појављивати у декларацији var и неће имати неко одређено име. До таквих променљивих се приступа на основу адресе њихових локација која се налази у променљивој показивачког типа.

Показивачи Тип показивача на неку променљиву одређеног типа треба да буде декларисан као type ime_tipa=^T;

Показивачи Овим смо декларисали показивачки тип који се зове ime_tipa. Променљиве овог типа показују на променљива типа Т што значи да садрже адресу меморијске локације у којој је смештена променљива типа Т.

Показивачи Ако сада декларишемо променљиву var p: ime_tipa;

Показивачи Када употребимо стандардну процедуру new(p), онда се креира динамичка променљива p^ чија почетна вредност није дефинисана док се њена адреса уписује у променљиву p. Овако додељен меморијски простор може се ослободити позивом стандардне процедуре dispose(p).