KPR U OŠ Tema: Vizuelni rasporedi Doc. dr Mirjana Đorđević

Презентација на тему: "KPR U OŠ Tema: Vizuelni rasporedi Doc. dr Mirjana Đorđević"— Транскрипт презентације:

1 KPR U OŠ Tema: Vizuelni rasporedi Doc. dr Mirjana Đorđević
Doc. dr Slobodan Banković

2 Šta su vizuelni rasporedi?
Vizuelni rasporedi predstavljaju nekompjutersku asistivnu tehnologiju, sačinjenu od niza slika ili konkretnih predmeta pričvršćenih za podlogu, kojima se predstavlja redosled nekih aktivnosti ili pojedinačnih koraka unutar jedne aktivnosti. Upotrebom ove tehnologije učenici se upoznaju sa opisom događaja koji ih očekuju, ali ujedno njihovim korišćenjem ohrabruje se i samostalno funkcionisanje učenika. Zahvaljujući vizuelnim rasporedima mnogi apstraktni pojmovi postaju konkretniji za decu sa ometenošću.

3 Organizacija vremena u strukturiranom podučavanju

4 Kod koga se mogu primenjivati VR?
Iako se najčešće primenjuju u populaciji osoba sa autističkim spektrom, vizuelni rasporedi su namenjeni osobama sa intelektualnom ometenošću, kao i učenicima sa smetnjama u učenju. U populaciji osoba oštećenog vida u upotrebi su taktilni rasporedi, koji po svojoj strukturi i dizajnu podsećaju na vizuelne rasporede. U njima su segmenti umesto slikama označeni Brajevim pismom ili objektima i delovima objekata.

5 Šta prethodi upotrebi vr?
Pre nego što nastavnik uvede vizuelne rasporede u rad, neophodno je da odredi koje su to rutine za koje će koristiti rasporede, kao i koji su pojedinačni segmenti/koraci tih rutina. Rasporedi mogu biti pravljeni za celodnevne aktivnosti, a mogu se deliti i na celine unutar dana. Tako je nekima osobama potreban raspored za jutarnju, školsku ili večernju rutinu.

6 Na koje periode se odnose rasporedi?
Rasporedi se mogu odnositi i na duže vremenske intervale, pa se tako razlikuju nedeljni (u njima može biti naznačeno kada se dešava neka posebna aktivnost npr. odlazak na plivanje, kod zubara, u kupovinu), mesečni (npr. obeležavanje značajnih rođendana, odlaska na letovanje) i godišnji (npr. označavanje godine u kojoj se prelazi u srednju školu; obeležavanje godišnjih doba različitim bojama i strelicama koje pokazuju koje je trenutno doba godine).

7

8 Raspored sa dve slike Ukoliko učenik ispoljava otpor prema nekim aktivnostima i teži da izbegne određeni zadatak može se koristiti raspored sa samo dve slike. Takođe, ovaj vid rasporeda namenjen je i odlaganju željene aktivnosti. U ovom rasporedu, prva slika označava neželjenu aktivnost, dok se druga odnosi na aktivnost koja je toj osobi više privlačna. Ako učenik ne voli da radi matematiku, a voli zadatke na kompjuteru, nastavnik će napraviti raspored sa slikom na kojoj su brojevi i slikom kompjutera. Nastavnik pokazuje učeniku raspored uz pokazivanje slika i komentariše: “Prvo matematika, pa onda kompjuter.”.

9 Rsapored sa dve slike prvo/posle

10 Materijali za vr Nakon utvrđivanja aktivnosti i njihovih segmenata, od nastavnika se očekuje da pripremi materijale od kojih će izraditi rasporede, a koji će biti u skladu sa potrebama i sposobnostima korisnika. Za mlađe korisnike, neverbalne osobe, osobe oštećenog vida ili one sa sniženim intelektualnim funkcionisanjem opisivanje dođađaja i pojedinačnih koraka biće predstavljeno kroz upotrebu stvarnih funkcionalnih predmeta koji označavaju tu aktivnost (npr. na prvom mestu na rasporedu će biti fiksirana kašika koja će označavati aktivnost obedovanja, a ispod nje četkica za zube koja će simbolizovati aktivnost pranja zuba). Rasporedi sa funkcionalnim predmetima se najčešće koriste tako što dete skine predmet sa podloge i ode do mesta korišćenja (dete skine kašiku, ode do kuhinje, sedne za sto i jede). Za neke učenike, koristiće se reprezentativni predmeti, koji simbolizuju neku aktivnost. Ove predmete učenik neće koristiti u obavljanju konkretne aktivnosti, već će ih kada dođe na mesto dešavanja odlagati. Po završetku te aktivnosti, nakon odlaganja korišćenog predmeta, dete sledeći uzima sa rasporeda. Kod osoba oštećenog vida rasporedi mogu umesto objekata u celini, sadržati njihove delove. Kod starijih i/ili funkcionalnijih osoba rasporedi mogu sadržati kartice sa fotografijama (fotografija detetovih kocaka označava aktivnost igranja kockama), ilustracijama u boji (ilustracija dečaka koji piše označava aktivnost učenja), crno-belim crtežima ili grafičkim simbolima. Svi simboli treba da budu jasni i nedvosmisleni. Prilikom kreiranja slikovnih rasporeda, nastavnici i roditelji mogu koristiti dostupne elkektronske resurse koji raspolažu zbirkama slika, kao i softverima za obradu teksta, koji automatski pronalaze i kreiraju sliku ekvivalentnu unetom tekstu. Pored slika koje su dostupne na sajtovima, nastavnici mogu koristiti i druge izvore – fotoparate, kamere, skenere, časopise, magazine, reklamne flajere, bojanke itd.

11 Izrada vr Pripremljene slike se štampaju, seku na željenu veličinu, a u cilju dugoročnije upotrebe, lepe na tvrđu podlogu (npr. karton, plastika) i prevlače plastičnom folijom. Na pozadinu napravljene kartice se lepi čičak traka ili neki drugi material koji će obezbediti fleksibilnu upotrebu rasporeda. Donji deo kartice može sadržati ispisani naziv fotografije, crteža, ilustracije ili grafičkog simbola. Upotreba slikovnog rasporeda podrazumeva davanje verbalne instrukcije (“Proveri svoj raspored.”), odlazak do rasporeda, skidanje slike, odlazak do mesta gde se obavlja ta aktivnost, realizaciju zadatka, odlaganje slike na mesto koje je predviđeno za to i uzimanje prve sledeće slike sa rasporeda. Ukoliko osoba ima razvijenu sposobnost čitanja, njen raspored može sadržati ispisane poruke na karticama (npr. “Pisanje”, “Sušanje muzike”, “Matematika”, “Senzorna soba”). Ovakvom pisanom rasporedu može prethoditi upotreba rasporeda sa ilustracijama ili simbolima, pri čemu je veličina korišćenh slika manja u poređenju sa veličinom ispisanog naziva. Poruke mogu sadržati reči, fraze ili rečenice. Takođe, ukoliko učenik zna da koristi sat, uz ispisane korake mogu se koristiti i vremenske odrednice (npr. 9:00-9:20 Pisanje). Kartice se mogu skidati sa podloge i odlagati, ili se olovkom mogu štiklirati i/ili precrtavati obavljene aktivnosti.

12 Izgled rasporeda Sastavni deo svakog rasporeda je i odeljak za završene aktivnosti, odnosno za odlaganje korišćenih kartica (koverta, džep, kutija). Kako bi se obezbedila pokretljivost slika (njihovo skidanje, odlaganje i ponovno lepljenje), potrebno je odrediti mehanizam za to (najčešće su to čičak trake, ali se mogu koristiti i magneti i neki drugi mehanizmi). Nastavnici se u izradi rasporeda mogu oslanjanti i na sklonosti i interesovanja učenika, pa u skladu sa tim kartice mogu sadržati slike omiljenih crtanih junaka deteta, sike životinja itd. Ukoliko se raspored koristi u školskim uslovima, neophodno je da u njegove segmente bude inkorporirano školsko zvono, odnosno da trajanje aktivnosti bude kompatibilno sa početkom i završetkom časa. Poželjno je da u izradi vizuelnih rasporeda učestvuje i sam korisnik, birajući jednu od nekoliko ponuđenih aktivnosti za određeni vremenski period (npr. slobodne aktivnosti).

13 Uvođenje vizuelnog rasporeda
Prilikom prvog uvođenja vizuelnog rasporeda koriste se dve slike koje označavaju aktivnosti. Preporuka nekih autora je da se aktivnost uvođenja rasporeda realizuje kroz četiri faze (Hurdelbrink, 2014). Ukoliko zamislimo da prva slika predstavlja aktivnost pisanja, a druga igranja kockama, nakon završenog pisanja, nastavnik pokazuje na prvu sliku i komentariše: “Pisanje je gotovo”. Zatim učeniku pruža potpuni fizički podsticaj (rukom preko ruke) u skidanju prve slike sa rasporeda i njenom odlaganju u prostor namenjen za to. Nakon toga, nastavnik pokazuje prstom na drugu sliku uz reči: “Sada se igramo kockama.” Po završetku druge aktivnosti ponavlja se procedura kao i za prvu sliku. Tokom vežbanja ove prve faze, nastavnik evidentira kako je učenik reagovao na puni fizički podsticaj. Ukoliko je učenik prihvatao podsticaj bez otpora, sledila je socijalna pohvala nakon izvršene aktivnosti. Ako se učenik opire, nastavnik beleži “-“ u kolonu za reagovanje na podsticaj. Vežbanje prve faze se nastavlja sa druge dve slike na rasporedu. Kriterijum za prelazak na drugu fazu podrazumeva uspeh u 80% i više proba na pet uzastopnih sesija.

14 U drugoj fazi umesto potpunog fizičkog podsticaja, nastavnik učeniku pruža delimični podsticaj (dodirom o lakat) za skidanje slika sa rasporeda. Pozitivna reakcija na podsticaj rezultira socijalnom nagradom, dok otpor ili nereagovanje povlače sa sobom izostajanje potkrepljenja. Uspeh u preko 80% proba na pet uzastopnih sesija obezbeđuje prelazak na sledeću fazu.

15 Tokom treće faze, nastavnik komentarišući: “Pisanje je gotovo
Tokom treće faze, nastavnik komentarišući: “Pisanje je gotovo.”, pruža samo gestualni podsticaj, ukazivanjem prstom na to da sliku treba skinuti i odložiti na dno rasporeda. Uspešan odgovor, u kom učenik samostalno skine sliku i odloži je na odgovarajuće mesto, praćen je pohvalama. Ukoliko učenik ne uspeva da uradi to nakon gestualnog podsticaja, nastavnik beleži “-“ u formular i pruža mu delimični fizički podsticaj. Ukoliko ni delimični fizički podsticaj ne rezultira uspešnim odgovorom, nastavnik pribegava potpunom fizičkom podsticaju. Uspeh u deset uzastopnih sesija obezbeđuje prolazak u četvrtu fazu.

16 Četvrta faza je ona u kojoj nastavnik osim verbalnog označavanja ne daje nikakav drugačiji podsticaj. Ovde izostaje nastavnikovo pokazivanje na sliku, gestualno usmeravanje na aktivnost skidanja slike, kao i fizičko podsticanje. U ovoj fazi nastavnik govori “________ je gotovo”, kao i “Sada je na redu _________”, ali bez drugih podsticaja. Uspešan odgovor deteta praćen je pohvalama, a neuspešan korigovanjem. Korekcija podrazumeva primenu gestualnog podsticaja. Ukoliko taj podsticaj ne doprinese uspešnoj realizaciji aktivnosti, koristi se delimični fizički, pa tek nakon njegove neuspešne primene potpuni fizički podstcaj.