2-4 Umetnost srednjeg veka Umetnost seobe naroda Romanička i gotička umetnost (arhitektura)

Ranohrišćanska umetnost/Vizantijska umetnost/Preromanička umetnost srednjeg veka na zapadu Ranohrišćanska umetnost (pre i posle Milanskog edikta) Vizantijska Umetnost (periodi...) Umetnost Srednjeg veka na zapadu: umetnost seobe naroda, preromanička (karolinška, otonska), romanička, gotička... Srpska srednjevekovna umetnost: Raški, srpsko-vizantijski i moravski stil

Istorijski kontekst 323 Car Konstantin (324-337) – bira grčki grad Bizant, koji će se nadalje zvati Konstantinopolj (Carigrad, Istanbul) za prestonicu Rimskog Carstva. To će prouzrokovati podelu carstva, od 395, na Istočno Rimsko Carstvo i Zapadno Rimsko Carstvo. Zapadno Rimsko Carstvo je na udaru napada germanskih plemena: Franci u Galiji, Ostrogoti i Lombardi u Italiji, Vizigoti u Španiji, i postepeno pada pod njihovu vlast (476 Teodorik postaje car). Verska šizma će uslediti: Hrišćanstvo se nadalje deli na Zapadnu ili katoličku crkvu i Istočnu ili Pravoslavnu. Schisme religieux commence vers 451 L’empire romain de l’est, à partir du VIIème siècle aux prises avec la montée de l’Islam

Umetnost srednjeg veka: Hrišćanska umetnost Tokom srednjeg veka, umetnost će se razvijati na različite načine u Zapadnom i Istočnom rimskom carstvu. Ne postoji jasna stilska razlika između ranohrišćanske umetnosti i vizantijske umetnosti: umetnost Istočnog rimaskog carstva ćemo nazivati vizantijskom od VI veka (car Justinijan). Na zapadu politička i verska podela postaju i umetnička: umetnost na zapadu trpi uticaje varvarskih plemena koja osvajaju Zapadno rimsko carstvo: tako nastaje umetnost srednjeg veka na zapadu. Constantin (règne 324-337), Empereur Justinien (527-565), crise iconoclaste (726-843), le second âge d’or (fin IXème jusqu’au XIème siècle) Fin: chute de Constantinople aux mains des croisés en 1204, un regain de souveraineté en 1261, un dernier renouveau, puis la conquête turque en 1453.

Umetnost seobe naroda, VI-VIII vek Tokom seobe nomadskih naroda ka Evropi, formira se jedna nova umetnička tradicija, mešavina životinjskog stila (nomadska tradicija koju donose keltska i germanska plemena) i novije tradicije prepleta (sa obala Sredozemnog mora, u rimskoj i paleohrišćanskoj tradiciji). Novi stil se brzo širi, preko nakita i drugih ukrašenih predmeta, pokretnih i lako prenosivih a veoma dekorativno urađenih. U Irskoj u kojoj se hrišćanstvo širi, monasi razvijaju specifičan dekorativni stil iluminacije manuskripta (apstraktni splet linija sa retkim i veoma stilizovanim ljudskim ili životinjskim figurama) proistekao iz ove nove tradicije. umesto figurativnog prikaza biblijskih scena, zasnovanog na antičkoj umetnosti.

Uticaj umetnosti nomadskih naroda: životinjski stil (stilizovane predstave životinje) i preplet, tradicija dekorativnog upredanja kanapa, te se na taj način “izdužuju” i upredaju noge i vratovi stilizovanih životinja. entre 625-633 aD, Style animalier scytho-sibérien Bourse en or et en émail, barque funéraire de Sutton Hoo, VIIème siècle

Novopridošla varvarska plemena postepeno primaju hrišćanstvo, i uticaj njihovog nasleđa sada nalazimo i na predmetima hrišćanskog kulta. živopisu manuskripta Biblije, Book of Kells, vers 700 aD, Chi-Rho page (l’Évangile de saint Mathieu) la prière commune, l'office divin (en latin Opus Dei, Œuvre de Dieu, encore appelée Liturgie des Heures: la lecture priante de l'Écriture Sainte) et le travail manuel. Book of Kells, vers 700 aD, Chi-Rho page (l’Évangile de saint Mathieu) Knjiga iz Kelsa (Irska), živopisani manuskript Biblije, oko 700.

Karolinška umetnost « Karolinška renesansa », umetnost u vreme Karla Velikog (768-814) i njegovih naslednika je prva faza spajanja antičke umetnosti sa umetnošću germanskih i keltskih plemena. Dvorska kapela Karla Velikog u Ahenu je zidana po uzoru na San Vitale u Raveni, ali sa monumentalnom zapadnom fasadom. U ovom periodu se na zapadu ustaljuje bazilikalni oblik crkve sa poprečnim transeptom koji čini krst. Dvorska kapela Karla Velikog u Ahenu, « novom Rimu », 792-805

Otonska umetnost Umetnost Otona I i njegovih naslednika nastavlja karolinšku tradiciju (bazilikalan plan crkvi, monumentalna zapadna fasada) ali u slikarstvu i skulpturi svaja uticaje vizantijske umetnosti drugog cvetnog perioda (Oton I je oženjen vizantijskom princezom) (napr, izraz patnje razapetog Hrista). Saint Michel de Hildesheim (1001-1033)

L’abbaye bénédictine de Saint Pantaléon à Cologne L’art ottonien reprend la façade ouest carolingienne : (porche profond entouré de deux tours) Vers la fin du IXème siècle, le pouvoir des petits-fils de Charlemagne est affaibli, les peuples Nordiques envahissent le nord-ouest de la France (la Normandie), et adoptent le christianisme et la civilisation carolingienne. L’abbaye bénédictine de Saint Pantaléon à Cologne

L’influence byzantine est du second âge d’or est visible (Otton II a épousé une princesse byzantine…)dans le pathos (souffrance) dans la représentation du Christ… Crucifix de Géréon, Cathédrale de Cologne, 975-1000

L’art carolingien et ottonien: préroman, protoroman… L’art carolingien et l’art ottonien sont aussi appelés arts préromans, car ils apparaissent avant l’art roman, mais aussi protoroman, ayant déjà en germe bien des caractéristiques de l’art roman.