МАТУРСКИ ИСПИТ Фебруар 2019.године Гордана Васић

Међу понуђеним пећинама издвојити ону која представља Музеј палеолита: Међу понуђеним пећинама издвојити ону која представља Музеј палеолита: 1. Рајкова пећина 2. Ресавска пећина 3. пећина Рисовача Код Мајданпека, дуга 2,3 км – Јежева дворана, Глава шећера Код Деспотовца, дуга 2,8 км – Кошница, Централна дворана Код Аранђеловца у Шумадији, дуга 187 м, Музеј палеолита 2. Међу понуђеним планинама издвојити ону која нема статус националног парка: 1. Копаоник 2. Шар планина 3. Златибор 4. Фрушка гора НП од 1981.год; најмањи – Маглич, Панчићева режуха, копаоничка љубичица и чуваркућа НП од 1986.год; најмлађи – 147 врста лептира; НП од 1960.год; најстарији – 16 манастира; НП Тара, од 1981.год; Панчићева оморика и скакавац; НП Ђердап, од 1974.год; највећи – Лепенски вир, клисура – једини на реци

Композитност Ђердапске клисуре: 3. У нашој земљи типу композитних долина припада: 1. Овчарско-кабларска клисура 2. Сићевачка клисура 3. Ђердапска клисура Композитном долином се сматра речна долина дуж које се смењују сужења (клисуре) са проширењима (речне долине и котлине). Клисура Западне Мораве. Клисура Нишаве. Композитност Ђердапске клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Велики и Мали Казан, Оршавска котлина и Сипска клисура. Међу понуђеним одговорима наћи и заокружити онај који не спада у објекте светске културне баштине: 1. Пећка патријаршија 2. Манастир Љубостиња 3. Богородица Љевишка 4. Стари град Рас Задужбина књегиње Милице, код Трстеника Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу – УНЕСКО* је у листу објеката светске природне и културне баштине уврстила: манастире Студеницу, Сопоћане и Дечане, стари град Рас, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку и Феликс Ромулијану. *UNESCO- United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization

5. У етносоцијалне туристичке вредности спадају: 5. У етносоцијалне туристичке вредности спадају: 1. архитектонске вредности 2. обичаји 3. позоришне представе , начин живота, ношња, изворни мелос, традиција, начин исхране... Уметничке туристичке вредности обухватају ликовну уметност (сликарство, вајарство, примењену уметност), архитектонске вредности (грађевине из разних периода) и сценску (театарску) уметност – оперску, драмску, позоришну, телевизијску... 6. Алпи су напосећенија планинска туристичка регија Европе јер: 1. имају надужу традицију у туризму 2. налазе се на територији неколико европских земаља 3. имају добар туристичко – географски положај 4. представљају највиши врх Европе

1. бележе највећи промет туриста у земљи 7. Најбољи туристичко – географски положај имају оне туристичке регије које: 1. бележе највећи промет туриста у земљи 2. туристи их посећују током целе године 3. имају највише смештајних капацитета 4. саобраћајно су добро повезане са матичним местима 8. Издвојити туристичко место у коме су одржане прве зимске олимпијске игре: 1. Инсбрук 2. Шамони 3. Лугано 4. Торино Регија Тирол у Аустрији, ЗОИ 1964. и 1976.године Туристичко место у регији Монблан, на истоку Француске, где су 1924.године одржане Прве зимске олимпијске игре. Италијански град у коме су 2006.године одржане ЗОИ Лугано – град на југу Швајцарске (ка Италији) где нису до сада одржане ЗОИ.

Велика америчка језера: 9. Пустињски ветар који дува у Египту назива се: 1. Хургада 2. Хамсин 3. Хамамет 4. Хуерта Туристички центар у Египту, на обалама Црвеног мора. Сув, пустињски ветар, који проузрокује пешчане олује Туристички центар у Тунису, на обалама Средоземног мора Терасасте њиве и вртови са наводњаваним културама, Шпанија 10. Издвојити језеро које се не налази у Америци: 1. Мичиген 2. Хјурон 3. Балатон 4. Ири 5. Онтарио Велика америчка језера: Горње, Мичиген, Хјурон, Ири и Онтарио. Између последња два је река Нијагара. Језера одводњава река Свети Лоренц. Тектонско језеро у Мађарској Нека већа језера: Оњега, Ладога – Европа, Каспијско, Аралско, Бајкалско – Азија; Викторијино, Њаса, Тангањика – Африка; Титикака – Јужна Америка; Ејр – Аустралија;

Извори и литература: Туристичка географија за ТРЕЋИ разред угоститељско-туристичке школе; Божидар Станишић и Момчило Бујошевић; Завод за уџбенике, Београд, 2012. година; 2. Туристичка географија за ЧЕТВРТИ разред угоститељско-туристичке школе; Стеван М. Станковић; Завод за уџбенике, Београд, 2008. година; 3. Зимске олимпијске игре – https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5

Књига 4.година, страна 41 Књига 4.година, страна 83 Књига 4.година, страна 59 Књига 4.година, страна 108 Књига 3.година, страна 47 Књига 3.година, страна 129 Књига 3.година, страна 65 Књига 3.година, страна 132 Књига 3.година, страна 114 Књига 3.година, страна 137/140