Регулаторни оквир финансијског извештавања у Републици Србији

Презентација на тему: "Регулаторни оквир финансијског извештавања у Републици Србији"— Транскрипт презентације:

1 Регулаторни оквир финансијског извештавања у Републици Србији
29. предавање Регулаторни оквир финансијског извештавања у Републици Србији Др Војислав Секерез

2 Квалитетно финансијско извештавање, које се налази у интересу јавности, треба да омогући задовољење информационих потреба садашњих и потенцијалних инвеститора (власника), неометано функционисање тржишта капитала, смањење ризика финансијских улагања, ефикаснији рад регулаторних државних тела и успешније управљање предузећима. РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР ИМА ДИРЕКТАН УТИЦАЈ НА КВАЛИТЕТ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА.

3 Економски и рачуноводствено развијене земље углавном препуштају регулисање праксе финансијског извештавања рачуноводственој професији, која то чини путем доношења рачуноводствених стандарда. Доминира идеја да се тржишта капитала и инвеститори (као главни корисници) сервисирају фер и поузданим рачуноводственим информацијама, које су предмет независне ревизије.

4 Економски неразвијене земље (каква је и Србија) углавном имају мање развијену рачуноводствену професију, па у регулисању праксе финансијског извештавања доминантну улогу има држава, која на том пољу доноси законе и прописе. Услед неразвијености тржишта капитала главни корисници финансијских извештаја су кредитори (банке) и државни (порески) органи.

5 Регулаторни оквир финансијског извештавања у Србији чине:
1) Законска регулатива (Закон о рачуноводству, Закон о ревизији и подзаконска акта) 2) Професионална регулатива (МРС/МСФИ) 3) Интерна рачуноводствена регулатива предузећа

6 Законска регулатива Закон о рачуноводству је донет године, са намером даљег приближавања пракси финансијског извештавања у Европској Унији и Директивама, којима ЕУ регулише функционисање рачуноводства. Законом се регулише начин вођења пословних књига, признавање и вредновање имовине, обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање и обрада годишњих финансијских извештаја итд.

7 Подзаконска акта чини велики број различитих правилника, уредби и шема, чији циљ се састоји у омогућавању ефикасније примене Закона и додатном појашњавању његових одредби. На пример, подзаконска акта су: - Правилник о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге, остала правна лица и предузетнике, - Правилник о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге...

8 Професионална регулатива
Професионалну рачуноводствену регулативу чине: - Међународни рачуноводствени стандарди (МРС) и међународни стандарди финансијског извештавања (МСФИ). - МСФИ за мала и средња предузећа. - Концептуални оквир за МРС/МСФИ. - Међународни стандарди ревизије. - Етички кодекс за професионалне рачуновође итд.

9 МРС/МСФИ представљају скуп међународних рачуноводствених правила за признавање, вредновање и обелодањивање информација о појединачним ставкама имовине, обавеза, прихода и расхода предузећа. Циљ МРС/МСФИ се састоји у креирању јединствених правила финансијског извештавања у глобалним оквирима, како би се омогућило да финансијски извештаји компанија из различитих земаља буду међусобно упоредиви, поуздани и састављени на квалитетан начин.

10 МРС/МСФИ се тренутно примењују у преко 130 земаља света, и то у потпуности или само у одређене сврхе и за одређене групе предузећа. У Европској Унији је од обавезна примена МРС/МСФИ за (групе) предузећа које састављају консолидоване финансијске извештаје и чије акције су листиране на тржиштима капитала. Доношењем МРС/МСФИ се од године бави Одбор за међународне рачуновоствене стандарде (IASB), а пре њега се од године тиме бавио Комитет за међународне рачуноводствене стандарде (IASC) .

11 До свог транформисања у IASB, IASC је доносио МРС (укупно 41), док је након њега IASB доносио МСФИ, уз паралелно ревидирање и повлачење из употребе неких од “старих” МРС. Тренутно је објављено 27 МРС и 17 МСФИ, од којих неки тек треба да ступе на снагу. Међу најзначајнијим МРС/МСФИ издвајају се: МРС 1 – Презентација финансијских извештаја МРС 2 – Залихе МРС 16 – Некретнине, постројења и опрема МРС 18 - Приходи МРС 36 – Обезвређење имовине

12 МРС 37 – Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална имовина
МРС 38 – Нематеријална имовина МРС 40 – Инвестиционе некретнине МСФИ 3 – Пословне комбинације МСФИ 9 – Финансијски инструменти МСФИ 10 – Консолидовани финансијски извештаји МСФИ 13 – Мерење фер вредности

13 IASB је године објавио и поједностављене “мале стандарде”, односно МСФИ за мала и средња предузећа, обзиром да су ова предузећа у различитим земљама (па и у Србији) имала пуно проблема приликом примене захтевних “великих” стандарда. Поред МРС/МСФИ, Одбор за међународне рачуноводствене стандарде је објавио и Концептуални оквир, као својеврстан увод у стандарде, али и низ тумачења појединачних стандарда, са циљем да се олакша њихова примена у пракси.

14 МРС/МСФИ се заснивају на мешовитом концепту вредновања имовине, где традиционалну основу за вредновање чини историјски трошак, али се дозвољава (или је обавезно) коришћење фер вредности за потребе вредновања: финансијских улагања, некретнина, постројења и опреме, инвестиционих некретнина, нематеријалне имовине, биолошких средстава и монетарних позиција у страној валути.

15 МРС/МСФИ се у Србији примењују од 2004
МРС/МСФИ се у Србији примењују од године, док се стандарди за мала и средња предузећа примењују тек од године. Обавезна примена стандарда се спроводи на следећи начин: - предузећа која састављају консолидоване билансе, предузећа чијим ХОВ се тргује на берзи и велика предузећа имају обавезу да примењују пуне МРС/МСФИ - средња предузећа могу да бирају да ли ће користити пуне МРС/МСФИ или МРС/МСФИ за мала и средња предузећа

16 - мала предузећа могу да бирају да ли ће користити МРС/МСФИ за мала и средња предузећа или посебан Правилник о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у финансијским извештајима микро и других правних лица. - микро предузећа обавезно примењују претходно поменути Правилник Министарства финансија.

17 Може се рећи да је примена МРС/МСФИ у Србији позитивно утицала на развој рачуноводствене праксе и да је дошло до унапређења културе финансијског извештавања. Такође, пружањем квалитетних и поузданих информација о пословању смањује се ризик улагања у наша предузећа и додатно штите интереси садашњих и потенцијалних инвеститора.

18 Међутим, примена МРС/МСФИ у Србији је још увек повезана са бројним потешкоћама и проблемима, међу којима се истичу: - још увек недовољна професионална оспособљеност домаћих рачуновођа за примену комплексних и захтевних МРС/МСФИ. На пример, Европска унија је наметнула обавезну примену МРС/МСФИ само највећим листираним компанијама које састављају консолидоване финансијске извештаје, док је земљама чланицама препуштено да бирају да ли ће остала предузећа користити МРС или националне прописе.

19 - постоје бројне тешкоће у примени фер вредности, јер у пракси нема довољно компетентних проценитеља који врше процену фер вредности појединачних ставки имовине предузећа. - МРС се често мењају, што иницира и потребу за честим мењањем рачуноводствене праксе - у домаћим условима се по правилу касни са превођењем нових стандарда, чиме се одлаже и њихова примена (на пример, МСФИ за мала и средња предузећа су објављени године, а код нас се због превода примењују тек од године)

20 Најзначајнија професионална организација у нашој земљи је Савез Рачуновођа и ревизора Србије (СРРС).
СРРС је независна невладина организација која окупља професионалне рачуновође још од године. Рад овог тела је усмерен ка развијању рачуноводствене професије, континуираној едукацији и усавршавању чланова, додељивању професионалних лиценци, хармонизацији домаће рачуноводствене праксе са најбољом светском праксом итд.

21 Као члан IASB-а, Савез рачуновођа има обавезу да ради на промовисању, превођењу, објављивању и тумачењу МРС/МСФИ. Међутим, у последњих 10-ак година превођењем стандарда се самовољно бави Министарство финансија, “истиснувши” из те веома важне области СРРС. Такође, у Србији тренутно не постоји законска обавеза поседовања професионалне лиценце и звања (рачуновођа, овлашћени рачуновођа...) да би се неко бавио пословима рачуноводства и финансијског извештавања.

22 То указује на лош и “маћехински” однос државе према рачуноводственој професији, јер тренутно пословима рачуноводства може да се бави било ко са одређеним радним искуством, без обзира на претходни профил образовања. Са друге стране, враћање законске обавезе стицања професионалног звања и лиценцирања (као предуслова за вршење рачуноводствене праксе) несумњиво би повећало одговорност и квалитет рада рачуновођа, што је уосталом готово општеприхваћена пракса свуда у свету.

23 Интерна регулатива предузећа
Интерну регулативу чине посебне одлуке и акти самог предузећа, који служе као смернице за вођење пословних књига и дефинисање рачуноводствених политика. Рачуноводствене политике предузећа су сет одабраних правила, принципа и пракси које се примењују приликом вредновања имовине, обавеза, прихода и расхода, односно приликом припремања и презентације финансијских извештаја.

24 Недостаци система финансијског извештавања у Србији
Закони се вома често мењају, али и поред тога су неусклађени са Директивама Европске Уније, односно стално заостају бар за “један корак” за тренутним решењима која прописује ЕУ. Преводи МРС/МСФИ су често лоши и врше се са закашњењем (у просеку на сваке 4 године), што онемогућава ажурну примену најновијих решења у стандардима. Дакле, због кашњења у превођењу, у домаћој пракси се користе стандарди који не одговарају најновијим верзијама IASB-ових стандарда.

25 Неадекватна законска решења.
Званичне обрасци биланса стања и биланса успеха прописују чак 236 позиција (насупрот 88 у Европској Унији), што финансијске извештаје чини неразумљивим, непрегледним и неупоредивим са билансима осталих земаља. Финансијски извештаји се објављују са закашњењем – чак шест месеци по завршетку пословне године, и подређени су више државним статистичким потребама него потреби за квалитетним информисањем корисника.

26 Доминантна улога државе над рачуноводственом професијом у процесу регулације система финансијског извештавања, што је карактеристика земаља са неразвијеним рачуноводством. Квалитетно финансијско извештавање подразумева континуирану едукацију и повећање компетентности рачуновођа, суштинско прихватање Етичког кодекса и сертификовање, што код нас није случај.