Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad

Презентација на тему: "Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad"— Транскрипт презентације:

1 Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad
Investiciono bankarstvo

2 Investiciono bankarstvo
Literatura: dr Nenad Vunjak, dr Uroš Ćurčić, dr Ljubomir Kovačević: Korporativno i investiciono bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, godine

3 Investiciono bankarstvo, mr Slobodanka Jovin
Predispitne obaveze 65 (min 33) Završni ispit 35 (min 18) 18. do 23. poglavlje, str. Kolokvijum 40 (min 21) 9. do 17. poglavlje, str. Seminarski rad 10 Aktivnost i testovi na vežbama Prisustvo 5

4 Dopunska literatura: Vunjak, N., (2013), Investiciono i hipotekarno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica Đukić Đ., Bjelica V., Ristić Ž., (2005) Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd Đukić Đ., (2011) Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama, Ekonomski fakultet Beograd Ćirović M., (2007) Bankarstvo, Naučno društvo Srbije, Beograd Bjelica V., (2005) Bankarstvo u teoriji i praksi, Stylos, Novi Sad Rose P.S., Hudgins S.C., (2006) Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd Mishkin S. F., (2006) Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data status, Beograd

5 Dopunska literatura: Stowell, P. D. (2010) An introduction to investment bank, hedge funds and private equity, the new paradigm, Burlington, MA, Academic Press, Elsevier Fabozzi J.F, Modigliani, F. (2003) Capital markets, institutions and instruments, 3 th edition, Prentice Hall Časopisi Bankarstvo, Finansije i Škola biznisa

6 Uvod u investiciono bankarstvo
Nauka o bankarstvu – sastavni deo nauke o finansijama; Geneza nauke o bankarstvu zasniva se na društveno -ekonomskom i privrednom razvoju zemalja sveta; Predmet Investiciono bankarstvo omogućava upoznavanje sa poslovima investicionih banaka na primarnom tržištu (emisija HOV) i sekundarnom tržištu (brokersko dilerski poslovi, špekulacija, arbitraža), upoznavanje sa poslovima finansijskog inženjeringa, fuzije, akvizicije, rizicima u bankarstvu i dr. Aktivnosti investicionih banaka – složene, rizične i profitabilne; Nema razvoja finansijskog tržišta bez investicionih banaka; Investiciono bankarstvo se odnosi na poslovanje sa hartijama od vrednosti;

7 Bankarski plasmani – kreditni i investicioni;
Banke u Srbiji su univerzalnog tipa, što znači da se pored klasičnih kreditno depozitnih poslova bave i poslovima sa HOV i brokersko dilerskim poslovima; Banke u okviru investicionog bankarstva se javljaju u ulozi emitenata, investitora i posrednika u poslovima sa HOV; Ipak, nedovoljno razvijeno tržište kapitala i HOV, utiče da je investiciono bankarstvo slabije razvijeno u Srbiji i da se uglavnom odnosi na brokersko dilerske poslove;

8 Kreditni portfolio i upravljanje rizikom kreditnog portfolia banke
Struktura kreditnog portfolia banke Kreditni portfolio podrazumeva grupu kredita ili sve kredite u aktivi banke koje je menadžment banke klasifikovao prema korisnicima kredita; Krediti mogu biti komercijalni, investicioni, hipotekarni, agrarni, stambeni, potrošački i dr; Elementi kreditnog portfolia: Visina i ročnost kredita; Visina i struktura kamatnih stopa; Obezbeđenje kredita; Zaštitna klauzula u ugovorima o kreditu;

9 Kreditni portfolio čine:
komercijalni krediti, krediti za nekretnine (krediti za kuće, stanove, poslovne zgrade, odmarališta, hotele), potrošački krediti (odobravaju se u vidu kratkoročnih kredita, revolving kreditnih linija i kreditnih kartica). Odluka o odobrenju kredita se donosi centralizovano (centralni kreditni odbor banke) ili decentralizovano (kreditni odbor filijala); Značaj efikasne kreditne administracije;

10 Kompleksni kreditni portfolio pored kredita obuhvata i ostale izvore sredstava u pasivi bilansa jer izvori sredstava diktiraju obim i strukturu kreditnog portfolia; Svaki kreditni portfolio treba da raspolaže sa širokim spektrom kratkoročnih i dugoročnih kredita koji su namenjeni pravnim i fizičkim licima, privredi, stanovništvu, budžetskim organizacijama i sl. U cilju umanjenja rizika, kreditori pre odobrenja kredita treba da vode računa o sledećem: O kvalitetu kredita, Da svaki kredit ima dve alternative pri naplati, O nameni kredita,

11 O načinu otplate kredita tj. o potencijanim izvorima otplate
O donošenju odluke o kreditu na osnovu činjenica i dokumentacije. Korisnici kredita treba da vode računa o sledećem: Kredit se uzima u cilju održavanja poslovnog ciklusa; Obezbeđenje kredita (kolateral) treba da je u obliku zaloge i hipoteke, što znači da ne može biti sredstvo za otplatu kredita; Treba obratiti pažnju na svaki kreditni detalj u ugovoru; Proveriti namenu u cilju namenske upotrebe kredita;

12 Analiza kreditnog portfolia pokazuje da se krediti mogu podeliti u dve grupe: problemski i standardni; Problemske kredite delimo na substandardne, sumnjive i kredite sa gubitkom; Substandardni krediti su oni koji pokazuju lošije performanse od očekivanih; Sumnjivi krediti obuhvataju one kredite koji imaju povećan rizik naplate; Krediti sa gubitkom su oni koje je banka već otpisala; Standardni krediti pokazuju nepromenjene performanse u odnosu na projektovano stanje kredita;

13 2. Monitoring kreditnog portfolia banke
Pri odobravanju kredita, neophodno je analizirati kreditnu sposobnost preduzeća i njegovu mogućnost da o roku dospeća vrati kredit i plati kamatu; Cena kredita treba da obuhvati: troškove izvora sredstava (pasivne kamate), rizik povrata kredita, troškove odobravanja kredita; Umanjenje rizika, moguće je limitiranjem kreditnog portfolia na sledeći način: Limitiranjem veličine kredita prema korisniku kredita; Restrikcijom odobravanja kredita za pojedine privredne delatnosti ili vrste korisnika; Ograničenjem daljeg odobravanja na pojedina regionalna područja; Polaganjem depozita ili uplatom učešća;

14 Monitoring predstavlja proces praćenja svih kredita u kreditnom portfoliju a obuhvata nadgledanje performansi ukupnog kreditnog portfolija kao i performansi pojedinačnih kredita u kreditnom portfoliju. Preko monitoringa kreditnog portfolia, menadžment banke ostvaruje sledeće: Kvalitetan kreditni portfolio; Doslednu primenu kreditne politike; Pronalaženje problematičnih kredita; Propuste pri puštanju kredita u tečaj; Objektivno formiranje rezervi banke za pokrivanje potencijalnih gubitaka; Neophodno je formirati posebnu službu u okviru kreditnog odeljenja koja će se svakodnevno baviti problematikom monitoringa kredita;

15 Monitoring kreditnog portfolia se vrši:
Pre odobravanja kredita, Posle odobravanja kredita i U izuzetnim slučajevima; Monitoring pre odobravanja kredita – treba da pomogne kreditnom referentu da sagleda kreditni zahtev objektivno kako bi se stvorili uslovi za eliminisanje potencijalnih propusta; Monitoring posle odobravanja kredita predstavlja stalno praćenje kredita od strane kreditnog referenta zaduženog za kreditnu partiju i referenta za monitoring; Izuzetan monitoring predstavlja specifičan monitoring koji se obavlja u slučajevima kada kreditni referent uoči poteškoće u vraćanju glavnice kredita i kamata;

16 Monitoring kredita je vrsta interne revizije kreditnog portfolija.
Cilj je blagovremeno uočavanje problematičnih kredita. Poteškoće povrata kredita postoje zbog objektivnih i subjektivnih faktora; Za monitoring funkciju je važno da je nezavisna od ostalih poslovnih funkcija, da je objektivna i da obaveštava o svim pitanjima kreditnog portfolia top menadžment banke;

17 Upozoravajući znaci koji ukazuju na problematične kredite:
Kašnjenja u dostavljanju finansijskih izveštaja i otplate kredita ili izbegavanje komunikacije sa osobljem banke; Prestruktuiranje neizmirenog duga ili promene u kreditnoj sposobnosti klijenta; Gubici ili smanjenje prihoda; Negativne promene u strukturi kapitala zajmoprimca (zaduženost preduzeća), likvidnosti ili poslovne aktivnosti (koeficijenti obrta kupaca, dobavljača, zaliha); Odstupanje u pogledu realizovane prodaje ili tokova gotovine u odnosu na planirane projekcije u vreme podnošenja zahteva za kredit; Neočekivane i neobjašnjive promene u stanju i prometu depozita na računu preduzeća.

18 Kada se monitoringom odobrenih kredita utvrdi da postoje problematični krediti, isti se moraju predati stručnjaku za rešavanje kredita koji mora da pronađe uzroke problema i da zajedno sa preduzećem pokuša da nađe rešenje za maksimalno povećanje mogućnosti za naplatu sredstava. Kod problematičnih kredita neophodno je odmah preduzeti korektivne akcije i to kroz reprogram kredita, dodatno obezbeđenje, traženje novih informacija i sl.

19 3. Karakteristike i vrste kreditnog rizika banke
Rizik predstavlja neraskidivu komponentu svakog kreditnog posla; Kreditni rizik predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci; To je nemogućnost ili nevoljnost zajmotražioca da odobreni i iskorišćeni kredit može i hoće o roku dospeća da vrati banci; Kako bi se banka zaštitila od kreditnog rizika, ona obavlja analizu poslovanja zajmotražioca;

20 Kreditni rizik zavisi od:
Egzogenih faktora (stanje ekonomije, promena monetarno kreditne politike, državna regulativa i sl); Endogenih faktora (menadžment preduzeća, konkurentnost preduzeća i sl); Kreditni rizik = f (interni faktori, eksterni faktori) Ključnu ulogu u smanjenju kreditnog rizika ima ocena kreditne sposobnosti zajmotražioca kredita; Uloga ocene kreditne sposobnosti jeste da precizno utvrdi: Da li je zajmotražilac kredita sposoban da vrati kredit koji namerava da uzme, odnosno da li će biti sposoban da vrati kredit kada isti dospe na naplatu; Da li je zajmotražilac kredita spreman da vrati kredit koji namerava da uzme, odnosno da li će biti spreman da vrati kredit kada isti dospe na naplatu;

21 Kreditna sposobnost nekog komitenta ima dva aspekta:
formalni (da li je komitent pravno sposoban da može zaključivati ugovore i na osnovu njih preuzimati obaveze, što se postiže uvidom u APR i spesimen potpisa – depo karton), materijalni (da li je tražioc kredita sposoban da vrati kredit banci i obezbedi potrebno pokriće za obezbeđenje vraćanja kredita).

22 Najznačajniji rizici su sledeći:
Karakter = moralni rizik Kapacitet = poslovni rizik Kapital = rizik vlasništva Moralni rizik se vezuje za lične osobine zajmotražioca, njegov poslovni ugled i karakteristike menadžmenta preduzeća čiji je on vlasnik; Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduzeća kao proizvodno tehnički i kao finansijski kapacitet; Poslovni rizik se umanjuje adekvatnim obezbeđenjem; Rizik vlasništva se vezuje za kapital preduzeća a ima posebnu ulogu u odobravanju hipotekarnih kredita;

23 4. Kreditna politika i odlučivanje o kreditu banke
U cilju odobravanja kredita, klijent banci podnosi zahtev sa detaljnim obrazloženjem namene kredita, visine i efekata kredita; Uz zahtev se podnosi i detaljna dokumentacija; Provera kreditne sposobnosti odnosi se na dve grupe korisnika: provera kreditne sposobnosti fizičkih lica i provera kreditne sposobnosti pravnih lica.

24 Da bi fizičko lice dobilo kredit (brzi, gotovinski, potrošački) treba da otvori tekući račun, priloži potvrdu o zaposlenju, o visini plate, dostavi instrumente obezbeđenja (menica, hipoteka), da popuni administrativnu zabranu i dr. Da bi preduzeće dobilo kredit, važna je analiza njegovog finansijskog rezultata, procena finansijskih izveštaja sa analizom svih finansijskih pokazatelja; Kreditni analitičar ima obavezu da poseti najmanje jednom korisnika kredita;

25 Donošenje odluke o kreditu, odvija se u nekoliko faza:
Sagledavanje i obrada kreditnog zahteva; Prikupljanje podataka o zajmotražiocu; Finansijska analiza prikupljenih podataka; Ocena informacija dobijenih finansijskom analizom; Donošenje ocene i odluka o kreditu. Zahtev za kredit sadrži: Namenu, Visinu (iznos) kredita, Uslove korišćenja kredita (dinamika korišćenja, otplata, rok vraćanja, sopstveno učešće), Instrumente obezbeđenja kredita, Izveštaj kreditnog biroa;

26 Potrebna je detaljna analiza zahteva za kredit;
Pored detaljne analize bilansa stanja i bilansa uspeha, neophodno je sačiniti projekciju tokova gotovine (cash flow) za period otplate kredita; Ova projekcija obuhvata: Projekciju prihoda, odnosno priliva gotovine (prodaja proizvoda, naplata potraživanja i dr); Projekciju izdataka odnosno odliva gotovine (isplate za materijal, zarade, plaćanja obaveza i sl); Razlika priliva i odliva čini neto tok gotovine; Razlikuje se ocena kreditne sposobnosti novoosnovanog preduzeća i preduzeća sa dužim periodom poslovanja;

27 Prilikom razmatranja kreditnog zahteva, potrebno je sagledati i sledeće:
Da li je posao koji se finansira poznat i stabilan ili nov i rizičan? Da li je obim posla u opadanju, porastu ili stagnaciji? Da li se koriste moderni metodi proizvodnje i prodaje? Reputacija proizvoda na tržištu? Kakvi su finansijski pokazatelji?