Транспарентност Србија

Презентација на тему: "Транспарентност Србија"— Транскрипт презентације:

1 Транспарентност Србија 12. 06. 2012
Шта треба да буду приоритети нове Владе и Скупштине у борби против корупције Транспарентност Србија

2 Зашто смо формулисали предлоге приоритета?
Зато што је борба против корупције фигурирала као један од приоритетних циљева свих влада Србије у протеклих 12 година, али та намера није била формулисана у виду детаљних, свеобухватних и мерљивих програма, што је оставило следеће лоше последице: Борба против корупције није била свеобухватна а потези власти су често били контрадикторни Није било јасне полазне основе спрам које се би грађани могли да измере учинак власти у борби против корупције: власт је на крају могла да се хвали оним што је учињено а критичари су могли да истичу оно што није учињено, али није било мерила да се утврди колико је учињено од оног што је планирано, па самим тим ни колико је Влада била успешна у остварењу овог свог циља

3 Зашто смо формулисали предлоге приоритета?
Зато што ће борба против корупције бити међу прокламованим приоритетима и нове Владе и Скупштине Зато што предизборни програми странака и коалиција у вези са борбом против корупције нису довољно конкретни и не покривају сва битна питања и зато што често садрже мере које повећавају ризик од настанка корупције (појачана интервенција државе у привреди) Зато што је могуће формулисати мере у борби против корупције које су неспорне са становишта програмских разлика између политичких странака (што такође оставља могућност да политичке странке дају додатни допринос осмишљавањем неких посебних решења) Зато што сматрамо да улога одговорних организација цивилног друштва није само да критикују већ и да понуде што конкретнија решења у области у којој делује

4 О предлозима и достављању
Шта предлози приоритета нису: битно је разумети да предлози Транспарентност – Србија нису списак свега шта у Србији треба учинити у борби против корупције, већ списак мера за поступање политичких органа (Народна скупштина и Влада) и политичких странака. Због тога се на списку приоритета не налазе мере које треба да спроведу независни државни органи (нпр. Агенција за борбу против корупције, Државна ревизорска институција), тужилаштва и судови, нити мере које могу да спроводе коморе професионалаца, привредни субјекти, медији итд. Коме су предлози достављени и када: списак предлога је објављен на веб-сајту Транспарентност – Србија 26. маја, а 28. маја је достављен на мејл адресе политичких странака чији су представници добили мандате у новом сазиву Скупштине Србије. Идеја је, да предлози буду прихваћени од стране свих политичких опција, без обзира на то ко ће учествовати у новој Влади Србије, зато што су многе од мера законодавне природе, па их могу предлагати или подржати и опозиционе странке Повратне информације: Предлози су добро пропраћени у медијима; Агенција за борбу против корупције је саопштењем подржала предлоге ТС; ниједна политичка странка се није јавно изјаснила о предлозима Могући даљи кораци: изјашњавање странака у процесу формирања нове Владе – да ли сматрају да је неки од предлога неприхватљив и због чега Праћење шта је од предлога прихваћено у будућем раду Владе и Скупштине Сарадња са независним државним органима и међународним институцијама у праћењу борбе против корупције Укључивање предлога у будућу антикорупцијску Стратегију

5 1. Чување јединства правног поретка – правна држава као основ борбе против корупције
1.1. Не би се смело догодити да Влада предложи, да Скупштина усвоји или да Председник Републике прогласи ни један закон уколико су добили аргументовано упозорење да је супротан Уставу 1.2. Не би се смело догодити да буде предложен, усвојен или проглашен ни један закон који уноси пометњу у прави поредак тиме што ће бити у супротности са раније донетим законима 1.3. Влада не би смела да донесе ниједну уредбу која ће бити супротна закону (попут актуелних уредби о поверљивим набавкама) нити да кроз своје закључке уређује материју која се може уређивати једино законом

6 2. Већа јавност и партиципативност процеса доношења одлука
2.1. Никада се не би смело догодити да Влада предложи закон који није прошао јавну расправу (допунити Закон о државној управи, Пословник Владе и друге прописе) 2.2. Скупштина би морала да разматра предлоге закона који су упућени као народна иницијатива или од стране опозиционих посланика 2.3. Законски уредити и учинити јавним лобирање 2.4. Записници и дискусије са седница Владе треба да постану по правилу јавни 2.5. На веб-сајту Скупштине треба објављивати амандмане и податке о гласању

7 3. Опрез при регулаторним и финансијским интервенцијама
3.1. Интервенције чинити само када су неопходне и упоредо обезбедити мере заштите од корупције 3.2. Наставити реформу прописа ради отклањања процедура које оптерећују рад привреде и грађана 3.3. Прекинути праксу привилеговања привредних субјеката кроз опраштање или преузимање њихових дуговања 3.4. Објавити јасну рачуницу евентуалних користи од финансијских подстицаја кроз државну помоћ наспрам трошкова које та помоћ подразумева

8 4. Стратешки приступ у борби против корупције
4. Стратешки приступ у борби против корупције 4.1. Влада и Скупштина треба да усвоје нове свеобухватне стратешке документе за борбу против корупције (Стратегија и акциони план са прецизно одређеним роковима и извршиоцима), али и да обезбеде њихову примену кроз (4.2.) увођење механизма одговорности за неиспуњење задатака 4.3. Обезбедити примену и других значајних, већ усвојених стратешких докумената (нпр. Стратегија реформе државне управе, Стратегија развоја система јавних набавки) 4.4. Не би смело да се догоди да Влада поступа супротно стратешким актима које је сама донела

9 5. Реформа јавног сектора
5.1. Смањење броја чланова Владе и (5.2.) укупног броја запослених у јавном сектору 5.3. Престанак праксе повећавања јавног сектора непотребним измештањем послова државне управе у јавне агенције и организационе облике са нејасним правним статусом 5.4. Преиспитивање актуелних систематизација радних места и њихово усклађивање са стварним потребама органа за испуњење законских задатака 5.5. Увођење јасних и објективних критеријума за запошљавање и напредовање 5.6. Постављање руководства јавних предузећа и јавних служби на основу спроведних конкурса и квалитета предложеног програма рада 5.7. Јачање органа који врше надзор унутар извршне власти, а нарочито буџетске инспекције

10 6. Пуно поштовање и јачање положаја независних државних органа у борби против корупције
Нови сазив Скупштине треба да: 6.1. темељно размотри годишње извештаје о раду Државне ревизорске институције, Заштитника грађана, Агенције за борбу против корупције, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки 6.2. да обавеже Владу да реши проблеме на које се у тим извештајима указује 6.3. усвоји предлоге измена Закона о заштитнику грађана и Закона о слободном приступу информацијама које је предложила претходна Влада.

11 7. Прекид праксе куповине медијског утицаја или расипања јавних средстава
7.1. Законска забрана спонзорстава и оглашавања јавних предузећа – монополиста 7.2. Законско уређење начина финансирања медија од стране било ког нивоа власти 7.3. Доношење Закона о јавности медијског власништва

12 8. Реформа области јавних набавки
8.1. Мере за смањење корупције у све три фазе (планирање – спровођење поступка – извршење уговора), што подразумева детаљније уређење фаза које актуелни закон не покрива (планирање јавних набавки и поступање након закључења уговора) Измене Закона о јавним набавкама и буџетских прописа, између осталог, треба да обезбеде већу транспарентност поступка и јавност свих података који се тичу набавки, смањење произвољности при одређивању шта ће се набављати и који ће критеријуми бити узети у обзир при набавци, јачање надзорних механизама (укључујући и додатна овлашћења Управе за јавне набавке), коришћење електронских јавних набавки, укидање непотребних формалности и контролу сумњивих ситуација (нпр. анекси уговора, хитне набавке, дискриманаторни услови и критеријуми) чак и када понуђачи из неког разлога нису вољни да покрену поступак заштите права

13 9. Регулисање свих спорних питања реформе правосуђа
9.1. Објавити на који начин су примењени критеријуми за избор судија и тужилаца у сваком конкретном случају 9.2. Осигурати независност у раду правосудних органа и спречити утицај од стране Владе, Скупштине и политичара (уздржавање, како од спречавања тужилаца и судија да раде свој посао, тако и од „давања задатака“)

14 10. Већи број пријављених и испитаних случајева корупције
10.1. Донети Закон о заштити узбуњивача 10.2. Уместо факултативног ослобађања од казне, прописати обавезно ослобађање од кривичне одговорности даваоца мита који је на то био принуђен и који случај пријави 10.3. Активнији приступ у испитивању корупције и других незаконитости од стране полиције, тужилаштва и других органа (нпр. инспекцијских) 10.4. Допуна кривичног законодавства (нпр. уређење питања одговорности чланова колективних органа за незаконите поступке, допуна кривичног дела примања и давања мита у вези са гласањем, к.д. незаконитог богаћења итд.) 10.5. Коришћење механизама за унакрсну проверу имовине и прихода од стране Пореске управе 10.6. Прецизирање овлашћења и обавеза Агенције за борбу против корупције у провери тачности и потпуности података о имовини и приходима јавних функционера 10.7. Шире коришћење посебних истражних техника у откривању корупције, за шта и сада постоји законска могућност

15 11. Јасни и свеобухватни планови рада и извештаји о раду
11.1. Скупштина треба да тражи од Владе да сваке године достави детаљан извештај о свом раду и (11.2.) да разматра завршни рачун буџета након обављене ревизије 11.3. Влада треба да брижљиво разматра планове рада и извештаје о раду јавних предузећа и других институција и да резултате тог разматрања подели са јавношћу

16 12. Извештаји о финансирању кампање
Све политичке странке и коалиције треба: 12.1. да на време предају извештаје о финансирању кампање за председничке, парламентарне, покрајинске и локалне изборе 12.2. да подрже спровођење темељне контроле тих извештаја и спровођење законских мера против евентуалних прекршилаца

17 13. Промена Устава 13.1. Сужавање претерано широког имунитета од кривичног гоњења 13.2. Уређење статуса независних државних органа 13.3. Постављање брана за кршење правила о располагању јавним финансијама 13.4. Укидање члана 102 ст могућност да посланици пренесу на политичке странке „право располагања мандатом“, 13.5. Боље уређење решавања сукоба интереса 13.6. Давање чвршћих гаранција за јавност рада органа власти