KPR U OSNOVNOJ ŠKOLI Teme: Socijalne priče, biblioterapija

Презентација на тему: "KPR U OSNOVNOJ ŠKOLI Teme: Socijalne priče, biblioterapija"— Транскрипт презентације:

1 KPR U OSNOVNOJ ŠKOLI Teme: Socijalne priče, biblioterapija
Doc. dr Mirjana Đorđević Doc. dr Slobodan Banković

2 Neke od strategija za razvoj socijalnih veština
Biblioterapija Socijalne priče

3 BIBLIOTERAPIJA Biblioterapija se definiše kao "zajednička upotreba knjige ili priče sa namerom da se pomogne pojedincu da stekne uvid u lične probleme". Biblioterapija je proces čitanja knjige sa terapijskim namerom, sa ciljem prevazilaženja stresnih situacija kao što su posete lekaru, smrt kućnog ljubimca, ili prelazak u novu školu.

4 Odabir knjige/teksta za biblioterapiju
Glavni lik u knjizi bi trebalo da bude sličnih godina kao učenik i da pokazuje slična ponašanja. Nakon identifikacije sa glavnim likom, ostvaruje se osećaj emocionalne veze sa glavnim likom. Učenik potom razvija stavove u pogledu ponašanja, kao i alternativna ponašanja za zamenu starih neprikladnih ponašanja.

5 Odabir knjige/teksta za biblioterapiju
Kroz sadržaj poučnih knjižica defektolog pomaže učeniku da shvati šta je pogrešno, a šta ispravno ponašanje. Realistične slike koje prate tekst pomažu učenicima da razvijaju veštinu slušanja, smirivanja usled ljutnje, smenjivanja reda, sticanja i održavanja prijatelja itd. Poželjno je da bude što više slika, većih dimenzija i da slike budu u boji. Prilikom odabira knjige treba voditi računa o (a) prikladnosti za razvojno doba i sposobnost učenika i (b) prikazu teme koja je u datom momentu važna za učenika (npr. sticanje prijatelja),

6 Biblioterapija se sprovodi kroz sledeće faze:
1. priprema za čitanje 2. čitanje 3. diskutovanje nakon čitanja 4. pronalaženje rešenja za probleme.

7 Četvrta faza u biblioterapiji
Faza pronalaženja rešenja se može raščlaniti na sledeće segmente: 1) identifikovanje problema, 2) pronalazak potencijalnih rešenja za problem, 3) identifikovanje potencijalnih prepreka na putu od mogućih rešenja, 4) konačni odabir rešenja, 5) proba rešenja i 6) procena ishoda.

8 Upotreba biblioterapije
Adekvatna knjiga se može čitati više puta za isto dete. Biblioterapija može biti korisna za osobe sa depresijom, paničnim poremećajima, seksualnim disfunkcijama, anksioznošću i bihevioralnim poremećajima.

9 Socijalne priče osmislila ih je Kerol Grej (Carol Gray)
za individualizovano učenje socijalnih veština kod dece i odraslih osoba. specijalno dizajniran kratak i jednostavna tekst pisan u prvom ili trećem licu jednine, iz perspektive deteta, Putem socijalnih priča detaljno se opisuju društvene situacije koje za određenu osobu mogu biti komplikovane ili zbunjujuće.

10 Šta prethodi izradi socijalnih priča
Opservacija detetovog ponašanja u socijalnim situacijama, kao i procena socijalnih veština u cilju detektovanja problematičnih područja u socijalnim interakcijama za konkretno dete/osobu. prikupljanje informacija o konkretnim socijalnim situacijama koje će biti opisane u priči (razlozi ili uzroci nastanka određene situacije, početak i njen kraj, trajanje kao i korake samih učesnika ). Jednom pričom obuhvata se jedno ključno ponašanje, emocija ili situacija. analiza detetovih sposobnosti i interesovanja (da li dete zna da čita, u kojoj meri razume pročitano, da li pokazuje interesovanje za knjige ili računarsku tehnologiju, kao i kakva mu je pažnja ).

11 Izrada socijalnih priča
različitii tipovi rečenica: opisne (deskriptivne), perspektivne, imperativne (direktivne), kontrolne, afirmativne, kooperativne i parcijalne. Rečenice se organizuju u strukturiranu priču, koja bi trebalo da sadrži uvodni deo, glavni i zaključni.

12 Izrada socijalnih priča
Svaka socijalna priča ima svoj naslov koji je dovoljno informativan i odgovara sadržaju priče. Naslov priče može biti izdvojen na posebnu naslovnu stranu. U tekst priče neophodno je uključiti opisne, perspektivne i imperativne rečenice, dok se ostale vrste mogu koristiti po potrebi. na jednu imperativnu ili kntrolnu rečenicu dolazi između dve i pet deskriptivnih ili perspektivnih rečenica. U jezičkim formulacijama trebalo bi izbegavati fraze – ja mogu, ja hoću, a umesto njih poželjno je upotrebiti izraz – ja ću pokušati. Takođe, izraz uvek treba zameniti rečima često, ponekad i obično. Značnje priče treba da bude doslovno i da ne zahteva "čitanje između redova".

13 Izrada socijalnih priča
Tip rečenice Primer Deskriptivne (opisne) rečenice Gde? Ko učestvuje? Šta rade? Zašto se tako ponašaju? Skoro svi ljudi imaju prijatelje. Ponekad ljudi odlaze kod svojih prijatelja. Perspektivne rečenice daju uvid u mišljenje drugih ljudi, njihove emocije, ideje i verovanja. Moji roditelji vole kada se ja lepo ponašam u kući svog druga. Moji roditelji vole da se ne zadržavam predugo u gostima. Imperativne (direktivne) rečenice daju predlog adekvatnog ponašanja u određenoj situaciji. Kada odem kod druga trebalo bi da se zadržim najviše sat vremena. Kontrolne rečenice pomažu detetu/osobi da se u određenoj situaciji seti priče i poželjnih obrazaca ponašanja. Kada god odem kod druga treba da kažem njegovim roditeljima da me upozore kada istekne jedan sat od mog dolaska. Afirmativne rečenice ističu značaj prethodno navedene deskriptivne, perspektivne ili imperativne rečenice. To je veoma važno. Kooperativne rečenice ukazuju na to kako neke druge osobe mogu pomoći detetu da ostvari svoj cilj. Roditelji mog druga će me podsetiti kada prođe jedan sat od mog dolaska. Parcijalne rečenice su nepotpune rečenice koje u sebi sadrže prazan prostor i zahtevaju od deteta da predvidi sledeći korak. Ove rečenice se mogu koristiti za bilo koji tip prethodno navedenih rečenica. Kada god odem kod svog druga treba da _____________.

14 Izrada socijalnih priča
tekst se kombinuje sa ilustracijama, simbolima ili fotografijama koje odgovaraju sadržajima rečenice. Mogu biti ručno pisane na papiru, kartonu ili tabli uz iscrtavanje ili lepljenje odgovarajućih slika. mogu biti izrađene i u elektronskim programima, a zatim i štampane Mogu se plastificirati ili čuvati u plastičnim folijama unutar registratora Mogu se izrađivati i u elektronskim programima (npr. Microsoft PowerPoint, Prezi) i prezentovati putem računara, tableta, mobilnog telefona itd. mogu biti upotpunjene snimljenom audio informacijom (pročitanim rečenicama), ili kratkim video prikazima. napraviti dovoljan broj kopija i proslediti ih svim osobama koje su u neposrednom kontaktu sa detetom sa kojim će se učiti određene socijalne veštine

15 Primena socijalnih priča
čitanje priče treba da bude prijatno iskustvo za dete. mirno i tiho mesto, izolovano od distraktora. Odrasla osoba seda na mesto pored deteta, ali tako da nije u ravni sa detetom, već da je malo iza njega. dve kopije, jedna za edukatora, a druga za dete smirenim i pozitivnim glasom se obraća detetu (npr. "Ovde imam jednu priču. Napisao sam je za tebe. Hajde da je pročitamo. Da li si spreman?"). Tokom čitanja priče, specijalni edukatori bi trebalo da prati i ponašanje deteta, da li je detetov pogled usmeren ka knjizi, da li dete pažljivo sluša i da li je mirno. Nakon toga preporučuje se detetovo samostalno čitanje priče ili puštanje preko diktafona, uz istovremeno gledanje u priču /ili okretanje stranice koje je usaglašeno sa izgovorenim tekstom. postaviti nekoliko pitanja o sadržaju priče , pružanje podsticaja čitati jednom ili više puta tokom dana. Vreme za priču može biti ono koje prethodi problematičnoj situaciji (npr. svaki put pred odlazak u goste čita se priča koja je namenjena toj situaciji; ili ukoliko učimo dete da stoji u redu, svaki put pred čas fizičkog vaspitanja čitamo priču). Međutim, neka deca neposredno pred određenu situaciju mogu biti previše uzbuđena i ne mogu se koncentrisati na čitanje priče. U takvim okolnostima preporučuje se čitanje ranije tokom dana, dok se podsećanje na ključne detalje preporučuje pred samo dešavanje. Za neku decu je poželjno u dnevnom rasporedu odrediti tačno vreme za čitanje socijalne priče (npr. nakon dolaska u školu i skidanja jakne, a pre početka prvog časa, u vizuelnom rasporedu se nalazi slika koja označava čitanje socijalne priče).