ISPITIVANJE JAVNOG MNJENJA U SRBIJI O KORUPCIJI

Презентација на тему: "ISPITIVANJE JAVNOG MNJENJA U SRBIJI O KORUPCIJI"— Транскрипт презентације:

1 ISPITIVANJE JAVNOG MNJENJA U SRBIJI O KORUPCIJI
„Nekada je sve mogao samo TITO, a danas samo MITO“ K O T O R 09. – 10. decembar 2010.

2 Uvod Uvod U okviru UNDP projekta „Podrška Vladi Srbije u suzbijanju korupcije i implementaciji antikorupcijske strategije“, TNS Medium Gallup je u godine sproveo drugo istraživanje javnog mnjenja o korupciji. Prvo istraživanje sprovedeno je u 2009. Istraživanje treba da pruži neophodne informacije za buduće programe usmerene na jačanje kapaciteta, edukaciju i podizanje nivoa upoznatosti u javnom i privatnom sektoru. Glavni cilj istraživanja bio je ispitivanje percepcije i iskustva sa korupcijom u Srbiji. Istraživanje objedinjuje podatke o stavovima građana i učestalosti korupcije na nacionalnom nivou. Polazna tačka za istraživanje i kreiranje upitnika bio je barometar korupcije Transparentnosti Srbije, kao i istraživanja javnog mnjenja sprovedena u drugim zemljama. Contents

3 Socio-ekonomska situacija
Smer kretanja Srbije Većina građana Srbije u smatra da se Srbija kreće u pogrešnom pravcu. Ovo je bio dominantan utisak (65%) i u prethodnom istraživanju u 2009.

4 Socio-ekonomska situacija: finansijska situacija u domaćinstvu
U godini, nešto više od polovine građana oseća da se njihova finansijska situacija pogoršala u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je negativnija percepcija finansijske situacije nego u 2009. Među građanima preovlađuje očekivanje da će finansijska situacija ostati nepromenjena u narednih godinu dana.

5 Najvažniji društveni problemi
Nezaposlenost i siromaštvo su za građane Srbije najvažniji društveni problemi. Korupcija je takođe među najvažnijima - nalazi se na četvrtom mestu.

6 Shvatanje korupcije Shvatanje korupcije U gotovo svim ispitivanim oblastima, korupcija se u opaža u većem stepenu nego u 2009. Podela poklona tokom izborne kampanje se u drugom talasu istraživanja smatra najprisutnijim vidom korupcije, za razliku od prvog talasa, kada je ovaj vid smatran najmanje zastupljenim.

7 Stavovi i uverenja o korupcji
Gotovo 90% ispitanika smatra da je korupcija uobičajena i da najviše pogađa obične ljude. Više od polovine građana se slaže da je davanje mita nekada jedini način da se prevaziđe birokratija ili nepravedni propisi. Istovremeno, većina ljudi je svesna da je osoba koja daje mito u podjednakoj meri odgovorna za korupciju kao i osoba koja prima mito. Većina smatra da novi set antikorupcijskih zakona o korupciji neće funkcionisati. Ovaj podatak značajno je pesimističniji nego isti podatak iz prethodnog istraživanja. *Ispitanici su izražavali stepen slaganja sa navedenim tvrdnjama na skali od 1 do 4, gde 1 označava "Ne slažem se", 2 - “Uglavnom se ne slažem", 3 - " Uglavnom se slažem" i 4 - "Slažem se"

8 Stavovi i uverenja o korupcji
Većina smatra da se jedino vladine institucije mogu boriti sa korupcijom, dok su NVO previše slabe za to. Vlada nesposobna da spreči korupciju trebalo bi da bude smenjena, smatra 74% građana. Najveći broj građana smatra da političari nemaju stvarnu volju da se bore protiv korupcije, jer imaju koristi od nje. Sudstvo se takođe opaža kao previše korumpirano da bi rešavalo slučajeve korupcije, a slično važi i za policiju. U poređenju sa prethodnim istraživanjem smanjio se broj građana koji smatraju da NVO imaju značajnu ulogu u borbi protiv korupcije. *Ispitanici su izražavali stepen slaganja sa navedenim tvrdnjama na skali od 1 do 4, gde 1 označava "Ne slažem se", 2 - “Uglavnom se ne slažem", 3 - " Uglavnom se slažem" i 4 - "Slažem se"

9 Stavovi i uverenja o korupcji
Opštinski službenici su korumpirani po mišljenju 59% ispitanika. Za ovaj sektor postoji neka vrsta razumevanja kada je reč o korupciji, jer 42% ispitanika smatra da je uzimanje mita jedini način preživljavanja službenika zbog niskih plata. Stoge kaznene mere bi po mišljenju građana bile najdelotvornije za sprečavanje korupcije u ovom sektoru. *Ispitanici su izražavali stepen slaganja sa navedenim tvrdnjama na skali od 1 do 4, gde 1 označava "Ne slažem se", 2 - “Uglavnom se ne slažem", 3 - " Uglavnom se slažem" i 4 - "Slažem se"

10 Stavovi i uverenja o korupcji
Više od polovine ispitanika smatra da su mala i srednja preduzeća najviše pogođena korupcijom, dok 77% smatra da velika preduzeća imaju koristi od korupcije. * Ispitanici su izražavali stepen slaganja sa navedenim tvrdnjama na skali od 1 do 4, gde 1 označava "Ne slažem se", 2 - “Uglavnom se ne slažem", 3 - " Uglavnom se slažem" i 4 - "Slažem se"

11 Nivo korupcije Nivo korupcije Opažanje nivoa korupcije pokazuje da su se stvari malo pogoršale u odnosu na Najveći broj građana sada smatra da je nivo korupcije porastao (45%). Očekivanja takođe nisu mnogo optimistična – 45% građana smatra da će nivo korupcije ostati isti u narednoj godini. U odnosu na prošlo istraživanje, više ispitanika ima negativna očekivanja od naredne godine.

12 Korupcija po sektorima
Obeležene/obojene su statistički značajne razlike Generalno, nivo korupcije se opaža višim nego u 2009. Političke partije opažaju se kao najkorumpiranije. Slede sudije, zdravstvo i advokati. Ove godine nivo korupcije u zdravstvenom sistemu, carini i obrazovnom sistemu opaža se nižim u odnosu na prethodno istraživanje. *Ispitanici su ocenjivali nivo korupcije na skali od 1 do 5, na kojoj 1 znači “Uopšte ne", 2 - “Malo", 3- “Umereno", 4 - “Značajno" i 5 - “Veoma"

13 Iskustvo sa korupcijom
Svaki treći ispitanik ima rođaka ili prijatelja koji je u poslednja tri meseca dao mito. Ovo je nešto manja incidencija nego u prethodnom talasu. U oba talasa istraživanja ispitanici ređe saopštavaju da su lično imali ili da je neko iz njihovog domaćinstva imao iskustvo sa korupcijom (16%).

14 Iskustvo sa korupcijom
Više od polovine ispitanika koji su dali mito, dali su ga lekarima, a po učestalosti slede policajci i službenici državne administracije. Prosečna suma novca data kao mito bila je 169 evra što je slično kao prethodne godine (164 evra). U gradskim sredinama ova suma iznosi 198 evra, a u seoskim 114 evra.

15 Svaki peti ispitanik bi dao mito kada bi imao novac.
Suzbijanje korupcije Suzbijanje korupcije U slučaju da im službenik zatraži mito, najveći broj ispitanika potražio bi nekoga da mu pomogne da izbegne plaćanje (37%). Svaki peti ispitanik bi dao mito kada bi imao novac. Oko trećina ispitanika reagovala bi proaktivno, tako što bi prijavila traženje mita.

16 Suzbijanje korupcije Suzbijanje korupcije Neadekvatna kontrola državnih službi se smatra faktorom koji u najvećoj meri ometa suzbijanje korupcije. Ostali ometajući faktori su korumpiranost organa za sprovođenje zakona i uobičajena praksa rešavanja problema korišćenjem veza.

17 Suzbijanje korupcije Suzbijanje korupcije Vlada i policija bi po mišljenju građana trebalo da imaju vodeću ulogu u borbi protiv korupcije. Ove institucije se istovremeno opažaju kao jedne od najkorumpiranijih. U poređenju sa prethodnom godinom, Vladi se sada pripisuje veća odgovornost i uloga u borbi protiv korupcije.

18 Sprečavanje korupcije
Građani smatraju da bi stroge kaznene mere bile najefikasnije sredstvo za prevenciju korupcije. Jačanje kontrole države nad javnom administracijom, jačanje svesti građana o korupciji i poboljšanje zakonskih mera takođe bi dali značajan doprinos prevenciji korupcije.

19 Informisanje o korupciji
Gotovo 70% građana dobija informacije o korupciji preko medija. Ovaj podatak pokazuje kolika je važnost i odgovornost medija kao osnovnog javnog sredstva informisanja, edukacije i borbe protiv korupcije.

20 Agencija za borbu protiv korupcije
Većina građana Srbije su čuli za Agenciju za borbu protiv korupcije. Svaki peti ispitanik smatra da Agencija za borbu protiv korupcije uopšte ne doprinosi suzbijanju korupcije. Oni koji smatraju da doprinosi, uglavnom misle da je to u maloj meri.

21 Rezime Rezime Rezultati istraživanja javnog mnjenja o korupciji u Srbiji (2010) su slični rezultatima iz prvog istraživanja (oktobar 2009), s tim što preovlađuje negativan trend u većini oblasti. Nezaposlenost, siromaštvo, niske plate i korupcija ostaju najvažniji društveni problemi u Srbiji. Institucije koje građani smatraju najviše korumpiranim su političke partije, sudstvo, zdravstvo, advokati i Vlada. Ispitanici koji su dali mito u protekla tri meseca u najvećem broju slučajeva dali su ga lekarima. Prosečna suma novca data kao mito je slična kao prošle godine i iznosi otprilike polovinu mesečne zarade u Srbiji. Kada je reč o antikorupcijskim zakonima, kod građana preovlađuje pesimizam – većina ne veruje da će ovi zakoni biti efikasani. Stroge kaznene mere bile bi, po mišljenju većine, najdelotvornije za prevenciju korupcije. Jačanje svesti javnosti o ovom problemu, naročito putem medija, takođe bi bilo veoma važno za smanjivanje nivoa korupcije. Iako je većina građana čula za Agenciju za borbu protiv korupcije, mali broj njih veruje da je ovo telo u stanju da zaustavi korupciju u Srbiji.

22 Rezime Rezime Preovlađujuća negativna socio-politička klima, nizak standard i rasprostranjenost korupcije u svim nivoima društva odražavaju kompleksnost problema korupcije i teškoće u njegovom rešavanju. Izgradnja jakih i pravičnih državnih institucija (Vlada, policija, sudstvo, Agencija za borbu protiv korupcije), koje daju konkretne rezultate povećala bi nivo poverenja građana. Zakon treba da bude precizno definisan i primenjen, sa strogim kaznama za korupciju čija bi primena bila objavljena u javnosti. Podizanje nivoa javne svesti putem medija i drugih institucija, povećalo bi uviđanje lične odgovornosti, kao krajnji cilj suzbijanja korupcije.

23 HVALA NA PAŽNJI