Softverski praktikum 2 Nastavnik: dr Vladimr Cvjetković

Презентација на тему: "Softverski praktikum 2 Nastavnik: dr Vladimr Cvjetković"— Транскрипт презентације:

1 Softverski praktikum 2 Nastavnik: dr Vladimr Cvjetković
Asistent: dipl fiz Miloš Ivanović Literatura: I ostala zvanično navedena literatura

2

3 Lična karta predmeta Uzeto iz akreditacionih dokumenata

4 Студијски програм: ИНФОРМАТИКА
Врста и ниво студија: Основне академске студије, први ниво Назив предмета: СОФТВЕРСКИ ПРАКТИКУМ 2 Наставник (Презиме, средње слово, име): Петровић М. Виолета Статус предмета: Обавезан на основним академским студијама Информатике Број ЕСПБ: 7 Услов: Уписан одговарајући семестар, положен предмет Софтверски практикум 1 Циљ предмета: Упознавање рачунарских мрежа и савремених web технологија. Исход предмета: Знања која je студент стекао после савладавања програма: Основна знања о рачунарским мрежама са аспекта web-a, web технологије и web клијентско програмирање.

5 Вештине које je студент стекао после савладавања програма:
Напредно коришћење web-a, креирање статичких и динамичких web страна, клијентско web програмирање. Ставови које je студент стекао после савладавања програма: Напредно схватање web технологија, појам о могућностима клијентског web програмирања Садржај предмета Теоријска настава Рачунарске мреже – основни појмови. Интернет и преглед Интернет сервиса. Web окружење. Дефинисање различитих приказа и претраживача, принципи пројектовања Web-a. HTML. Тагови, форматирање текста, креирање веза, додавање слика и других елемената странице, табеле, оквири, форме, укључивања серверске стране. Графика. GIF, JPEG, PNG формат, креирање графика Web палетом. Мултимедија и интерактивност, анимирани GIF, аудио и видео на Web-у, увод у Java script. Технологије појављивања. Каскадни стил, DHTML, XML, технологије уграђеног фонта, интернационализација. Скрипт језици. Основе скрипт језика за програмирање на клијенту. Интеракција са корисником и форме. Компоненте форме и појам догађаја.

6 Практична настава: Вежбе, Други облици наставе
Креирање статичких и динамичких Web страна, клијентско програмирање. Самостално креирање Web страна са задатим карактеристикама Литература 1. D. Goodman, Java Script библија, IDG books – Микро Књига, Београд, 2000 2. D. Hunter, Од почетка... XML, CET, Београд, 2001 3. T. A. Powel, Web дизајн, McGraw-Hill – Микро Књига, Београд, 2001

7 Број часова активне наставе 90 Остали часови 2
Студијски истраживачки рад: 0 Предавања: 2 Вежбе: 2 Други облици наставе: 1 Методе извођења наставе: Проблемски оријентисана настава, практична настава, консултације, студентска припрема семинара, домаћи задаци Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе 70 поена Завршни испит 30 поена активност у току предавања 6 усмени испит 30 колоквијум-и 34 семинар-и 30

8 Преглед Interneta и Интернет сервиса

9 Internet Globalna mreža Informacije dosupne kroz razne servise
Preko klijentskog programa Client server arhitektura P2P WWW (World Wide Web) - dominantan servis Sastoji se iz ogromnog broja povezanih web strana Pristup kroz klijentske programe – web browser-e

10 IE – Microsoft Internet Explorer
Mozilla Fire Fox Mozilla Sea Monkey – all in one Internet application suite Flock – social browser Netscape – ne podržava se više od januara 2008 Google Chrome – min browser max effect Opera Apple Safari

11 Browser-i u upotrebi danas

12 Ostali Internet servisi
ftp On line chat (ICQ, AIM, MS Messemger) IP phone (Skype)

13

14 Integracija software-a
Toolbars Add ons Plug ins

15

16

17

18

19

20 Informacije - znanje na WEB-u
Kako doći do informacija / znanja na web-u? Preko web strana Kako naći web strane? Pretraživači – Google, Yahoo, ... Znanje na web-u Sadržaj web strana Povezanost web strana

21 Kratka istorija Interneta
Vojna istraživanja 50-tih godina XX veka Redumdantna mreža otporna na uništenja 1958 ARPA - Advanced Research Projects Agency IPTO - Information Processing Technology Office SAGE - Semi Automatic Ground Environment Paul Baran ideja za Packet switching Telefonske kompanije Circuit switching

22 a Circuit switching b Packet switching

23 Novi koncept mreže Decentralizovana mreža sa postojanjem redundantnih puteva za prenos podataka između dve tačke – dva korisnika Podela poruka koje se razmenjuju u blokove ili pakete Prenos paketa između čvorova metodom store and forward – sačuvaj i prosledi.

24 Novi koncept prihvaćen
Oktobar 1969 uspostavljena veza izmežu dva čvora: UCLA (University of California, Los Angeles) i SRI (Stanford Research Institute) osnova budućeg ARPANET-a, prethodnika Internet-a

25

26 Ostale mreže British Post Office – Britanska pošta radi na razvoju IPSS International Packet Switched Service zemlje Evrope, Kanada, Hong Kong i Australija mrežni protokol X25 Internet protokoli TCP/IP TCP/IP Nastaju iz istraživanja i razvoja ARPANET-a Prvi opis ovih protokola je iz 1973 godine. Sledi oko 10 godina razvoja

27 ARPANET prva TCP/IP mreža
počinje sa radom 1. januara 1983 godine 1985 godine NSF - National Science Foundation pokreće izgradnju NSFNET-a univerzitetske mreže sa brzinom od 56kb/s 1988 se povećava na 1.5Mb/s mreža 1988 ova mreža se otvara za komercijalno korišćenje MCI Mail – poštanske usluge preko mreže, CompuServe danas vlasništvo AOL-a (America On Line), zatim Usenet, BITNET i drugi

28 Nastanak Interneta TCP /IP protokoli su omogućavali povezivanje raznih mreža baziranih na različitim tehnologijama Ethernet - familija tehnologija za umrežavanje računara – preko raznih vrsta kablova za formiranje LAN-a proizvođači standardizovane mrežne opreme – Cisco Systems, Juniper

29 RJ 45 priključak i mrežna kartica

30 Rast Interneta i web Eksplozivan rast Internet-a tek sa web-om
Web je nastao kao projekat u CERN-u -Committee European for Research Nuclear Cilj je bi da se olakša komunkacija na mreži između naučnika koja neće biti zavisna od hardversko / softverske platforme. Tim Berners Lee - smatra se tvorcem web-a 1989 je predložio globalni hipertekst - hypertext sistem 1990 Lee je napisao i prvi software za web, to je bio web server kao i web client.

31 Web browser-i ViolaWWW ranih 90 – tih Pei-Yuan Wei, student, University of California, Berkeley MOSAIC – NCSA – National Centre for Supercomputing Applications Netscape - direktan potomak MOSAIC-a MS IE itd Tokom 90 – tih Internet apsorbuje skoro sve druge javne mreže Izrazit porast tokom 1996 i 97 oko 100%

32 Internet - sinonim za web i obrnuto
Internet savršeno funkcioniše na svetskom nivou Može se reći da na svetskom nivou ništa ne funkcioniše bolje od Interneta Procenjuje se da Internet populacija danas – početak 2009, obuhvata oko 1.5 milijardi korisnika.

33 Ko upravlja Internetom?
Internet niko nije planirao Niko doslovce ne upravlja Internetom Kako onda Internet besprekorno funkciniše? Striktno poštovanje standarda bez kojih Internet jednostavno ne bi radio Internet se bazira na standardima koji omogućavaju njegovo postojanje Internet se i dalje stalno razvija i to ne samo kvantitativno u smislu širenja mreže, već i u pogledu unapređivanja samih standarda

34 Da li neko ipak upravlja Internetom?
Internet nije ničija svojina ali ga svi koriste Upravljanje Internetom obuhvata širok spektar raznovrsnih aktivnosti kao što je koordinacija tehničkih standarda, razvoj, pravna pitanja između ostalog Upravlanje Internetom nije ograničeno samo na aktivnosti vlade/a Postoje mnogi učesnici koji imaju ulogu u definisanju i izvođenju aktivnosti upravljanja Internetom

35 Internet društvo Internet SOCiety – ISOC http://www.isoc.org/
ISOC je neprofitna organizacija osnovana 1992 da obezbedi vođstvo u vezi Internet standarda, obrazovanja i politike, da obezbeđuje otvoreni razvoj, evoluciju – budućnost Interneta i korišćenje Interneta na dobrobit svih ljudi u svetu. ISOC članovi: IETF - Internet Engineering Task Force IRTF - Internet Research task Force

36

37

38 WSII - konferencije ISOC- a

39 IETF - Internet Engineering Task Force
IETF organizacija, član ISOC-a, se sastoji od stručnjaka i profesionalaca raznih profila – projektanata mreža, operatera, nabavljača, istraživača kojima je stalo – koji brinu o napretku razvoja Interneta, arhitekture i pravilnog funkcionisanja Interneta. Ovo udruženje je otvoreno za sve zainteresovane pojedince. Misija i ciljevi IETF-a su documentovani u RFC3935 (Request For Comment – Zahtev za komentarom) koji predstavlja način publikacije aktivnosti ovog udruženja još od 1969 godine. RFC dokumenti su dostupni na Internet-u na adresi ovog udruženja:

40

41

42

43

44

45

46

47

48 Гоогле сервиси http://google.com

49 Google претраживач

50 Google mail - Gmail

51 Google documents

52 Google documents – spread sheet

53 Google documents – text

54 Google documents - presentation

55 Google calendar

56 iGoogle – лична страница

57 Google bookmarks (favorites)

58 Google photos

59 Google sites

60 Google maps

61 Google maps ПМФ Кг

62 Google mobile

63 Google video

64 Microsoft web storage http://skydrive.live.com

65