Похвала кнезу Лазару Јефимија
Јефимија рођена око 1349, умрла после 1405. године Јефимија је кћерка угледног властелина, ћесара Војихне, господара Драме. На крштењу је добила име Јелена. Јелена се удала за Јована Угљешу Мрњавчевића, деспота Серске области од 1356. до 1371. године. Прво је умро Јеленин отац, затим син, а 26. септембра 1371. године, у боју код Черномина погинуо јој је и муж. Изгубила је породицу, поседе, приходе, државу... Не зна се када је тачно напустила Серску област и када се замонашила, претпоставља се пре одласка у Лазареву државу.
Јефимија Јефимија је прва српска песникиња позната по својим трима песничким делима изузетне уметничке вредности: Туга за младенцом Угљешом ( Туга за јединчетом) ; Запис на хиландарској завеси; Похвала кнезу Лазару.
Похвала кнезу Лазару Јефимијина похвала кнезу Лазару спада у тематску скупину од десетак списа о кнезу Лазару, насталих у првим деценијама после косовске битке. Похвала кнезу Лазару извезена је 1402. године на црвеној свили за покров на ћивоту кнеза Лазара у Раваници. Димензије су 66 x 49 цм. У двадесет шест редова извезена је ова похвала позлаћеном сребрном жицом. Покров је добро очуван, а данас се налази у Музеју Српске православне цркве у Београду. ПЕСНИШТВО ВЕЗ
Похвала кнезу Лазару Иако замишљено као похвала, дело није у потпуности спроведено у том жанру. Први став („У красотама овога света...“ ) можемо посматрати као кратку похвалу. Други, средишњи и најобимнији став („Сада не предај забораву...“) је у ствари молитва светом кнезу за помоћ и посредништво код чувених светих мученика. Трећи и последњи став („На моја мала приношенија... ”) обимом је близак првом, али је садржајем супротан; сада Јефимија говори лично, о себи, о малој награди коју чека, о кнезу хранитељу о „бури љутој“ душе и тела.
Кључни појмови похвала је стари византијски књижевни жанр, везан углавном за одређену личност која се прославља у самосталном тексту похвале, или у склопу неког другог жанра. молитва је изразито лирски текст у облику песничког обраћања Богу, анђелима или свецима. Текст молитве има канонизован садржај који обухвата: захваљивање исповедање грешности кајање и скрушеност саму молбу (искање)