ИНТЕГРИСАНИ КУРИКУЛУМ –Тематско планирање наставе

Презентација на тему: "ИНТЕГРИСАНИ КУРИКУЛУМ –Тематско планирање наставе"— Транскрипт презентације:

1 ИНТЕГРИСАНИ КУРИКУЛУМ –Тематско планирање наставе
Доц. Др Душан ристановић

2 Различита одређења појма
Покушаји повезивања учениковог процеса учења из различитих дисциплина у целину која објашњава неку појаву, појам, средишњу мисао или тему називају се различитим именима, која углавном имају исто или слично значење. То су: - интегрисано поучавање - интердисциплинарно поучавање - интегративно поучавање - холистичко (целовито) поучавање - интегрисани курикулум - интердисциплинарни курикулум - мултидисциплинирани курикулум - интегрисане тематске јединице - интердисциплиниране тематске јединице - тематско (интердисциплинарно) планирање, итд.

3 Зашто је планирање у настави важно?
Правилно планирање васпитно-образовног рада ће омогућити наставницима да буду добро организовани и фокусирани. Приликом планирања интегришу се захтеви курикулума са карактеристикама ученика, предзнањима, могућностима и интересовањима, стварајући што више прилика за креативност, истраживање и осамостаљивање. Планови треба да буду довољно флексибилни како би се мењали и прилагођавали по потреби. Планирање захтева сталну рефлексију, како би се методе, садржаји и динамика рада прилагодили развоју и учењу детета. Процес планирања спада у најкомплексније захтеве наставника, па зато многи наставници планирају у тиму како би заједнички дошли до најбољих идеја.

4 Зашто тематско планирање?
Актуелност Стандарди Истраживања

5 Зашто тематско планирање?
Актуелни приступ у свету. Финска укида школске предмете и прелази на интердисциплинарно учење? У Енглеској, тематска настава и интегрисани садржај постају све значајнији елементи у планирању и осмишљавању часова. Ученици између 11 и 14 година похађају наставу из различитих интегрисаних предмета који уједињују и истражују идеје које потичу из различитих дисциплина. У Русији се тематска интеграција садржаја сматра једним од најперспективнијих начина којим се могу решити многи проблеми предметно подељене наставе. Основна јединица наставе је “блок часова” у којима се интегрисано реализују садржаји различитих предмета. У САД се примењује “интегрисани курикулум” који представља синтезу знања из различитих дисциплина, ослобађа се граница између традиционалних предмета и усмерен је на примену знања у реалном животу.

6 Зашто тематско планирање?
Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја. Компетенције за наставну област, предмет и методику наставе. Познаје одговарајућу област и зна наставни план и програм предмета који реализује, као и његову корелацију са другим областима, односно предметима; Планира и програмира садржаје наставе водећи рачуна о корелацији, како хоризонталној, тако и вертикалној; Повезује и организује садржаје једног или више предмета у тематске целине; Континуирано прати и вреднује остврену хоризонталну и вертикалну повезаност садржаја.

7 Зашто тематско планирање?
Резултати научних истраживања: Генерално гледано, резултати примене тематског приступа су повољни на свим узрастима и у свим областима; Средњошколски ученици су статистички успешнији у разумевању наставних садржаја после годину дана интегрисане наставе; Ученици имају позитивније ставове према школи, што се одражава и у понашању; У стању су да се успешно баве комплексним задацима и воде дискусију о различитим мишљењима других, уз аргументацију сосптвених ставова и разумевање социјалног контекста; Овај приступ показује ефикасност и када се ради о комбиновању разнородних дисциплина (нпр. математика и уметност); Сарадња између наставника и размена идеја једно је од најбољих искустава у вази са наставом. Сараднички приступ у планирању наставе који се користи у Јапану један је од битних разлога због ког њихови ученици постижу тако добре резултате на међународним тестирањима.

8 МОДЕЛИ ПОВЕЗИВАЊА И ИНТЕГРАЦИЈЕ КУРИКУЛУМА
1. Подељено (фрагментирано) повезивање Специфично је у традиционалној настави у којој доминира јасан и одвојен поглед на појединачну дисциплину. Нема повезаности унутар дисциплина и корелације. 2. Повезано Једноставан облик интеграције у којем се теме надовезују једна на другу. Кључни концепти су повезани, бољи је преглед и асимилација идеја унутар одређене дисципине. 3. Концентрично Повезивање концентричним круговима, са заједничким центром, а различитим пречницима. Омогућује проширивање и продубљивање учења унутар дисциплине. 4. Секвентно Постоје додирне тачке унутар две одвојене дисциплине. Олакшава трансфер учења кроз садржајна подручја. 5. Партнерско Тимско планирање и интегрисање. Две различите дисциплине имају заједнички фокус где се хоризонтална и вертикална интеграција заснива на партнерским основама.

9 МОДЕЛИ ПОВЕЗИВАЊА И ИНТЕГРАЦИЈЕ КУРИКУЛУМА
6. Испреплетено (тематско) Односи се на интеграцију различитих дисциплина око заједничке теме, основе за учење и поучавање. Помаже ученицима да увиде везе између дисциплина. 7. Трансферно Подразумева трансфер знања, вештина и способности из једне дисциплине у другу, иако су дисципине одвојене. 8. Интегрисано (целовито) Повезујући различите дисциплине, вештине и облике комуникације постиже се целовито разумевање одређеног проблема или појаве. 9. Уроњено Подразумева интеграцију из перспективе једног подручја интересовања (на основу жеља, инетерсовања, изазова...). 10. Умрежено (вишеструко) Ученик усмерава процес интеграције кроз избор различитих, међусобно повезаних активности.

10 Нивои интеграције курикулума
Приступи Мулти-дисциплинарни Интер-дисциплинарни Транс-дисциплинанри Органи-зација Кроз структуру појединачних дисциплина Кроз социјалну интеракцију и међупредметну конструкцију Кроз међусобно повезана знања из стварног живота Концепт учења Подстиче контакт између дисциплина Повезује дисциплине Надилази дисциплине Интеграција Блага/умерена Средња/интензивна Промена парадигме Резултати учења Знати Чинити Бити

11 Поређење приступа интеграцији курикулума
Приступи Мулти- дисциплинарни Интер- Транс- дисциплинанри Организација Стандарди дисциплина организовани око једне теме Интердисц. вештине и коцепти уграђени у дисциплинарне стандарде Контекст стварног живота Концепција знања Знање развијено кроз структуру једне дисциплине Дисциплине повезане заједничким Знање је повезано и зависно једно од другог Улога дисциплина Дисциплине су издвојене Нагласак је на интердисц. вештинама Контекст стварног живота је најважнији Улога наставника Пружа подршку Стручњак Сарадник у планирању и учењу Процена Заснована на дисциплини Интеграција Дсициплинарни стандарди и поступци Интердисциплинарна веза Ученичка питања и интересовања

12 Интердисциплинарни приступ настави
Подразумева повезивање садржаја различитих дисциплина у логичке целине. Знања различитих дисциплина су у функцији вишеструког расветљавања теме. Интердисциплинарна настава је увек тематска јер повезује садржаје у тематске целине.

13 Интердисциплинарни приступ настави
Процес развијања способности које захтева живот у 21. веку, а не учење аутоматизованог и специјализованог градива из области појединих предмета. подразумева Комбиновање предмета Рад на пројектима Изворима знања изван уџбеника Међупојмовним односима Флексибилном распореду часова омогућава

14 Неопходност интердисциплинарног приступа
Интегративни процес у науци успостављање веза између различитих научних дисциплина Пракса захтева коришћење разнородних знања преношење знања из једне области/дисцип-лине у другу Сагледавање појава у њиховој целовитости сазнавање кроз различите садржаје, медије и методе карактеристи-чне за различите дисциплине

15 Корелација – слаба тачка наставе
Предмети се функционално повезују у оквиру неког проблема или тема, а не позива се на дечје памћење претходно наученог у другом предмету. Обрада теме није могућа без укључивања знања из различитих дисциплина, не поставља се питање хоће ли наставник повезивати садржаје или не. Централна јединица организације садржаја рада није више наставни предмет већ тема која се разматра с аспеката различитих предмета.

16 Место и улога дисциплинарне наставе
Интердисциплинанри приступ настави не треба потпуно да потисне дисциплинарно размишљање ученика јер су знања у науци најбоље сређена по дисциплинама и имају своју логику и структуру. Циљ дисциплинарног приступа је и развијање логичког и апстрактног мишљења улажењем у логику предмета, садржаја предмета и специфичног језика. Унутрашња логика предмета олакшава разумевање и памћење појава које једна из друге у датом систему логично произлазе. Међутим, унутрашња формално уређена логичка структура дисциплине/предмета често чини знање апстрактним, удаљеним од живота, за децу неприступачним и некорисним, што демотивише ученике, нарочито на млађем школском узрасту.

17 Тематско планирање наставе
Планирање сродних наставних садржаја различитих дисциплина/предмета тако да се обједине у јединствену тематску целину. Општи проблем науке (како се борити против загађења воде) Заједнички контекст (Средњовековна Европа) Општи појам (структура, функција, организација...)

18 Кораци у тематском планирању наставе
У складу са наставним програмима, оперативним плановима рада наставника и стандардима постигнућа ученика. Дефинисање циљева и исхода Избор теме Увођење у тему; Избор активности; Примена знања. Планирање активности Рефлексија, праћење ученичког разумевања, вредновање. Планирање повратне информације

19 Избор теме Приликом избора теме потребно је водити рачуна о:
Циљевима и исходима; Потребним предзнањима за проучавање теме; Доприносу теме развоју система знања из различитих предмета; Постојању могућности за активно учење; Подстицању интеракције између наставника; Могућностима рада ученика у мањим и/или већим групама; Постојању потребних ресурса за реализацију теме; Пружању могућности учења изван учионице; Укључивању родитеља и других људи у реализацију теме; Мотивацији ученика за тему; Временској артикулацији.

20 ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА (тематска интердисциплинарна настава)
ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА (тематска интердисциплинарна настава) Тема седмице Сналажење у времену Циљ недеље Оспособљавање ученика за примену временских одредница и сналажење у времену. Теме дана Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Дан Сналажење током дана Седмица Сналажење током седмице Наставни садржај СЈ МАТ СОН МК ЛК ФЗВ Линија (крива, права, затворена, отворена) Облици (круг, правоугаоник, квадрат) Бројеви прве десетице Претходник, следбеник Редни бројеви Приказивање бројева помоћу тачака на бројевној правој Приказивање бројева помоћу тачака на бројевној правој Претходник, следбеник Дан и делови дана Временске одреднице пре, сада, после Дани у седмици јуче, данас, сутра Дан, седмица, Разноврсни текстови који садрже речи делова дана Дневни планови и распореди Разноврсни текстови који садрже речи дана у седмици Недељни планови и распореди Песма „Седмица“ Промена осветљености у току дана (обданица и ноћ) Стрип (Мој радни дан) Стрип (Радни и нерадни дан) Стрип (Дани у седмици) Одељенска изложба радова и стрипова постављена редоследом како су настајали током седмице Игра „Дан-ноћ“ Вежбе обликовања за различита доба дана Ритмичка игра „Седмица“

21 дневни ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА (тематска интердисциплинарна настава)
дневни ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА (тематска интердисциплинарна настава) Наставни садржај Тема дана Исходи МAT СОН СЈ ЛК ФЗВ МК Дан По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: Линија (крива, права, затворена, отворена) Облици (круг, правоугаоник, квадрат) уочи и именује геометријске облике предмета из непосредне околине; именује геометријска тела и фигуре; разликује: криву, праву, изломљену, затворену и отворену линију; одреди време својих активности помоћу временских одредница: делови дана, обданица и ноћ, дани у недељи, пре, сада, после, јуче, данас, сутра, прекјуче, прекосутра; разуме оно што прочита; пронађе информације експлицитно изнете у тексту; учтиво учествује у вођеном и слободном разговору; пажљиво и културно слуша саговорнике; преведе једноставне појмове и информације у ликовни рад; изрази, материјалом и техником по избору, своје замисли, доживљаје, утиске, сећања и опажања; поштује правила игре; прихвати сопствену победу и пораз. Дан и делови дана Разноврсни текстови који садрже речи делова дана Промена осветљености у току дана (Обданица и ноћ) Игра „Дан-ноћ“

22 Активности – тимска настава
Тимска настава се односи на персоналну интеграцију наставника у извођењу заједнички планираног курикулума, са одређеном групом ученика. Основна карактеристика тимске наставе је заједнички, сараднички рад наставника. У оквиру тимске наставе, тим чине наставници који заједно раде, посматрајући се међусобно, делећи одговорност и помажући једни другима, комбинујући своје могућности и компетенције.

23 Активности – тимска настава
А – модел: наставници су заједнички одговорни за планирање, реализацију и вредновање. Они учествују у заједничкој наставној активности са ученицима истог одељења, дискутују и објашњавају специфичне теме са различитих аспеката. Б – модел: наставници су заједнички одговорни за планирање и вредновање, а реализација наставних садржаја је подељена. Чланови тима нису истовремено у интеракцији са ученицима, већ се смењују. В – модел: хијерархијска структура тима, један анставник је руководилац, а остали су помоћници који припремају наставне материјале. Г – модел: наставници групно планирају, а индивидуално реализују и вреднују наставу.

24 Предности тематског планирања
Акценат на стицању и развијању виших нивоа знања - разумевање и примена насупрот памћењу и репродуковању; Слабљење ригидних граница између наставних предмета; Усмеравање пажње на повезаност различитих наука, уметности и технологије; Настојање да се наука представи као социјални подухват који снажно утиче и накоји утичу људско мишљење и активности.

25 Тешкоће у примени тематског планирања
Ученици и наставници нису навикнути на овакав начин рада; Захтева већу припрему и ученика и наставника; Недостатак адекватних дидактичких материјала и извора знања (уџбеници су дисциплинарно конципирани); Тешко уклапање у организацију наставног дана и недеље (распоред часова)...

26 литература Buljubašić-Kuzmanović, V. (2014): Integrirani kurikulum u funkciji razvoja pedagoških kompetencija, Pedagogijska istraživanja, 11 (1), Јасмина Шефер (2005). Креативне активности у тематској настави. Београд: Институт за педагошка истраживања Јасмина Шефер (2008). Евалуација креативних активности у тематској настави. Београд: Институт за педагошка истраживања Јасмина Шефер (2012). Креативна настава у пракси: игра и истраживање. Београд: Институт за педагошка истраживања Младен и Нада Вилотијевић (2016). Модели развијајуће наставе I, II. Београд: Учитељски факултет Tanner, D, Tanner, L. (2007).Curriculum development. Pearson