Универзитет у Београду – Шумарски факултет

Презентација на тему: "Универзитет у Београду – Шумарски факултет"— Транскрипт презентације:

1 Универзитет у Београду – Шумарски факултет
Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру Праћење лета тврдокрилаца помоћу жутих лепљивих клопки у засадима брестова

2 Велики број врста тврдокрилаца се данас сматра штеточинама нарочито у пољопривреди, шумарству и хортикултури. Мећутим, постоје и они за које се сматра да су корисни, као нпр. буба-маре које се могу користити као агенси биолошких мера заштите биљака од штетних инсеката. Праћењем могу се лоцирати жаришта тј. локације где је највећа бројност одређеног инсекта, а познавајући густину популације, у могућности смо да одредимо превентивне мере, тачно време и број потребних третирања. Тиме би се драстично смањили трошкови интегралне заштите у расадницима и на урбаном зеленилу.

3 Материјал и методе рада
Истраживање је вршено на неколико различитих локалитета постављањем клопки на лишћарско дрвеће, претежно на садницама различитих култивара брестова (Ulmus spp.). Жуте лепљиве клопке постављане су на терен у периоду од прве половине априла до прве половине октобра године, уз проверавање истих на сваких седам дана.

4 Сакупљени инсекти након 7 дана
Клопка у крошњи дрвета Сакупљени инсекти након 7 дана

5 Локалитети на којима су постављане клопке:
У оквиру истраживања укупно је обрађено 37 клопки сакупљених са 9 локалитета. Локалитети на којима су постављане клопке: Арборетум Шумарског факултета (3 клопке); Ада циганлија (3 клопке); Савски Кеј (3 клопке); Кошутњак (4 клопки); Врњачка бања (6 клопки); Насеље 13.Мај (2 клопке); Скрађани (9 клопки); Бранков мост (2 клопке); Расадник Лепо Поље, село Липље (5 клопки).

6 Пре постављања клопки неопходно их је прописно обележити, односно свака клопка мора да има етикету са одговарајућим подацима (локалитет, датум постављања, касније и датум сакупљања).

7 По сакупљеном радном узорку клопке су пажљиво паковане, како се не би оштетили сакупљени инсекти, а затим су и транспортоване до Катедре за пејзажну хортикултуру Шумарског факултета у Београду, где је вршено даље истраживање, односно издвајање тврдокрилаца са клопки и њихова детерминација (на нивоу фамилије или врсте) визуелном методом и помоћу бинокулара на основу морфолошких обележја. Натапањем раствором толуола (како би се лепак растворио), одвајани су потребни инсекти (тврдокрилци) и жилетом или пинцетом скидани са клопки.

8 Издвојени тврдокрилци чувани су у затвореним посудама такође са одговарајућим етикетама (истоветним етикетама са клопки са којих су инсекти скинути), у 70% алкохолу. Издвојени инсекти

9 Резултати рада и дискусија
Сакупљени су представници тврдокрилаца следећих фамилија: Scarabaeidae, Elatеridae, Staphylinidae, Meloidae, Buprestidae, Coccinellidae, Anobiidae, Chrysomelidae, Curculionidae, Cerambycidae, Scolytidae. Врсте Anthaxia nitidula L., Anthaxia fulgurans, Scolytus scolytus F, Scolytus multistriatus M., Galerucella luteola M., Exochomus quadripustulatus L. сакупљене су и издвојене као посебно значајне.

10 Предмет овог истрживања било је пронаћи које врсте из реда Coleoptera нападају саднице брестова (Ulmus sp.), у којим периодима као и у којим еколошким условима.

11

12

13

14

15 Anthaxia nitidula L. Anthaxia nitidula мужјак Anthaxia nitidula женка

16

17 Anthaxia fulgurans S. Anthaxia fulgurans мужјак Anthaxia fulgurans женка

18

19 Scolytus scolytus F. – велики брестов поткорњак
Scolytus multistriatus M. – мали брестов поткорњак

20

21 Galerucella luteola M. - brestova buba listara

22 Exochomus quadripustulatus L.- борова буба-мара

23

24 У клопкама се бележи динамика лета буба-мара и могу се запазити три пика: пролећни, летњи и јесењи.
Само у јесењим месецима је у клопкама забележена законом заштићена врста Coccinella septempunctata и то у расаднику у селу Скрађани. Повећању бројности у јесен су нарочито допринеле популације азијске буба-маре. Ово указује на рационалне мере заштите, које се у расаднику примењују. Од осталих предатора појединачно су налажене осолике муве и златооке.

25

26 Закључци На основу прикупљених и анализираних резултата истраживања присуства тврдокрилаца на садницама брестова преовлађују представници из фамилије Coccinellidae са 21% од укупног узорка, Buprestidae и Chrysomelidae јављају се у 20% узорка, док су остале фамилије заступљене испод 10%. Coccinellidae су колатерална штета на жутим лепљивим клопкама, али и индикатор разноврсности предатора. Треба користити мањи број клопки за праћење лета да се не би изловљавале буба-маре, златооке, осолике муве и други корисни инсекти. Највећа бројност инсеката из фамилије Buprestidae забележена је средином маја и првом половином јуна.

27 Врста из фамилије красаца која се издвојила по бројности и важности је Аnthaxia nitidula.
Прикупљено је 38 индивидуа ове врсте у току друге половине маја и прве половине јуна. Појаву ове врсте која је на нашим просторима ретка треба свакако озбиљно пропратити, јер иако не представља озбиљну претњу брестовима, интересантан је податак да се њен број на овим просторима повећава. Одговор за то можемо наћи и у промени временских услова, односно, код нас су све топлија и тропска лета а познато је да А. nitidula више преферира топлија подручја. Још један интерасантан податак је да је привлачи ливадско цвеће у жутој боји а с обзиром да су у овом истраживању коришћене жуте клопке, оне су се у овом случају показале као привлачне за дату врсту и могуће је да ту лежи одговор њене бројности на клопкама с обзиром да јој хранитељке нису врсте из рода Ulmus sp.

28 Инсекти из фамилије Scolytidae (Ipidae) појавили су се у највећој бројности средином јуна.
Пошто у фази пренамножења могу да постану и примарне штеточине и да нападају апсолутно здрава стабла брестова, њихово редовно праћење је и више него неопходно. Присуство врста Scolytus scolytus и S. multistriatus, може довести до убрзаног сушења брестова услед голобрста и због њихове улоге вектора Холандске болести. Коришћењем жутих лепљивих клопки може се успешно пратити појава и динамика лета одређених штетних инсеката и њихових природних непријатеља, што ће нам касније омогућити одређивање оптималних рокова за успешно извођење потребних мера заштите.

29 Хвала на пажњи