Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за

Презентација на тему: "Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за"— Транскрипт презентације:

1 Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за 2020-2022.
Република Србија Фискални савет Мишљење на Нацрт Фискалне стратегије за и главни реформски изазови 4. јул године

2 Основне оцене Фискалном стратегијом планира се одговарајући низак фискални дефицит од 0,5% БДП-а у средњем року Добар циљ за Србију – обезбеђује макроекономску стабилност и смањује јавни дуг за 2 п.п. БДП-а годишње (дуг се приближава нивоу од 45% БДП-а у години) Јавни приходи и јавни расходи планирани кредибилно – нема изражених ризика Пензије и плате у јавном сектору прате раст привреде, добро и једино одрживо Потребна нова фискална правила да ово постане чврста законска обавеза Фискални простор ограничен, нема новца за све најаве – прави приоритети инфраструктура и смањење пореског оптерећења зарада Важан подстицај недовољном привредном расту, а могу да их истисну економски упитни пројекти Највећи реформски изазови: платни разреди у општој држави и ЕПС Платни разреди: помера се на 2021, да ли држава одустаје од ове важне реформе? ЕПС: неопходан нови инвестициони циклус, а нереформисано предузеће није ни изблиза спремно

3 Законски дефинисан буџетски календар почиње да се поштује – суштински напредак
Први пут после нацрт Фискалне стратегије припремљен на време Фискални савет сада по Закону даје мишљење на основу ког се припрема ревидирана Фискална стратегија (усвајање у октобру) Нови буџет тако може да се прави у складу са средњорочним циљевима и јасним правилима, а не на основу ад-хок одлука То значи: објективна правила за раст пензија и плата, јасни и проверљиви приоритети за јавне инвестиције, предвидива измена пореских стопа и друго Има још доста простора за побољшања која очекујемо у ревидираној Фискалној стратегији, али је направљен први важан корак Поштовање буџетског календара јесте суштински важно за уређење јавних финансија земље, није само законска формалност Неопходно објављивање и усвајање у Скупштини завршног рачуна републичког буџета

4 Стратегијом планиран одговарајући фискални дефицит од 0,5% БДП-а у средњем року
Низак фискални дефицит од 0,5% БДП-а смањује учешће јавног дуга у БДП-у и тако гарантује економску стабилност Овај дефицит већ достигнут, нема даљих повећања рестриктивности фискалне политике – добро и за привреду Пензије и плате у јавном сектору могу у средњем року да прате привредни раст – управо то Фискална стратегија и предвиђа Раст пензија по „швајцарској“ формули, вероватно око 6% у години Планиран раст плата у држави као номинални раст БДП-а: такође око 6% Већи раст пензија и плата није економски оправдан ни одржив, а не предвиђа га ни нацрт Фискалне стратегије Добри параметри које предвиђа Стратегија морају да се законски трајно осигурају – нова фискална правила Прописати горњу границу јавног дуга, фискални дефицит и кретање плата и пензија Смањење јавног дуга смањује расходе за камате, Стратегија предвиђа да то иде на повећање јавних инвестиција са 4 на 4,5% БДП-а – неопходно

5 Неопходно повећање јавних инвестиција: шта су прави приоритети
Неопходно повећање јавних инвестиција: шта су прави приоритети Повећање јавних инвестиција на 4,5% БДП-а добар почетак, али би требало тежити још већим издвајањима за инвестиције То значи повећање годишњих инвестиција у инфраструктуру за око 500 млн евра (под условом да је завршен инвестициони циклус у сектор безбедности) Још није довољно, земље ЦИЕ када су градиле основну инфраструктуру (као сада Србија) издвајале преко 5% БДП-а на јавне инвестиције Уз то, Србија у претходним годинама издвајала недовољно за инфраструктуру, зато сада мора више да надокнади Запуштена локална инфраструктура (канализација, водоводи), загађена животна средина (депоније, пречишћивачи отпадних вода), лоша путна и железничка инфраструктура, здравство, просвета Фискални савет предлагао годинама Мора се водити рачуна да оде на праве намене – средства ограничена, а (оправдане) потребе велике Утисак у јавност да има новца за све, а заправо објективне потребе су и даље веће од расположивих средстава

6 Инфраструктурни приоритети: путеви и железница
За реализацију текућих и планираних пројеката у области путне и железничке инфраструктуре потребно преко 5 млрд евра ПУТНА ИНФРАСТРУКТУРА око 2,3 млрд евра Коридор 11 (Нови Београд - Сурчин - Обреновац - Љиг - Пожега) ≈ 600 млн евра Обилазница око Београда (завршетак до Бубањ Потока) ≈ 200 млн евра Рехабилатација регионалних путева ≈ 150 млн евра Моравски коридор (Појате - Прељина) ≈ 800 млн евра Ниш - Приштина (полупрофил Ниш - Плочник) Фрушкогорски коридор (Нови Сад - Рума) Брзи пут Рума - Шабац - Лозница Регионални пут Нови Пазар - Тутин ≈ 20 млн евра ЖЕЛЕЗНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА око 3 млрд евра Брза пруга Београд - Будимпешта ≈ 1.5 млрд евра Реконструкција Ниш - Димитровград ≈ 270 млн евра Наставк реконструкције Коридора 10 (Шид - Београд - Ниш - Прешево) ≈ 1 млрд евра Наставак реконструкције Београд - Бар (Ваљево - Врбница)

7 Инфраструктурни приоритети: заштита животне средине
Највеће инвестиције државе захтева решавање проблема у сектору вода – готово 6 млрд евра: ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЗАШТИТУ ВОДА ОД ЗАГАЂИВАЊА око 4,3 млрд евра Проширење канализационе мреже за 70% (преко км) ≈ 2.3 млрд евра Ревитализација постојеће канализационе мреже ≈ 250 млн евра Изградња 350 постројења за пречишћавање отпадних вода ≈ 1.3 млрд евра Израда пратеће пројектне документације ≈ 500 млн евра ИНВЕСТИЦИЈЕ У ВОДОСНАБДЕВАЊЕ око 1,5 млрд евра Рехабилитација и проширење водоводне мреже ≈ 800 млн евра Изградња нових фабрика воде ≈ 600 млн евра Улагања у постојећа и нова изворишта воде ≈ 100 млн евра

8 Инфраструктурни приоритети: заштита животне средине
У систем за управљање отпадом и смањење загађености ваздуха потребне инвестиције државе од око 3 млрд евра Додатно и јавна и државна предузећа, од којих само ЕПС преко 800 млн евра ИНВЕСТИЦИЈЕ У УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ око 1,5 млрд евра Изградња око 20 регионалних депонија с постројењима за прераду отпада ≈ 650 млн евра Затварање око 160 несанитарних општинских депонија ≈ 350 млн евра Уклањање историјског отпада и "дивљих" депонија ≈ 300 млн евра Санација рударског отпада и уређење посебних токова отпада ≈ 200 млн евра ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЗАШТИТУ ВАЗДУХА ОД ЗАГАЂИВАЊА око 1,6 млрд евра Развој даљинског система грејања (топлане и топловодна мрежа) ≈ 500 млн евра Завршетак гасификације Републике Србије ≈ 1 млрд евра Модернизација возног парка градских саобраћајних превозника (ГСП...) ≈ 100 млн евра

9 Смањење доприноса и пореза на зараде пожељно, али преостало мало простора за то
Планирано смањење фискалног оптерећења на рад (доприноси, порези на зараде) начелно добро – подстиче привредни раст Смањују се највећи трошкови производње – повећава се конкурентност привреде Стимуланс равноправно распоређен на читаву привреду (нема привилегованих) Свако друго смањење пореза (ПДВ, акцизе, порез на добит) економски инфериорно Међутим, остало мало фискалног простора за то – недовољно за осетна пореска растерећења По Стратегији фискално оптерећење рада највише се може смањити са 62 на 61% у и слично у наредним годинама А у исто време се јавно најављује и повећање минималне зараде брже од раста продуктивности – лако се може десити да стварног растерећења привреде и не буде Уз јавне инвестиције ова мера требало би да буде главни приоритет Владе – што до сада то није био случај У било простора за смањење оптерећења рада са 63% на 60%, али приоритети Владе били већи раст (од оправданог) плата у јавном сектору и куповина наоружања

10 Највећи економски проблем: низак привредни раст
Раст БДП-а Србије у претходне три године у просеку 3,2%, а у земљама ЦИЕ 4,1% – Србија све више заостаје уместо да пристиже ЦИЕ Фискална стратегија основни документ Владе за вођење економске политике у средњем року – овај проблем не препознаје и нуди само парцијална решења Дигитална трансформација, „иновативни ваучери“ и др, могу да буду помоћ малом делу привреде, али не могу да буду замена за фундаменталне мере које утичу на све Фундаментални проблем, недовољне укупне инвестиције у земљи, тренутно 18,5% БДП-а, а требало би преко 23% БДП-а Фискална стратегија предвиђа начелно добро повећање јавних инвестиција, за око 0,5 п.п. БДП-а Али нема кредибилних реформи и неопходног повећања инвестиција јавних предузећа која су под непосредном контролом државе, пре свега ЕПС-а Кључно да се обезбеде услови за раст инвестиција домаћег приватног сектора, а ту су потребне реформе привредног амбијента Добро је што се фискални дефицит држи под контролом и смањује јавни дуг – ниже каматне стопе и за државу и за приватни сектор Међутим, основни чиниоци привредног амбијента лоши – пре свега висока и растућа корупција, недовољан ниво владавине права

11 ЕПС: ниске инвестиције и пад производње
Вишегодишње недовољно инвестирање довело до пада производње електричне енергије у термоелектранама на угаљ Неопходно је да ЕПС знатно повећа своја годишња инвестициона улагања у производне капацитете и заштиту животне средине

12 Улагања у производне капацитете
ЕПС би у наредних шест година требало да обезбеди додатних GWh електричне енергије (15% садашње производње) То је потребно због: 1) Замене застарелих постројења предвиђених за гашење до краја године Губитак од око GWh електричне енергије колико је износила просечна годишња производња ових постројења у периоду 2) Очекиваног раста тражње за електричном енергијом Процењени раст тражње домаћинстава и привреде за електричном енергијом у посматраном периоду за најмање GWh (у случају динамичније привредне активности може и до GWh) ЕПС би зато до краја морао да инвестира најмање око 3 млрд евра у изградњу нових и рехабилитацију постојећих електрана, у производњу и хомогенизацију угља као и смањење дистрибутивних губитака

13 Потребна и знатна улагања у животну средину
ЕПС је највећи загађивач животне средине у Србији и међу највећим у Европи Термоелектране на угаљ су доспеле у сам врх термоелектрана које највише загађују ваздух у Европи * ЕПС не управља својим капацитетима на АП КиМ ЕПС мора да инвестира најмање 800 млн евра до краја године како би испунио националне и европске прописе у области животне средине Изградња постројења за одсумпоравање, смањење емисија оксида азота и прашкастих материја; изградњу савременог система за управљање отпадом; постројења за третман отпадних вода

14 Неопходне суштинске реформе
Да би повећао капацитете и испунио стандарде заштите животне средине, годишње инвестиције ЕПС-а морале би да буду најмање 600 млн евра Сада износе око 380 млн евра (просек ), потребно повећање за преко 50% тј. за преко 200 млн евра ЕПС тренутно једва профитабилан – да би финансирао неопходан пораст инвестиција, потребне су структурне мере које ће обезбедити пораст профитабилности: 1) Интерне реформе: смањење трошкова за запослене (превисока просечна зарада, вишак запослених и неповољна структура), побољшање наплате, смањење техничких губитака и крађа струје 2) Екстерне мере: смањење/укидање уплата у буџет Републике (од уплаћено 250 млн евра, која су могла бити преусмерена у инвестиције) повећање цене електричне енергије (али не без решавања интерних нерационалности) Реформски кораци које ЕПС предузима после године ни приближно не одговарају величини проблема: Организационе промене, попис имовине, кораци ка својинској трансформацији, нетаргетирано (без систематизације) смањење запослености (које је водило повећању, а не смањењу трошкова запослених) Једини суштински заокрет што сада плаћају струју Железнице, РТБ Бор, Железара Смедерево, Галеника, али то није последица реформе ЕПС-а

15 Јачање фискалних правила
Постојећи лимит дуга од 45% БДП и дефицит од 1% БДП Ојачати правила - оштрија у случају већег јавног дуга Дефицит 0,5% БДП када је дуг већи од 45% Уравнотежен буџет када је дуг већи од 55% БДП ЕУ лимит дуга од 60% БДП није прикладан за Централну и Источну Европу Репутациони ризик је мањи у Западној Европи Одговарајуће санкције и одговорност за кршење правила Поштовање буџетског календара Правовремена Фискална стратегија Објављивање завршног рачуна буџета Републике

16 Посебна правила за плате и пензије
Швајцарска формула за раст пензија (50% цене + 50% зараде) Око 6% раста за годину Горња граница (10,5% БДП) за укупне пензијске расходе Доња граница (9,5% БДП) као мера друштвене солидарности Раст плата у државном сектору у складу са растом БДП Циљани ниво од 9,5% БДП за плате у сектору државе Око 6-7% раст плата за годину Проблем је непостојање системског оквира и одлагање платних разреда Преостали буџетски простор за инвестиције и смањење пореза

17 Пореска политика и реформа Пореске управе
Приоритет смањење пореза и доприноса на зараде Дефинисати циљани ниво и план за смањење Смањење пореза на добит није економски приоритет Иако сама Пореска управа улаже велики напор у своју реорганизацију, све су виднија реформска лутања Не постоји јасан ланац одговорности Задужујемо се код Светске банке, иако су ММФ и донатори успешно водили процес трансформације Пореске управе Сличан пројекат Светске банке управо пропада у Румунији Изражен ризик да напори Пореске управе не дају одговарајући ефекат

18 Платни разреди још једном одложени, Влада их не сматра важном реформом
Ко ради за државу и за колико – стуб функционалне државе Услуге јавног сектора (здравство, просвета, безбедност, судство), стање инфраструктуре, добри законе који се доследно спроводе, очувана животна средина, ефикасна администрација… Квалитет живота свих грађана Платни разреди се планирају још од краја 2013, али у пракси само урушавање система кроз произвољна повећања зарада по појединачним министарствима И даље стотине основица и коефицијената Недостаци досадашњих планова: уступци синдикатима и превисоки коефицијенти (просвета) узак распон од најниже до највише зараде (последица ниске основице) изузеци из јединственог закона (полиција, војска, функционери; 20% укупног броја запослених) без прелазног периода - нови систем биће близак садашњем

19 Произвољна повећања зарада у претходне четири године
За генеричко занимање (нпр. рачуновођу) у МУП-у у претходне четири године повећање зараде за 28%, а исто занимање у Министарству пољопривреде за 12%, а оба запослена раде исти посао код истог послодавца (државе) 2016: 4% (предшколско, основно и средње образовање), 3% (социјална и здравствена заштита), 2% (МУП, Одбрана, високо образовање) 2017: 6% (предшколско, основно и средње образовање), 5% (МУП, Одбрана, БИА, наука, установе културе, социјална и здравствена заштита), 3% (високо образовање) 2018: 10% (МУП, Одбрана, БИА, Пореска управа, Управа царина, предшколско, основно и средње образовање, установе културе, здравствена и социјална заштита, администрација у судству), 5% (Скупштина, службе Владе, Председник Републике, Председник и потпредседник Владе, судије, тужиоци, администрација, високо образовање и наука) 2019: 12% (медицински техничари), 10% (лекари опште праксе и специјалисти), 9% (МУП, Одбрана, БИА, предшколско, основно и средње образовање, високо образовање, наука, социјална заштита), 8,5% (Пореска управа, Управа царина), 7% (администрација)

20 Одмах започети с променама или одустати од платних разреда
Још једно повећање плата по министарствима (за 2020) зацементирало би лош систем Исправљање огромних нелогичности било би још дуже и захтевније Повећањем зарада за следећу годину кренути ка праведнијем систему: наградити запослене за које је јасно да заостају и третирати групе запослених (а не читава министарства) Основицу поставити на виши ниво Близак минималној заради (коју не треба много повећавати) Омогућило би шири распон зарада и објективно вредновање квалификованијих и стручнијих послова Поново преговарати коефицијенте с просветом Уз вишу основицу и нижи коефицијенти дају исту планирану плату Сектор безбедности увести у јединствени систем платних разреда Убудуће: искрено прихватити принцип да ће се плате мењати по радним местима а не министарствима Мања дискрециона моћ Владе и праведнији систем

21 Друге државе су безбедност укључиле у јединствени систем платних разреда
Црна Гора Словенија Румунија

22 Добро је што се укида забрана запошљавања, али праве потребе још увек непознате
Замрзавање запошљавања уведено као привремена мера крајем 2013. Неконтролисан процес: у пензију одлазили и вишкови и они који су потребни - лоша структура тиме додатно погоршана Број стално запослених смањен за око , али је за повећан број краткорочно ангажованих (на одређено и привремено-повремени послови); у здравству мање за око запослених и ангажованих Ефекти јењавају: у претходне две године број ангажованих готово да није смањен Укидање забране запошљавања у добар први корак Бране за неконтролисано запошљавање и даље постоје: Одлука о максималном броју радника, буџети за плате... До краја коначно урадити анализе, систематизације и кадровске планове – план у складу с објективним потребама Пример здравства: модел здравствене заштите, потребан број медицинског и немедицинског особља, географски рапоред и величина установа примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите, број и врста лекара специјалиста... Одмах завршити регистар запослених и почети редовно месечно извештавање (о броју запослених и примањима)