SŽ-Tovorni promet na konkurentnom evropskem tržištu železničkog prevoza robe Beograd, 27. 3. 2019.

Презентација на тему: "SŽ-Tovorni promet na konkurentnom evropskem tržištu železničkog prevoza robe Beograd, 27. 3. 2019."— Транскрипт презентације:

1 SŽ-Tovorni promet na konkurentnom evropskem tržištu železničkog prevoza robe
Beograd,

2 Struktura grupe Slovenske železnice

3 SŽ-Tovorni promet – organizacija
SI - Cargo Logistics Beograd SŽ Express SŽ-ABC Skopje Sekretariat POSLOVODSTVO SŽ TP, podružnica Rijeka Prodaja, marketing in podrška prodaji Proizvodnja Planiranje i upravljanje sredstvima Međunarodna logistika

4 SŽ-Tovorni promet – ključni podaci
2018 KLJUČNI PODACI Prevezeni teret mio. ton 20,4 Opravljen posao mio. NTKM 4.966 Operativni prihodi mio.EUR 187,4 SREDSTVA Vagoni Broj 3.362 Lokomotive 139 Dizel 70 Električne 69 zaposleni 1.253 Dužina pruga: Ukupno km Dvokolosečne km Jednokolosečne km Elektrificirane 503 km Koridor RFC km Koridor RFC km Koridor X 395 km Železniške robne stanice 105 Železniške putničke stanice 115

5 Raznolika ponuda usluga
Klasične vagonske pošiljke pojedinačni vagoni, grupe vagona, kompletni vozovi, vanredne pošiljke, RID Kombinovani prevoz prevoz kontejnera, Ro-La prevoz, usluge kontejnerskog terminala SŽ-Express prevoz od vrata do vrata, skladištenje i distribucija

6 Rezultati 2018 – nastavak stabilnog poslovanja
20,4 miliona tona prevežene robe u 2018; plan smo premašili za 3,3 %. 4,9 milijarde NTKM; više za 4,5 % od plana. Ostvarili smo 193 miliona evra poslovnih prihoda i 182,8 miliona evra poslovnih rashoda. EBIT je bio pozitivan u visini 10,23 milliona evra. EBITDA je bio pozitiven u visini 26,3 miliona evra. Stabilno poslovanje poslednjih godine – posle svetske krize-recesije godine. U preiodu 2010 – 2016 EBIT smo poboljšali za 24,5 mio. EUR. 24,5 mio. EUR

7 Prioritetno usmerenje na međunarodna tržišta
KLJUČNA TRŽIŠTA 2018 Količina robe in % ukupnog prevoza SŽ-TP Austrija 7,4 mio. t (36.1 %) Italija 3 mio. t (14,7 %) Madjarska 2,8 mio. t (13,5 %) Slovačka 2 mio. t (10 %) Češka 1,2 mio. t (6 %) Nemačka 1,1 mio. t (5,47 %) Položaj u središtu evropske železničke transportne mreže MEDJUNARODNO PRISUTNOST Sopstvena vuča: Slovenija Austrija Hrvatska Ulazak na druga tržišta (u toku): Italija Saradnja sa strateškim partnerima Baltičko-jadranski koridor RFC 5 Alpsko-zapadno balkanski koridor (RFC 10 – predložen) Koridor Amber (RFC 11 – predložen) Sredozemni koridor RFC 6

8 Naši proizvodi u klasičnom i kombinovanom prevozu
Mreža vozova KLASIČNOG prevoza Sveukupni produkti za pojedinačne kupce Široka partnerska mreža Organizacija transporta u celoj Evropi Sopstvena vuča u Avstriji Sopstvena vuča u Hrvatskoj Budapest München Šid Istanbul Modena Sarajevo LJUBLJANA Koper Zahony Praga Bratislava Lyon Sofia Novi Sad Milano Marseille Arad Bucaresti Reka Skopje Mreža vozova KOMBINOVANOG prevoza Mađarska – Budapest Nemačka – Munich, Duisburg Slovačka – Bratislava, Žilina, Dunajska Streda Austrija – Salzburg Češka – Dobra, Vratimov Slovenija – Ljubljana, Celje, Maribor PRODUKTI PO MERI za strateške kupce i tržišta Sava Express – Srbija Zahony – Ukrajina Breza – Češka (sa sopstvenom vučom) Istria Railer – Austrija (sa sopstvenom vučom), Nemačka

9 RailPort Ljubljana – celovita usluga na jednom mestu
Ranžirna stanica Ljubljana Zalog 1 2 3 Razvoj Nove skladišne mogućnosti 22,500 m2 Novi poslovni prostori m2 Zemljište u vlasništvu SŽ Centralna ranžirna stanica u Sloveniji Kapacitet prerade: vagona / dan Formiranje vozova za X koridor Kolska radionica Kapaciteti za čiščenje vagona Depo za lokomotive - održavanje Intermodalni terminal 4 utovarno/istovarnai koloseka Površina m2 Terminal Ro-La Kontejnersko skladište za TEU Kapacitet pretovara 700 TEU/dan Radionica za popravke Skladišćenje i transshipment Klasično i carinsko skladište U bližini je najveći slovenački tržni center

10 Posledice lošeg stanja železničke infrastrukture
Baltic – Adriatic Mediterranean Alpine – West Balkans Amber Dužina pruga: km Koridor RFC km Koridor RFC km Koridor X 395 km Uska grla na odredjenim deonicama: Jednokolosečna pruga na nekim ključnim deonicama (Divača-Koper) Stalni prekidi i ograničenja usled različitih smetnji u saobraćaju Elektrificirana pruga Pragersko – Hodoš za električne vozove još uvek ne funkcioniše punom propusnom moći Pojedine deonice pruge s niskim osovinskim opterećenjem < D3 (Zidani most-Celje; Maribor-Šentilj; Pragersko-Murska Sobota) Dužina vozova < 550m Loše stanje donjeg i gornjeg stroja pruga: Mala brzina vozova i dugo vreme vožnje, zastoji u saobraćaju Teškoće u realizaciji reda vožnje – zakašnjenja vozova Prevoznici imaju posledično za 30 % veće troškove poslovanja

11 Mere SŽ-Tovornog prometa za poboljšanje usluga
Duži vozovi Za prevoze dužih vozova za prevoz automobilai smo formirali hub u Celju. Tamo prekobrojne vagone ostavljamo i šaljemo ih u Koper sledećim vozom. U povratnoj vožnji se dodaju prazni vagoni. U slučaju građevinskih radova na stanici Celje kao hub koristimo takođe stanicu Ljubljana Zalog. Teški vozovi U Dobovi primamo teške vozove iz Madjarske. Prevozimo vozove žitarica s bruto masom do tona. Za vuču izmedju Ljubljane in Sežane obezbedjujemo dve lokomotive. Teške vozove primamo i na graničnom prelazu Hodoš. Prevozimo kontejnerske vozove i vozove s metalnim proizvodima s bruto masom do tona. Optimizacija prevoza Primamo takođe i vanredne (neplanirane) vozove i prevozimo ih blizu graničnih stanica, da smanjimo zauzeća i zagušenja železničkih mreža susednih država, uprkos našim većim troškovima (hub Jesenice in hub Sežana). Optimizacija procesa Aktivno optimiziramo proizvodne procese i upravljanje železničkim vozilima (optimizacija prevoza pojedinih vagona – optimizacija broja osoblja i upotrebe lokomotiva, prilagođavanje isporuke klientima, …). Informacije i koordinacija Našim kupcima obezbedjujemo informacije o lokaciji njihovih vagona i o svim većim smetnjama u saobraćaju – 24 časa na dan. Stalno se uskladjujemo s našim partnerskim prevoznicima za realizaciju optimalnih transportnih tokova. U slučaju većih ograničenja železničkih robnih tokova grupa Slovenske železnice obustavlja putnički promet na najopterećenijim deonicama i po potrebi odlaže predviđene radove na održavanju.

12 Železnička mreža – veći projekti
Modernizacija pruge Zidani Most – Celje (26,2 km) Planiran završetak projekta: 2022 Modernizacija pruge Poljčane – Slovenska Bistrica (7,6 km) Modernizacija čvora Pragersko Izgradnja izvlačnog koloseka na pruzi Koper – Divača Dodatne potrebne investicije za brži razvoj železničkog saobraćaja: Izgradnja drugog koloseka (27 km) na pruzi Divača-Koper Osposbljavanje svih glavnih pruga za osovinso opterećenje 22,5 t – kategorija D4 Ljubljanski železnički čvor Unapređenje ranžirne stanice Zalog in Kontejnerskog terminala Ljubljana; Unapređenje regulisanja saobraćaja – APB i daljinsko upravljanje saobraćajem Unapređenje pruge Pivka – Ilirska Bistrica - Šapjane Izgradnja drugog koloseka (71 km) na pruzi Ljubljana-Jesenice Izgradnja drugog koloseka (16,5 km) na pruzi Maribor-Šentilj

13 Drugi kolosek Divača - Koper
PREVOZNi KAPACITET vrsta proge: jednokolosečna dužina: 27,1 km Najveća brzina: Do 160 km/h profil: GC Najveći uzdužnii profil: 17 prom. opterećenje 225 KN/os, 80 KN/m (kat. D4) šine: 60 E1 Gornji stroj: pretežno kolosek na krutoj podlozi elektrifikacija: Jednosmerna struja 3 kV Sistem upravljanja prometa: ERTMS (GSM-R/ETCS nivo 2) Modernizirana Nova jednokolosečna postojeća pruga* pruga 15,2 17,7 25,7 mio neto t/god 43,4 mio neto t/god * Uključno s izgrađenim drugim kolosekom između ENP Dekani i Kopra PROPUSNA MOĆ Povečanje propustne moćii Br. vozova na dan (modernizacija) % Br. vozova na dan (oba tira) % Modernizirana Nova jednokolosečna postojeća pruga* pruga 85 102 120 vozova/dan 222 vozova/dan Planiran završetak: 2025 * Uključno s izgrađenim drugim kolosekom između ENP Dekani i Kopra

14 Naš razvoj poslovanja Unapredjenje voznog parka Internacionalizacija
Razvoj logistike Preuzimanja V SŽ-TP se zavedamo naše odgovornosti do naših skupnih kupcev, za katere je železniški transport pomemben del njihovega poslovnega uspeha. Zato mednarodno logistično verigo obravnavamo celovito in izvajamo številne ukrepe za zagotovitev za optimalno vožnjo mednarodnih vlakov, čeprav nam to povzroča višje stroške. Opis ukrepov Investments into new modern loco Investicije u nove lokomotive i vagone Unapređenje postojećeg voznega parka Puno uvodjenje ERTMS sistema Širenje delovanja na razdaljine 300 – 700 km od severnojadranskih luka Poboljšanje sopstvenih kapciteta na ključnim TEN-T koridorima RFC 5 i RFC 6 Ovladavanje robnim tokovima na predloženom koridoru RFC 10 (ex. Kor. X) Značajno povećanje logističnih kapaciteta Izgradnja logističkog terminala Ljubljana Moste Razvoj integriranih transportnih i logističkih usluga Aktivne M&A aktivnosti, posebno u logistici Preuzimanje manjih preduzeća u regiji za dostup do regionalnih tržišta i poboljšanje operacija (Italija, …)

15 Transport na koridoru X
Potenciali i tržišni udjeli na koridoru X U godini, ukupan promet Njemačke, Austrije, Slovenije i Hrvatske sa zemljama na koridoru X bio je 34. mio. tona. Ukupan promet je od godine povećan za 16 %. Tržišni udio železnice u užem regionu je između 15% - 20%. Tržišni udio železnice u širem regionu je manji (Turska / Grčka <-> Njemačka): 2% - 6%. Koridor IV (RFC 7) kao konkurentna prevozna put koridoru X (planirani Alpine-Western Balkan corridor)

16 Transport na koridoru X
Leta 2018 smo preko graničnog prelaza Dobova prevezli 3,65 mio. tona robe. Više robe potuje u smeri sever – jug nego u obrnutom smeru. Izmedju 1990 in 1994 je količina prevežene robe pala sa 11,8 mio tona na samo tona. Posle postupnog rasta, zbog ekonomske recesije 2008 godine, obim prevoza se ponovo smanjio. Od 2012 godine obsim prevoza ponovo postupno raste.

17 Stanje usluga na koridoru X
Nizak kvalitet usluge Manje učešće železničkih transporta u poređenju s obimom robne razmene Na granicama se menjaju lokomotive Loše stanje železničke infrastrukture smanjuje konkurentnost usluga železničkog robnog saobraćaja Povećava se konkurentnost alternativnih koridora - koridor IV kao konkurentna prevozna put koridoru X Vozni park ne zadovoljava potrebe klijenata Prevoznici nemaju uspostavljenu elektronsku razmenu podataka Nedovoljni infrastrukturni kapaciteti na graničnim stanicama Dulžina procedura na graničnim stanicama Spora reakcija nekih železničkih prevoznika pri formiranju cena

18 Saradnja železnica Srednje in Jugozapadne Evrope
Robna razmena Slovenije (tone) Železnički prevoz robe SŽ-TP (t) DRŽAVA UVOZ IZVOZ UKUPNO BOSNA I HERCEGOVINA HRVATSKA MAKEDONIJA 56.947 53.665 SRBIJA Ukupno: t

19 Sava Express – primer dobre saradnje u regionu
Kvalitetan prevoz klasičnih vagonskih pošiljaka i pošiljaka kombinovanog saobraćaja u redovnim direktnim teretnim vozovima između Slovenije i Srbije i obratno Preko Ljubljane Zalog, Beograd Ranžirne i Sremske Mitrovice novi proizvod povezuje robne tokove iz država Zapadne i Srednje Evrope s tranzitnim prevozima kroz Srbiju Celovito i jedinstveno logističko rešenje Sadrži prevozne usluge, sve potrebne manipulacije, prilagodljivost prevoza, kraće tranzitno vreme kao i redovnu otpremu robe i povratak vagona Povećana pouzdanost Kraće vreme putovanja Redovna veza Praćenje pošiljaka in celovito obaveštavanje o njihovoj trenutnoj lokaciji Preporuka najboljeg logstičkog rešenja Poboljšano obezbedjenje vagona

20 Breza – primer celovite partnerske logističke usluge SŽ-TP
Prevoz pojedinačnih pošiljki, grupa vagona i kompletnih vozova u klasičnom i kombinovanom prometu izmedju Češke i Slovenije Zajednički produkt SŽ-TP i ČD Sopstvena vuča SŽ-TP u Sloveniji i u Austriji Povezivanje transportnih tržišta Slovenije, Italije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine s tržištima u Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj i drugde Kratko tranzitno vreme – pošiljka je drugi dan isporučena primaocu u Sloveniji, treći dan prijemnicima u susednim državama Celovita usluga na jednom mestu, po konkurentnim cenama Savet pri izboru optimalnog logističkog rešenja za kupce

21 Zajedničke mere za bolje usluge
Hitno su potrebne koordinirane investicije u železničku infrastrukturu na TEN-T primarnim koridorima i na celoj TEN-T mreži Otklanjanje uskih grla na železničkim prugama izmedju država članica EU i država, koje nisu članice EU Bolja integracija nacionalnih mreža za regionalnu saradnju i integraciju Integracija koridora X u buduće Rail freight koridore (Alpine-West Balkans koridor) Kupcima moramo ponuditi cenovno i kvalitativno konkurentne usluge Skraćenje tranzitnog vremena in poboljšanje obrta vagona Otklanjanje svih vrsta prepreka: administrativnih, tehničkih, tehnoloških i infrastrukturnih Povećanje učinkovitosti in profitablnosti Razvoj zajedničke poslovne strategije u izabranim segmentima

22 Zajedničke mere za bolje usluge
Saradnja upravljača železničkom infrastrukturom oko uskladjivanja termina održavanja u cilju obezbeđenja najveće moguće propusne moći Medjunarodne poslovne i regionalne operacije na osnovu saradnje i partnerstva – poboljšanje medjunarodne saradnje Ponuda one-stop-shop usluga po željama naših kupaca Povećanje uticaja na mere transportne politike za podrđku železničkom robnom saobraćaju – subvencije in druge mere Zajedničke aktivnosti za obezbedjenje pouzdanih prevoza i potrebnih resursa Brži protok informacija Skraćenje zadržavanja vozova na granicama Brža reakcija na potrebe kupaca i pravovremeno davanje ponuda Koordinacija prevoznika na čitavom prevoznom putu Uskladjen, koordiniran odziv prevoznika na nepredvidjene dogadjaje

23 Zaključak Koridor x je konkurentan transportni put koji zbližava robu i ljude. Željeznički prijevoznici moramo da pratimo potrebe naših kupaca i nuditi im cjelovita rješenja. Nujna je optimizacija procesa i na granicama i između željezničkimi preduzeči. Svi znamo, da je naša infrastruktura slaba i da su investicije neobhodne. Infrastrukturne kompanije moraju sarađivati, koordinirati investicije i naći rešenje koje će, uprkos preprekama, osigurati transport robe Neophodno je slušati sve zahtjevnije tržište i njegove potrebe.

24 SŽ-Tovorni promet Zahvaljujem na pažnji! Mag. Melita Rozman Dacar
direktorica Tel: Mob: Slovenske železnice –Tovorni promet, d.o.o. Kolodvorska ulica 11 SI-1506 Ljubljana Slovenija