Водење на хронични болести од аспект на семеен лекар

Презентација на тему: "Водење на хронични болести од аспект на семеен лекар"— Транскрипт презентације:

1 Водење на хронични болести од аспект на семеен лекар
Виш науч.сор. Д-р Билјана Герасимовска Китановска Клиника за нефрологија Центар за семејна медицина

2 Дефиниција Хронична болест се дефинира врз основа на биомедицинска класификација на болести, како состојба која трае најмалку шест месеци или повеќе и вклучува дијабет, астма и депресија. Хронично заболување е личното искуство на живеење со пореметувањата кои ја придружуваат хроничната болест Multimorbiditet - istovremeno postoewe na najmalku dve hroni~ni bolesti kaj edno lice

3 Дефиниција Хронична болест според дефиниција на СЗО:
Хронична болест според дефиниција на СЗО: Онеспособеност како последица на иреверзибилни патолошки промени Болест која бара специјална обука на пациентот за негова рехабилитација Потребен подолг период на надзор и грижа

4 Видови на хронични болести
ХB кои имаат мало влијание на секојдневниот живот на болниот, но сепак бараат ефективно водење и мониторирање заради превенција на идни несакани случувања / компликации: Хипертензија Дислипидемија

5

6 Фокусирање на хронични проблеми
Фокусирање на специфични хронични проблеми коишто имаат голем удел во вкупниот здравствен товар: Кардиоваскуларни болести Малигните заболувања Астмата Менталните заболувања Мускулоскелетни болести

7 Значење Hroni~nite bolesti gi zamenija akutnite bolesti kako dominanten zdravstven problem. Tie se glavna pri~ina za onesposobenost i za konsultacii kaj semejniot lekar, duri vo 80%. Hroni~nite bolesti odzemaat 78% od zdravstvenite tro{oci Vo Evropa, pove}e od 60% od licata nad 65 godini imaat multimorbiditet.

8 Значење Dve tretini od pacientite koi se primeni kako itni slu~ai imaat egzacerbacija na hroni~na bolest ili imaat hroni~na bolest. Tro{ocite za pacientite se 6 pati pogolemi od onie za licata so edna bolest. Iako za vodeweto na hroni~nite bolesti postojat va`e~ki upatstva, nekoi avtori tvrdat deka rigoroznoto po~ituvawe na upatstvata kaj stari lica mo`e da dovede do seriozni nesakani efekti.

9 Значење на семејниот лекар
Semejniot lekar u~estvuva vo: -prevencijata -lekuvaweto na hroni~nite bolesti. Semejniot lekar mo`e navreme da gi sogleda rizik faktorite, na primer za dijabetes melitus: hiperlipidemijata, obeznosta i familijarnata anamneza i da dade navremen sovet za promena vo na~inot na `ivot. Toj u~estvuva i vo ranoto otkrivawe na dijabetot i vo lekuvaweto na dijabetot.

10 Петте домени на водење на хронични болести
Pette domeni na prevencija kaj hroni~nite bolesti Komunikaciski ve{tini Primena na profesionalno znaewe i ve{tini Zdravje na op{toto naselenie Profesionalna i eti~ka uloga Organizacija na vodeweto na hroni~nata bolest

11 Петте домени на водење на хронични болести

12 Програми за превенција на хронични болести
Создавање на тимови Откривање на одредена хронична болест Регистри на пациенти со хронична болест Дефинирање на здравствени потребни на овие лица Ресурси во заедницата кои не се достапни во здравствени установи Изработување/користење на упатство за водење на хронични болести Изработка и координација на план за водење на хронична болест

13 Model na hroni~na gri`a
Zaednica Zdravstven sistem Resursi i politiki Zdravstvena organizacija Klini~ki informativni sistemi Poddr{ka so samo-gri`a Izgled na sistemot na uka`uvawe gri`a Donesuvawe odluki Podgotven Proaktiven Tim vo praksa Informiran Aktiviran pacient Produktivna interakcija Podobren ishod Wagner EH. Chronic disease management: What will it take to improve care for chronic illness? Effective Clinical Practice. 1998;1:2-4.

14 Поставување лични цели за пациентот

15 Поставување лични цели за пациентот

16 Поставување лични цели за пациентот

17 Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Приказ на случај Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza.

18 Приказ на случај План за водење на пациентката од нефролог:
Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Приказ на случај План за водење на пациентката од нефролог: Според итност - потребно е да се започне со дијализа. Потребно е да се направи процена за видот на дијализа - перитонеална или хемодијализа Потребна е процена за вид на васкуларен пристап - дали е можно да се направи артериовенска фистула заради промени на крвните садови План за водење на пациентката од страна на семеен лекар: Совет за потребата од дијализа и потребата од долгорочно следење Совет и следење на личните планови за корекција на крвниот притисок, хипергликемијата и хиперлипидемијата Процена за когнитивните способности по мозочниот удар Вклучување на семејството во планот за водење на пациентката

19 Приказ на случај План за водење во однос на дијабетот:
Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Приказ на случај План за водење во однос на дијабетот: -колку често ХбА1Ц и гликемиски профил -колку често преглед на очно дно -колку често доплер на екстремитетите -колку често мерење на крвен притисок -колку често процена на срцева функција

20 Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Slu~aj Pacientkata M.S, na vozrast od 68 godini, ima dijabetes melitus ve}e 15 godini i prima terapija so insulin. Od pred edna godina taa znae deka ima i hroni~na bubre`na bolest, periferna arteriska bolest, a pred 1 mesec imala i mozo~en udar. Hipertenzijata ne e zadovolitelno regulirana, i ponatamu postoi i hiperlipidemija, a povremeno i glikemijata e nezadovolitelno regulirana. Pri poslednite laboratoriski kontroli, semejniot lekar i soop{til na M.S deka verojatno }e bide potrebno lekuvawe so hemodijaliza. Водење на ХОББ

21