Показивачи
Показивачи До сада смо користили статички декларисане променљиве. Оне су биле декларисане на почетку блока и постојале су током читавог извршења, при чему је свакој промељивој додељено јединствено име и одговарајући меморијски простор у складу са њеним декларисаним типом.
Показивачи При томе, адреса тог меморијског простора као и његова величина нису могли да се промене.
Показивачи За разлику од тога, променљиве могу да буду и динамичке. Такве променљиве се по потреби стварају и бришу у току рада програма.
Показивачи Оне се неће појављивати у декларацији var и неће имати неко одређено име. До таквих променљивих се приступа на основу адресе њихових локација која се налази у променљивој показивачког типа.
Показивачи Тип показивача на неку променљиву одређеног типа треба да буде декларисан као type ime_tipa=^T;
Показивачи Овим смо декларисали показивачки тип који се зове ime_tipa. Променљиве овог типа показују на променљива типа Т што значи да садрже адресу меморијске локације у којој је смештена променљива типа Т.
Показивачи Ако сада декларишемо променљиву var p: ime_tipa;
Показивачи Када употребимо стандардну процедуру new(p), онда се креира динамичка променљива p^ чија почетна вредност није дефинисана док се њена адреса уписује у променљиву p. Овако додељен меморијски простор може се ослободити позивом стандардне процедуре dispose(p).