MASTER STUDIJE IZVOZNO POSLOVANJE PREDUZEĆA Izvozna orijentacija MSP

Презентација на тему: "MASTER STUDIJE IZVOZNO POSLOVANJE PREDUZEĆA Izvozna orijentacija MSP"— Транскрипт презентације:

1 MASTER STUDIJE IZVOZNO POSLOVANJE PREDUZEĆA Izvozna orijentacija MSP
Klasteri i izvozni konzorcijumi

2 Sadržaj Izvozna orijentacija MSP MSP kao izvoznici
Izvozni značaj sektora MSP Izvozne strategije MSP Industrijski klasteri Pojam klastera Vrste klastera Karakteristike klastera Efekti klastera Izvozni konzorcijumi Pojam i vrste Efekti Aktivnosti

3 Izvozna orijentacija MSP
MSP kao izvoznici Ograničeni pristup potrebnim resursima (finansijskim resursima, ljudskim resursima, informacijama, i sl.) Malo internacionalnog iskustva; Nedostatak znanja dovoljan obim proizvodnje; kontinuirana isporuka; finansijska sredstva; ekonomiju obima pri nabavci inputa: opreme, poluproizvoda, energenata, materijala, ali i finansijskih sredstava, konsultantskih usluga; Internacionalizacija određenih poslovnih funkcija, poput obuke zaposlenih, istraživanja tržišta, logistike; potrebne sertifikate, koji potvrđuju usklađenost sa tehničkim i ekološkim standardima; širok proizvodni asortiman, odgovarajućeg kvaliteta (UNIDO) .

4 MSP kao izvoznici Učešće MSP u međ. poslovanju stalno raste!
Izvozna orijentacija MSP MSP kao izvoznici Učešće MSP u međ. poslovanju stalno raste! posebno u sektorima usluga i visokih tehnologija inovativnost, kreativnost, preduzetnički duh, nizak nivo opštih troškova, mogućnost brzog prilagođavanja u cilju korišćenja tržišnih šansi

5 MSP kao izvoznici Učešće MSP u međ. poslovanju stalno raste!
Izvozna orijentacija MSP MSP kao izvoznici Učešće MSP u međ. poslovanju stalno raste! posebno u sektorima usluga i visokih tehnologija Inovativnost*, kreativnost, preduzetnički duh, nizak nivo opštih troškova, mogućnost brzog prilagođavanja u cilju korišćenja tržišnih šansi * novoosnovana mala i srednja preduzeća kreiraju 24 puta više inovacija po utrošenom dolaru u istraživanje i razvoj nego velika Fortune 500 preduzeća

6 MSP kao izvoznici Učešće MSP u međ. poslovanju stalno raste!
Izvozna orijentacija MSP MSP kao izvoznici Učešće MSP u međ. poslovanju stalno raste! posebno u sektorima usluga i visokih tehnologija inovativnost, kreativnost, preduzetnički duh, nizak nivo opštih troškova, mogućnost brzog prilagođavanja u cilju korišćenja tržišnih šansi FAKTORI RASTA zbog svoje veličine, MSP imaju bolji pristup inostranim tržištima, internet olakšava pristup globalnom tržištu , razvoj proizvodnih tehnologija omogućava profitabilnu proizvodnju malih serija, razvijen finansijski sektor, rast sektoriausluga i tehnologije, gde je velika koncentracija MSP.

7 Izvozni značaj sektora MSP
Izvozna orijentacija MSP Izvozni značaj sektora MSP U Italiji MSPučestvuju u izvozu zemlje sa 45%, u Južnoj Koreji 42,6%, SAD-u 33%, u Japanu sa 13% preko 90% preduzeća izvozi sofisticirane proizvode i usluge, visoke tehnološke kompleksnosti, više od 2/3 izvoznika imaju manje od 20 zaposlenih, preduzeća sa manje od 100 zaposlenih generišu oko 20% SAD izvoza, najznačajnija ciljna tržišta su Kanada, Meksiko, Japan, Kina, Velika Britanija, Koreja, Nemačka 60% prihoda od izvoza generišu MSP koja nisu u proizvodnoj delatnosti.

8 Izvozne strategije MSP
Izvozna orijentacija MSP Izvozne strategije MSP Samostalno ili partnerski Parnetrski odnos sa drugim MSP ili sa velikim preduzećima: industrijski klasteri izvozni konzorcijumi Flagship firm model Primer Malezije Kreiranje izvoznih i proizvodnih zona

9 Industrijski klasteri
Pojam klastera UNIDO definiciji (United Nation Industrial Development Organization): lokalni aglomerati preduzeća koji proizvode i prodaju grupe povezanih ili komplementarnih proizvoda u određenom privrednom sektoru kritična masa neuobičajenog konkurentskog uspeha u određenoj poslovnoj oblasti geografski koncentrisana grupa međusobno povezanih preduzeća i institucija u određenoj oblasti OECD: klasteri su proizvodne mreže međusobno zavisnih preduzeća, proizvođača znanja i potrošača koji su povezani u lancu proizvodnje dodate vrednosti.

10 Industrijski klasteri
Pojam klastera mreža preduzeća, dobavljača, uslužnih preduzeća, akademskih instituta i organizacija u bliskim privrednim granama, koje zajedno iznose na tržište nove proizvode i usluge Proizvođači Marketinške i istraživačke agencije Dobavljači Naučni i istraživački instituti Lokalne privredne asocijacije Univerziteti Posrednici Regulatorna tela Vladine agencije za podršku izvozu Banke i finansijske institucije Preduzeća iz komplementarnih grana Kupci

11 Primer: Kalifornijski vinski klaster
Industrijski klasteri Primer: Kalifornijski vinski klaster Proizvođači sadnica Proizvođači opreme Proizvođači buradi Državne agencije Proizvođači pesticida Proizvođači flaša Proizvođači đubriva Proizvođači grožđa Proizvođači vina Proizvođači zatvarača Proizvođači etiketa Proizvođači sistema za navodnjavanje Marketinške agencije Proizvođači mašina za branje Izdavači publikacija o vinu i hrani Turistički klaster Kalifornijski poljoprivredni klaster Obrazovne i istraživačke organizacije (Institut za vino, Kulinarski institut) Klaster proizvođača hrane

12 Vrste klastera Klasteri mogu da budu klasifikovani prema:
Industrijski klasteri Vrste klastera Klasteri mogu da budu klasifikovani prema: motivima njihovog formiranja, - izvozni, inovativni, tehnologijom vođeni, marketingom vođeni… načinu organizovanja, - spontani i planski (inkubatori, tehnološki parkovi….), geografskoj lokaciji - kocentrisani i disperzovani, tipu integracije preduzeća u klasteru - vertikalni i horizontalni.

13 Karakteristike klastera
Industrijski klasteri Karakteristike klastera OPŠTE KARAKTERISTIKE KLASTERA postojanje multiplih učesnika specijalizacija konkurencija i kooperacija (koopeticija) geografska koncentracija postojanje kritične mase inovacije

14 Karakteristike klastera
Industrijski klasteri Karakteristike klastera POTENCIJALNE SLABOSTI ranjivost – visok stepen specijalizacije može učiniti klaster vrlo osetljivim na promene u okruženju, klaster ne može efektivno odgovoriti na promenu tražnje; efekat zatvorenosti – isključivo oslanjanje na članove klastera i utvrđenu poslovnu praksu što vodi zatvaranju i izolaciji; rigidnost – gusta struktura klastera odlaže neophodnu reorganizaciju, smanjenje konkurentskog pritiska – usled visokog stepena kooperacije sindrom samodovoljnosti – oslanjanje na pređašnje iskustvo i uspehe i zbog toga neprepoznavanje novih poslovnih situacija.

15 Karakteristike klastera
Industrijski klasteri Karakteristike klastera Karakteristike uspešnih klastera se ogledaju u (Porter): aktivnoj participaciji članova usaglašenim stavovima po pitanju konkurentske prednosti i poslovne etike posvećenosti u uspostavljanju i negovanju bliskih personalnih odnosa i poverenja postojanju snažnog liderstva u privatnom sektoru, što treba da bude glavna pokretačka snaga klastera, nosilac inovacija, tehnološkog i marketinškog znanja institucionalnoj podršci, pre svega u smislu obezbeđivanja infrastrukturnih i zakonskih pretpostavki klasterskog udruživanja.

16 Karakteristike klastera
Industrijski klasteri Karakteristike klastera USAID preporuke: neophodnost liderstva privatnog sektora, dok institucije podrške treba samo da olakšaju nastanak i razvoj, a ne i da određuju strategijske pravce i da vode implementaciju posvećenost članova klastera zajedničkim aktivnostima definisanje načina praćenja ostvarenih rezultata klastera (Cluster Initiative Greenbook) snažan lider, sa vizijom i sposobnošću da okupi druge snažno upumpavanje finansijskih sredstava u klastere može oslabiti lokalne privatne inicijative

17 Industrijski klasteri
Efekti klastera Tri su najznačajnija načina na koja klaster utiče na konkurentnost preduzeća: unapređuje produktivnost, podstiče inovativnost i olakšava tržišni plasman novih proizvoda. Na nacionalnom nivou, uloga klastera se prvenstveno ogleda u doprinosu privrednom rastu, na način da: utiču na povećanje konkurentnosti preduzeća unutar klastera; utiču na povećanje zaposlenosti; povećavaju atraktivnost regiona za investiranje; obezbeđuju povećanje izvoza.

18 Izvozni konzorcijumi Izvozni konzorcijumi dobrovoljne alijanse preduzeća s ciljem promovisanja i realizacije izvoza roba i usluga svojih članova kroz zajedničke aktivnosti formalna strategijska kooperacija između preduzeća koja obezbeđuje specijalizovane usluge članovima, sa ciljem podrške njihovom međunarodnom širenju

19 Izvozni konzorcijumi - vrste
PRODAJNI I PROMOTIVNI jednosektorski i višesektorski konzorcijumi, tvrdi i meki konzorcijumi, tj. konzorcijumi sa dugoročnom orijentacijom i konzorcijumi koji se osnivaju sa određenim ciljem i gase se , konzorcijumi konkurenata i komplemenata, konzorcijumi fokusirani na nekoliko izvoznih tržišta ili globalno orijentisani, konzorcijumi geografski koncentrisanih preduzeća, pripadnika jedne regije (regionalni) i nacionalni konzorcijumi, koji uključuju zainteresovana preduzeća iz jedne nacionalne privrede.

20 Izvozni konzorcijumi - efekti
TRŽIŠNA DIMENZIJA DIMENZIJA RIZIKA I DIMENZIJA ZNANJA

21 Izvozni konzorcijumi - efekti
U Italiji je do godine formirano 410 konzorcijuma (5,6% ukupnog izvoza zemlje); većina članova su mala preduzeća (između 10 i 49 zaposlenih). Članovi izvoze više (u odnosu na istu grupu preduzeća koja nisu u konzorcijumu), izvoze na veći broj tržišta, među kojima je značajnije učešće zemalja zapadne Evrope, kao i zemalja na drugim kontinentima, stopa rasta izvoza je veća u slučaju učešća u konzorcijumu.

22 Izvozni konzorcijumi - efekti
Na primeru 37 konzorcijuma u Argentini, deo programa državne podrške, utvrđeno je da je u periodu između godine i godine izvoz skoro dupliran. Među konzorcijumima značajno je učešće mladih konzorcijuma (17), koji su nakon dve godine od osnivanja u godini u odnosu na godinu, povećali izvoz za 44%. Konzorcijum proizvođača industrijske elektronike, GIAPE (10 preduzeća). Nakon prve tri godine postignut je obim izvoza od $ da bi u narednoj godini bio skoro četiri puta veći ( $). Mlad konzorcijum koji izvozi na tržišta južne i centralne Amerike.

23 Izvozni konzorcijumi - aktivnosti
Osnovne funkcije Administrativne usluge Pravna pomoć Kreiranje informacionog sistema Optimizacija logističkih aktivnosti Uspostavljanje saradnje sa lokalnim ili nacionalnim državnim institucijama Funkcija promocije Zajedničko oglašavanje Kreiranje i štampanje kataloga i brošura Zajedničko učestvovanje na izložbama i sajmovima Pokretanje veb-stranice konzorcijuma Kreiranje imena brenda konzorcijuma i njegovo promovisanje PR aktivnosti i lobiranje Dodatne funkcije Informacije o najznačajanijim trendovima razvoja sektora Organizovanje obuka i radionica Istraživanje tržišta Uvođenje standarda kvaliteta i obezbeđivanje potrebnih sertifikata Identifikacija distributera i kupaca Uspostavljanje zajedničke distributerske mreže Aktivnosti istraživanja i razvoja Organizovanje zajedničkih nabavki Odgovor na velike porudžbine iz inostranstva i zajedničko učešće na tenderima Pregovaranje sa finansijskim institucijama 68-78%

24 Izvozni konzorcijumi - aktivnosti
ITALIJA: učešća na sajmovima i izložbama (karakteristično za 95% izvoznih konzorcijuma), organizovanje trgovinskih misija (oko 83%), štampanje i prevođenje kataloga i brošura (oko 72%), obezbeđivanje informacija o trgovinskim partnerima (68%), kreiranje veb-sajta (61%) i aktivnosti pronalaženja agenta ili distributera u inostranstvu (oko 46%). Ređe aktivnosti, koje se pojavljuju u manje od 40% konzorcijuma su: pravna pomoć, organizovanje obuka, pronalaženje novih izvora finansiranja, kreiranje zajedničkog brenda, direktna distribucija proizvoda u inostranstvu, zajedničko učešće na tenderima. 68-78%

25 Izvozni konzorcijumi - problemi
nedostatak poverenja i razmene informacija, koje se mogu tretirati kao poslovna tajna, nedovoljna posvećenost članova, neusaglašenost ciljeva, problem nemogućnosti samostalnog odlučivanja o pitanjima povezanim sa izvozom nedostatak upravljačke i marketinške ekspertize, razlike u veličini i kapacitetima članova, nepostojanje lidera, nedovoljna institucionalna podrška, nezadovoljstvo nekih članova zbog očekivanja rezultata u kratkom roku, problem naplate članarine Klasteri i konzorcijumi nisu lek za probleme preduzeća koji deluje momentalno, u kratkom roku!

26 ISTRAŽIVAČKI ZADATAK: kommparativna analiza industrijski klastera
Tri tima: I Analiza klastera iz tradicionalnih sektora (način funkcionisanja zajedničke aktivnosti, problemi) II Analiza klastera iz tehnoloških sektora (način funkcionisanja zajedničke aktivnosti, problemi) III Analiza klasterske prakse u Italiji (način udruživanja, državna podrška, aktivnosti, rezultati) Def. preporuke za državnu politku razvoja klastera!

27 ISTRAŽIVAČKI ZADATAK za narednu nedelju
Identifikujte primere born global preduzeća iz Srbije i ključne faktore njihovog međunarodnog tržišnog uspeha.

28 MASTER STUDIJE IZVOZNO POSLOVANJE PREDUZEĆA Izvozna orijentacija MSP
Klasteri i izvozni konzorcijumi