НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ Аутор ГОРИНКА БАЈИЋ Професор разредне наставе

Народне умотворине Народне умотворине су усмени прозни и поетски облици народног стваралаштва преношени с колена на колено изговореном речју још од примитивних народа. Сакупљач народног блага је био Вук Стефановић Караџић који је иза себе оставио читаве збирке забележеног записаног народног предања. Народне умотворине чине: БАЈКЕ БАСНЕ АНЕГДОТЕ НОВЕЛЕ ЛЕГЕНДЕ ЗАГОНЕТКЕ ПОСЛОВИЦЕ ПИТАЛИЦЕ БРЗАЛИЦЕ РЕЂАЛИЦЕ

Пословице Пословице су кратке и сажете изреке, по правилу, односе се на човека, на његове особине, мане и врлине и на међусобне људске односе. КО РАДИ НЕ БОЈИ СЕ ГЛАДИ. ДОГОВОР КУЋУ ГРАДИ. ЗНАЊЕ ЈЕ ПРАВО ИМАЊЕ. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. СВОЈЕ ЧУВАЈ А ТУЂЕ НЕ ДИРАЈ.

Питалице Питалице су кратке народне умотворине духовитог садржаја. Питао магарац ђака: -Шта ћеш бити кад порастеш кад толико учиш? А ђак му одговорио: -Не знам, али знам да нећу бити магарац.

ЗАГОНЕТКЕ Пуна школа ђака ниоткуда врата. ЛУБЕНИЦА Загонетке су нека врста игре којима се нешто загонета, којом се тражи одговор, а у ствари , садржан је у њој самој. БЕЗ КОЖЕ УЂЕ, С КОЖОМ ИЗАЂЕ. Хлеб Пуна школа ђака ниоткуда врата. ЛУБЕНИЦА

Басне Басне су кратке приче у којима су главни ликови животиње.Животиње су `носиоци људских особина, оне мисле, говоре, раде. Магарцу се у баснама приписује глупост, лисици лукавство, вуку прождрљивост, јагњету умиљатост, волу издржљивост, зецу брзина, корњачи спорост итд. Завршавају се поуком или наравоученијем.

Басна : Корњача и зец Корњача и зец такмичили су се у брзини. Тако утврде они рок и место, те крену на пут. Знајући да је рођени тркач, зец се није толико бринуо за трку, него леже крај пута и задрема. А, корњача, знајући своју спорост, трчала је без предаха. Тако она престигне зеца,који је спавао и добије победничку награду. Наравоученије: РАДОМ СЕ ЧЕСТО ПОСТИЖЕ ВИШЕ НЕГО ПРИРОДНИМ СПОСОБНОСТИМА КОЈЕ СЕ ЗАНЕМАРЕ.

Бајке У бајкама је по Вуку испричано ,,нешто што не може бити”.Бајке говоре о нестварним бићима и појавама. У њима се прича о змајевима, аждајама, вилама, дивовима чаробњацима...Радње и догађаји су настварни са доста сукоба и навероватних ситуација. Место и време радње неодређено. У њима је истакнута симпатуја према слабима и неукима, добро побеђује зло, правда побеђује неправду. Народне бајке су огледало тешког живота народа и њихова тежња да неукротиве силе учине својим савезницима. НЕМУШТИ ЈЕЗИК - необичан дар разумевања птица и животиња заслужује добродушни чобанин јер је из пожара избавио сина змијског цара. ПЕПЕЉУГА – дирљива прича о несрећном детету -сирочету коме се после многих искушења срећа осмехује – као одрасла девојка, уз помоћ чудесних сила, удаје се за царевића. УСУД – веровање примитивног човека да је људска судбина унапред одређена.

Приче о животињама Треба разликовати приче о животињама од басни. Приче о животињама су дуже од басни, не говоре о људским особинама, већ о животу и особинама животиња.

АНЕГДОТЕ Анегдоте су кратке занимљиве приче у којима је сажето испричан доживљај или догађај из живота неке личности. Носиоци радње су обично народни шаљивци и мудријаши,они причају досетке или саме делују у ситуацијама кроз које се открива њихова мудрост. Јунак наших анегдота је Ћоса – човек без нарочите физичке снаге, али поседује мудру и лукаву памет. Анегдоте: ШЉИВЕ ЗА ЂУБРЕ, КРЕПАО КОТАО, ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА,