АФРИКА

Део Лауреазије- јужног копна Део ,,старог света,, заједно са Евроазијом

Географски положај Екватор пролази кроз средину Окружена Средоземним морем, Атлантиком и Индијским океаном- Повољно Граница са Европом – Гибралтарски мореуз Граница са Азијом – Суецки канал, Црвено море, Баб-ел-мандеб мореуз и Аденски залив

Порекло назива Африка Берберска реч ,,ифри,,- пећина Стари Римљани афричка племена називали ,,афри,, - прашина Египатска реченица – аф руи ка- место рођења ( Египћана)

Више од 2/3 у жарком појасу

Јужно од Триполија ( Либија) измерено 57,8 степени C – највиша Т на свету

Сахара- највећа пустиња на свету (8,4 милиона км2) на северу Африке

Нил- најдужа река на свету

,Црни континент’ Бушмани Пигмеји Хотентоти

У Кенији нађени остаци ,Хомо Рудолфензиса’ (поред ‘Хомо еректуса’и ‘Хомо хабилиса’)

Рељеф Африке Део Гондване Претежно старе стене Од 200-2000м – 87% Африке Планине Младе веначне : Атлас планине ( N) Старе громадне : Кепске, Дракенске (S), Камерунске (C) Вулканске : Ахагар, Тибести, Аир (N), Килиманџаро, Кенија, Рувензори (E),

Килиманџаро Кенија

Висоравни Етиопско-сомалијска, Језерска ( E), Јужноафричка (S), Суданска (W) Пустиње Сахара (N)- највећа, Либијска(NE), Калахари(S), Намиб(SW) Низије Гвинејска(W), Сомалијска(E), Басен Конга,(C) Долина Нила (NE), реке Замбези(S), Нигер(W)... Nајнижа тачка- Катарска депресија (-133м)

Пустиње Сахара и Калахари Језерска висораван

Клима Екваторка ( басен Конга и Гвинејски залив) Тропска – северно и јужно од екваторске Сува суптропска – пустињска (око северног и јужног повратника) Медитеранска – на крајњем северу и југу Планинска Ветрови пасати ( северни је сув, јужни доноси кишу)

Хидрографија Реке слива Средоземног мора Нил- најдужа река на свету ( од Белог и Плавог Нила) Реке слива Атлантског океана Нигер, Конго (највећи басен на свету), Орање Реке слива Индијског океана Лимпопо, Замбези ( Викторијини водопади) Унутрашње одводњавање Окаванго у басен Калахарија, и Шари у језеро Чад

Викторијини водопади Нил

Језера Најавише на Језерској висоравни Тектонска и слатководна ( сем Рудолфовог) Викторијино ( највеће), Тангањика, Малави, Албертово, Едвардово, Рудолфово Шотови- слана језера у Сахарској висоравни ( Чад је слатководно)

Малави Туркана ( Рудолфово)

Биљни и животињски свет

Шимпанза Гну Црна мамба Индри лемур Миш лемур Гепард

Становништво Африке 920 милиона становника Висок природни прираштај Густина насељености 28 ст/км2- неравномерна Највише становника живи у Нигерији, Етиопији и Египту – 1/3 укупног броја Бела Африка- северно од Сахаре Црна Африка – јужно од Сахаре Вера – ислам и хришћанство

Бела Африка Хамити ( Бербери, Туарези и Копти) Семити ( Арапи)

Црна Африка ¾ становништва ПРАВИ ЦРНЦИ ( Судански и Банту црнци) НЕГРОИДНИ ( Бушмани, Хотентоти и Пигмеји) Судански црнци- од Суданске до Етиопске висоравни Банту црнци- басен Конга и југ Африке Бушмани- на северу Калахарија Хотентоти- у делу Намиба Пигмеји- у басену Конга

Привреда и природна богатства Најнеразвијенији континент Пољопривреда- плантажна и за сопствене потребе 7% обрадивих површина Какаовац, кафа, памук, кикирики, зачини, агруми... Сточарство- слабо развијено (козе, камиле) Шуме – велико богатство Руде- нафта, гас, угаљ, дијаманти, бакар, цинк, гвожђе, злато ЈАР – најразвијенија држава