Језик, култура, друштво; језик и друге друштвене категорије

Уместо увода Језик као средство споразумевања показује се превасходно као друштвена категорија, јер споразумевања и нема без колектива Као друштвена појава, језик стоји у одређеним односима према низу других друштвених категорија

Однос језика, расе и културе XIX век – сматрало се да се размештај људских група на Земљи мора посматрати истовремено кроз три угла – кроз њихова расна, језичка и културна обележја Модерна наука одбацује корелацију између расних, језичких и културних типова Говорни органи су исти код свих људи, без обзира на расне разлике (дете из Јапана, које би било пренето и одрасло у Београду, по говору се не би разликовало од Београђана, иако би, наравно, задржало расна обележја)

Расно и етнички веома сличне људске групе некад се служе веома различитим језицима (Финци према другим Скандинавцима) и обрнуто, истим језиком некад се служе различите расе. Дакле, језик и раса нису нужно повезани! Унутрашња повезаност углавном не постоји ни између језика и културе. Нема глобалних корелација између врсте друштвене заједнице и типа језичке структуре (нпр. рурална и урбана средина)

Језик, нација, држава Код многих постоји осећање да би било природно да припадници појединих нација имају свој посебан језик и своју посебну државу. Анализа стварног стања показује да ни у овом односу нема нужне повезаности Једнојезичне нације: Мађари, Словаци, Јапанци... Вишејезичне нације: Белгијанци (француски и фламански), Канађани (енглески и француски)... Мултијезичне нације: Швајцарци (немачки, француски, италијански и романш), Индијци (23 службена језика)...

Један језик може да служи већем броју нација: немачки (Немци, Аустријанци, делом Швајцарци...) ; енглески (Британци, Американци, Канађани, Аустралијанци, Новозеланђани, Јужноафриканци...) Језик и нација нису нужно повезани, мада има случајева подударности ових категорија.

Језик и држава Евидентно је да је број језика у свету двадесетак пута већи од броја постојећих државних заједница Једина врста друштвене заједнице коју језик подразумева јесте језичка заједница дефинисана као колектив који говори датим језиком

Да би неки језик постојао, неопходно је да има људи који се њиме служе, при чему они не морају живети на истом месту, нити припадати истој расно-етничкој, културној, националној или административно-политичкој формацији.

Вишејезичност Језика има много више него држава. У многим државама у употреби је више језика. У Европи, са изузетком Исланда и Португала, нема земље у којој би цело становништво говорило истим језиком као матерњим. Швајцарска – четири језика (немачки, француски, италијански, романш) Југославија - двадесетак

Напоредна употреба два или више језика у једној друштвеној заједници назива се двојезичношћу (БИЛИНГВИЗАМ) или вишејезичношћу (МУЛТИЛИНГВИЗАМ). У вишејезичним државама углавном постоји доминација једног језика У неким заједницама долази до специјализовања језика по функцијама; овакав функционални расцеп назива се ДИГЛОСИЈА (нпр. народна и учена верзија грчког)

Индивидуални билингвизам Подразумева појединце који су паралелно усвојили два језика и њиме овладали у подједнакој мери Може да подразумева и вишејезичност у смислу каснијег усвајања и других језика, при чему се не поставља захтев да се језици у апсолутној мери подједнако знају Везе између индивидуалне и колективне вишејезичности

Ставови према језику Популарне реакције на језичке појаве; безазлени судови и анегдоте Део су ширег комплекса веровања и укорењених вредносних судова Нека од ових уверења одговарају научним чињеницама, нека им се противе, а нека су последица естетских и других представа које не подлежу рационалној аргументацији Ја се Богу обраћам на шпанском, женама на италијанском, мушкарцима на француском, а свом коњу на немачком језику. Карло V

За поједине језике постоји склоност да се каже да су лепи ( ),за друге, опет, да су ружни ( ), за неке да се лако уче ( ), за друге тешко ( )... Чињеница: сви језици се као матерњи подједнако лако усвајају, док усвајање страног језика има тежину у зависности од степена одступања од структуре матерњег, односно, већ научених других језика Значајна улога припада мотивацији! ЕУ захтева од својих чланица да чланови језичких заједница морају да буду минимум билингвални (службени језик државе, мањински језик државе и бар два светска језика)

Етнички хумор У оквирима једног језика различито се вреднују поједини његови варијетети Иза ставова о говору појединих група заправо се крију стереотипне представе о самим говорницима На некој седници се отегла препирка, па Лала пажљиво слушао па заспао. Кад је дошло до гласања, гурнуше га у ребра и упиташе: -За шта си ти, Лало? -Пола да се кува, пола да се пече – одговори Лала онако дремован. Ова појава може да буде доброћудна, али... Док један човек или народ исмева или презире говор другог, између њих не може бити равноправне комуникације, нити правог разумевања!