COURT STATISTICS AND REPORTING AS MANAGEMENT TOOL

Презентација на тему: "COURT STATISTICS AND REPORTING AS MANAGEMENT TOOL"— Транскрипт презентације:

1 COURT STATISTICS AND REPORTING AS MANAGEMENT TOOL
Justice Janko Lazarević Deputy President of the Supreme Court of Cassation Budva, June 8, 2017 Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević ima običaj da kaže, napola u šali, da je za njega kao sudiju statistika bila samo tačan zbir netačnih podataka, i da se je sa njenim tajnama i važnošću počeo da se upoznaje tek došavši na mesto predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji... Ovo upravo ilustruje uobičajeni odnos sudija prema brojkama: retke su sudije koje se statistikom bave zato što vole. Češće su one koje interes za brojke pokazuju samo kada su “u problemu”, odnosno kada se nađu u situacijama koje samo njih lično pogađaju. Ipak statistika, i izvštaji koji se iz nje generišu, predstavljaju moćno sredstvo u rukama predsednika suda, naročito ako se radi o vrhovnom sudu, jer ukazuju na aktuelne izazove u sudskom sistemu kao celini, i omogućuju predviđanje pravaca razvoja, odsnosno trendova u skorijoj budućnosti. U ovoj prezentaciji predstaviću vam najnovije aktivnosti Vrhovnog kasacionog suda u pogledu upravljanja sudskom statistikom , koje su, pre svega, usmerene na bolje razumevanje funkcionisanja sudskog sistema od strane opšte i profesionalne javnosti.

2 Judges’ performance measurement vs. courts’ performance measurement:
Why evaluating the courts? Reliability of data and other challenges Determining “important” indictors: Public access to information Management decisions Vrednovanje rada sudija je za sve sisteme uobičajeno i davno prihvaćeno: sudije se najčešće vrednuju prilikom napredovanja, primenom objektivnih, merljivih kriterijuma, uz učešće subjektivnih ocena kolektiva, drugih sudija i sl. Međutim, vrednovanje rada sudova je relativno nova pojava, koja se u poslednjoj deceniji aktivno razvija u svim evropskim sudskim sistemima, a za članice Saveta Evrope aktuelizovana je formiranjem Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (SEPEŽ) početkom 21. veka. Ipak, kao što je poznato, retke su članice Saveta Evrope koje u punoj meri primenjuju preporuke i upustva SEPEŽ-a o sudskoj statistici i indikatorima učinka sudova što je vidljivo i iz izveštaja koje SEPEŽ izdaje na svake dve godine. Bilo kako bilo, Evropska komisija je za sve države-kandidate za članstvo u Evropskoj uniji u pogledu ispunjenja uslova iz Poglavlja 23, postavila upravo SEPEŽ-ove smernice i uputstva, i Srbija se, kao i ostali kandidati, u tom smislu našla pred ozbiljnim izazovima: Prvi je pouzdanost statističkih podataka: Sudovi u Srbiji trenutno koriste tri aplikacije za elektronsko upravljanje predmetima: AVP, razvijen godine, uveden je u sve osnovne, više i privredne sudove godine; SAPS, razvijen godine, uveden je u Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu, kao i u svim apelacionim sudovima, te eksperimentalno u Višem i Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici; SIPRES, razvijen godine, uveden je u sve prekršajne sudove. Ove aplikacije razvijene su na različitim platformama i ne komuniciraju jedna s drugom, odnosno nisu elektronski povezane. Ovo znači da prilikom izrade uobičajenih i ad hoc izveštaja Vrhovni kasacioni sud može automatski povlačiti podatke iz Upravnog i apelacionih sudova, ali ne iz osnovnih, viših i privrednih , pa se stoga mora osloniti na ručno popunjene ili generisane tabele koje sami sudovi dostavljaju. Ovo usporava i poskupljuje proces izrade izveštaja. Drugi je utvrđivanje tačnog broja predmeta u sudovima: Nova mreža sudova uspostavljena je Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (Sl. glasnik Republike Srbije br. 101/2013) koji se primenjuje od godine. Migracija predmeta iz ranijih osnovnih u nove osnovne sudove trajala je tokom čitave godine, a okončana je, nakon više uzastopnih urgencija Radne grupe VKS Ministarstvu pravde, 12. novembra godine. Tek nakon ovog datuma se sa pouzdanošću može utvrditi ukupan broj predmeta u sudovima Republike Srbije. Ostali izazovi odnose se na kapacitete zaposlenih u sudstvu da rade u aplikacijama za upravljanje predmetima, na nedoslednu primenu Sudskog poslovnika, i druge, no nakon otvaranja Poglavlja 23, Srbija se suočila sa obevezama sačinjavanja izveštaja koje do tada nije izrađivala... Sa druge strane, sudstvo u Srbiji suočilo se i sa povećanim zahtevom javnosti pristupu informacijama ne samo o pojedinačnim sudskim postupcima, već o funkcionisanju sistema, broju predmeta određene vrste u određenim sudovima. Na kraju, ali ne i najmanje važno, podaci sudske statistike postali su oružje u borbi sa drugim granama vlasti za povećanje, odnosno raspodelu resursa, za neophodne izmene zakonskog okvira i dr. Sve ovo motivisalo je Vrhovni kasacioni sud da izmeni izgled i sadržinu svog dosadašnjeg godišnjeg izveštavanja, i prilagodi ga novim zahtevima i potrebama...

3 Annual Report on Work of All Courts
Issued by the SCC every year The only document of this kind in the sector Used as a reference by local and international organizations and EU accession process U skladu sa odredbama Poslovnika o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda, Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda u prvom tromesečju tekuće godine usvaja Godišnji izveštaj o radu svih sudova za prethodnu godinu. To je jedini izveštaj takve vrste u Srbiji, u kojem se na jednom mestu nalaze zbirni podaci o radu svih sudova u Republici. Ovaj izveštaj je stoga referentan za sve domaće i međunarodne institucije i organizacije koje se bave različitim analizama i statistikama.

4 Annual Report on Work of All Courts for the Year 2016
Innovative in: Approach Methodology Performance indicators User-friendly Targeted Ove godine Vrhovni kasacioni sud značajno je izmenio format izveštavanja, i Godišnji izveštaj koji se pred vama nalazi osavremenjen je na različite načine: U pogledu pristupa U pogledu metodologije U pogledu pokazatelja učinka. Što se tiče pristupa – ovaj izveštaj rezultat je timskog rada, koji nije imanentan sudijama: u izradi ovog izveštaja učestvovale su sudije i savetnici Vrhovnog kasacionog suda, kao i spoljni saradnici – eksperti Multidonatorskog povereničkog fonda. Što se tiče metodologije – pokušali smo da ovaj izveštaj učinimo razumljivim i čitljivim ne samo za profesionalnu publiku, već pre svega za građane, time što smo „vizualizirali“ brojke – odnosno prikazali ih kroz grafikone, pite, tabele i sl. Što se tiče pokazatelja učinka – prikazali smo sve standardne indikatore učinke sudova propisane smernicama SEPEŽ-a i Evropskog pravosudnog semafora, čime su podaci o našem sudstvu postali uporedivi sa podacima svih evropskih zemalja. Na ovaj način izveštaj je postao pristupačan svim korisnicima, dodatno i zbog toga što za glavne kategorije predmeta pokazuje trendove i komparativne podatke za period od do godine.

5 Annual Report on Work of All Courts for the Year 2016
(cont.) “Simplified” lay out Iako se na prvi pogled čini da je izveštaj “uprošćen” u odnosu na ranije, u kojima su samo statistički podaci i tabele zauzimali po 400 i više stranica, a njihova narativna analiza i do 200, u ovom izveštaju su po prvi put ukršteni podaci dobijeni od sudova i prikazani na opštem, nacionalnom nivou. Štaviše, ti podaci ukršteni su i sa podacima dobijenim od drugih institucija, pre svih Visokog saveta sudstva, o broju sudija, zaposlenih u sudovima, budžetu i sl.

6 Annual Report on Work of All Courts for the Year 2016
(cont.) Recent developments and their effect: Implementation of the National BLR Program Protection of the right to a trial within reasonable time Whistleblowers protection New Law on Enforcement and Security Izveštaj naročitu pažnju poklanja određenim kategorijama predmeta koji su od posebnog interesa za javnost, kao i nekim strateškim aktivnostima Vrhovnog kasacionog suda koje sprovode svi sudovi. To su: Sprovođenje Izmenjenog jedinstvenog programa za rešavanje starih predmeta Postupci povodom zaštite prava na suđenje u razumnom roku postupci povodom zaštite uzbunjivača, i sprovođenje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno postupanje osnovnih i privrednih sudova u predmetima izvršenja na osnovu verodostojne isprave.

7 Annual Report on Work of All Courts for the Year 2016
(cont.) New indicators: Disposition rate Disposition time Iako je savladavanje priliva uobičajen indikator učinka sudova, i sastavni deo izveštaja o radu pojedinačnih sudova, na nacionalnom nivou taj indikator se nije posmatrao od godine naovamo. Ponovo je svoje mesto našao u ovom izveštaju, zajedno sa indikatorom vremena potrebnog za rešavanje predmeta, prema SEPEŽ-ovoj formuli. U samom izveštaju videćete komparativne podatke, od do godine, koji pokazuju i da se prosečno vreme potrebno za rešavanje predmeta u Republici Srbiji u godini gotovo prepolovilo u odnosu na prethodne godine.

8 More – English - Serbian Vrhovni kasacioni sud je i za godinu objavio tzv. veliki statistički izveštaj, a ovaj o kome je danas bilo reči dostupan je u elektronskom formatu na internet stranici Vrhovnog kasacionog suda.

9 Thank you for your attention!