Холокауст Геноцид над јеврејима Никола Недељковић VIII2 ОШ „Краљ Петар I“ Ниш
Холокауст је име за велико зло које су људи чинили другим људима без неког оправданог разлога, без гриже савести и без кајања. Покренули су га они који су мрзели различитости и који су сматрали да имају право да суде ко ће да живи, а ко не.
У холокаусту је за време Другог светског рата страдао један велики народ који има своју историју, своје обичаје, своју веру-јеврејски народ. Били су то сасвим обични људи који су живели своје обичне животе, радили, дружили се, имали децу, ишли у школе, венчавали се...све као и други људи. Доживели су своју злу судбину само зато што су другачији, зато што су Јевреји.
Око 6 милиона недужних људи, жене и деце је крвнички страдало за само неколико година. Прво су их регистровали, па ограничили слободу кретања, обележили жутим тракама, забранили јавни превоз и тако мало по мало довели до пакла из кога нема изласка. Аушвиц, Матхаузен, Треблинка, Јасеновац, Сајмиште... места где су немилосрдно, крвнички и хладнокрвно уништавани животи.
Убице нису штеделе никог, па ни децу Убице нису штеделе никог, па ни децу. Деца су беспотребне жртве холокауста у Другом светском рату. Шта су они са својим малим животима скривили? И они који су тек проходали или проговорили, и они мојих година који су тек почели да упознају живот, нису заслужили глад, болест, промрзлине и на крају смрт у гасној комори. Уместо да се смеју, радују, играју и безбрижно расту, деца су доживљавала страхоте које ми данас не можемо ни да замислимо.
Волео бих, као и многи данас, да је холокауст само језива прича неког доброг писца, да Ана Франк у свом дневнику пише о срећи, о љубави, о безбрижном животу, а не о рату и логору. Волео бих и да више нико никада не доживи такво страдање као јеврејски народ. Све жртве холокауста заслужују посебно место у нашим срцима, у уџбеницима и на небу међу најсјајнијим звездама.