СВЕТ КОЈИ СЕ МЕЊА -ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

Презентација на тему: "СВЕТ КОЈИ СЕ МЕЊА -ГЛОБАЛИЗАЦИЈА"— Транскрипт презентације:

1 СВЕТ КОЈИ СЕ МЕЊА -ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

2 Шта је глобализација? Глобализација је процес привредног, социјалног, културног и политичког деловања које надмашује границе националних држава.

3 Први талас глобализације везује се за 16. век;
други талас за експанзију индустрије и трећи талас за период након завршетка хладног рата.

4 Одређење глобализације:
Ентони Гиденс Имануел Волерстин Пјер Бурдије Томас Фридман Мануел Кастелс ....

5 Гиденс “итензификација друштвених односа која повезује удаљена места на начин да су локални догађаји обликовани догађајима који су се одиграли стотинма километара далеко”.

6 Волерстин Глобализација је фаза у развоју савременог светског капиталистичког система

7 ДВА ПРИСТУПА Глобализација се схвата као модернизација (теорије Парсонса, Кера и Данлопа, Данијел Бела, МекЛуана и Робертсона) као доминација (теорије Бухарина, Амина, Гундер-Франка, Валерштајна).

8 Одређења глобализације:
Са економског становишта: прекогранично пословање предузећа или повезивање националних привреда у светску привреду преко светског тржишта. Са социолошког: друштвени процес повезивања на основу економске и технолошке повезаности конкретних друштава у односе међузависности и културне повезаности, тако да настаје јединствено светско друштво на планети Земљи, и свест о припадности том друштву како појединих друштава, тако и његових чланова.

9 Хелд разликује хиперглобалисте, скептике и трансформационисте.
Хиперглобалисти – глобализација је историјска неизбежност, јер долази до: претварања националних економија у транснационалне; смрти националних држава; краја националних култура и идентитета.

10 2. Скептици другачије гледају на свет. По њима:
економска глобализација је мит. Створена су три велика финансијска и трговачка блока: европски, пацифичко-азијски и амерички; моћ националних држава остаје њихово трајно својство, а почетак 21. века означава стварање нових независних држава; долази до фрагментације и дубљих неједнакости те јача фундаментализам и агресивни национализам.

11 3.Трансформационисти су на средини између ова два става.
Глобализација: Дуг историјски процес Утиче на преобликовање света (детериторијализација) Противуречан процес-

12 Шта глобализација конкретно значи на одређеним нивоима:
на међународном плану повезаност и условљеност економског развоја између земаља, (стални пораст промета роба, капитала и радне снаге и трансфер технологије и знања).

13 На нивоу појединих земаља
економска зависност једне земље од остатка света; кроз повезаност увоза и извоза.

14 На нивоу појединих делатности
у степену економске и технолошке повезаности предузећа те делатности на међународном плану, и продаја и производња из те делатности има међународни карактер.

15 Присталице глобализације истичу да она доноси следеће позитивне ефекте:
а) видно смањење просторне и временске границе; б) омогућује учешће већег броја земаља у међународној економији, трговини и финансијама; в) позитиван утицај на демократске процесе у земљама у развоју. г) позитивно утиче на дерегулацију и либерализацију економског живота у појединим земљама; д) подстиче тржишну утакмицу, која се преноси на међународни план; ђ) повећава степен економске, а тиме и политичке међузависности између земаља.

16 Противници глобализације инсистирају на негативним ефектима:
а) глобализација доноси корист искључиво економски развијеним земљама; б) међународне финансијске институције својим тврдим захтевима и ограничењима, коче економски развој земаља у развоју; в) глобализација константно повећава јаз између богатих и сиромашних; г) земље у развоју немају адекватну и довољно развијену мрежу институција које су неопходне за развој тржишне привреде и равноправно учешће у процесу глобализације.

17 технолошке; политичке; културне; економске; друштвене.
Глобализација изазива крупне, вишеструке (позитивне и негативне) ефекте и неједнако распоређене последице: технолошке; политичке; културне; економске; друштвене.

18 Димензије глобализације:
Економска Културна Политичка Социо-структурална Технолошка Комуникацијска Временско-просторна Демографска Војна

19 ТРАНЗИЦИОНИ ПРОЦЕСИ

20 Појам транзиција појавио се у западној литератури 70-тих година прошлог века

21 Сва друштва у савременом свету налазе у процесу транзиције:
високо развијена друштва иду од индустријских ка постиндустријским, постреалсоцијалистичка од ауторитарног ка плуралистичком грађанском систему, земље трећег света од традиционалног ка индустријском друштву.

22 80-тих година 20-ог века критички су се разматрали односи у источноевропским земљама.
Указано: на неефикасност друштвене својине и начин управљања развојем који се на њој заснива, на низак животни стандард становништва, на постојање или непостојање или не-остваривање личних права и слобода грађана и постојање партијске државе која није израз демократских односа у друштву.

23 Тежи се успостављању новог система који треба да обезбеди:
већу економску ефикасност бржи привредни развој виши животни стандард становништва веће слободе и права грађана успостављање правне државе.

24 Транзиција треба да доведе до:
успостављања приватне својине формирања тржишне привреде развијање и афирмације приватног предузетништва превазилажења кризе која се испољавала у ниском животном стандарду, непостојању демократских односа и једнопартијском систему.

25 Три противуречности транзиционог процеса
Прво, земље транзиције имају низак ниво продуктивности и због тога на једној страни неповољан положај на међународном тржишту, а на другој онемогућава већа захватања из привреде у циљу обезбеђивања средстава за социјални интервеционизам.

26 Дрга противуречност је социолошко-психолошког карактера
Дрга противуречност је социолошко-психолошког карактера. У претходном систему постојао је осећај социјалне сигурности, људи су стицали и стекли одређене навике и облике понашања које нису примерене вредносном систему и облицима понашања које захтева друштво приватне својине и тржишне привреде.

27 Трећа противуречност тиче се менаџмента
Трећа противуречност тиче се менаџмента. У развијеним земљама менаџмент је одвојен од својине што омогућава стручно, најчешће на научним сазнањима засновано руковођење економијом. У земљама транзиције менаџмент није одвојен од својине.

28 По Липтону земље у транзицији морају:
пажљиво да прате догађаје у светској привреди, да пажљиво отварају своја тржишта мултинационалним компанијама и другим предузећима из развијених земаља да у већој мери користе локалне ресурсе и потенцијале који су значајни за светско тржиште

29 зналачки користе празне просторе у индустријској структури развијених земаља у вези са применом «високих технологија» реконструишу привредне и непривредне делатности ради повећања конкурентности на међународним трговинским трансакцијама да богате привреду индустријским и услужним делатностима које су у вези са коришћењем информационих технологија.

30 Транзиција у Србији: Транзиција у Србији започела је под тешким економским и друштвеним условима. У смањен је per capita GDP на мање од половине у односу на 1989. Годишња инфлација виша од 140%.

31 Економска транзиција: промена у власничкој структури
Политичка транзиција: од једнопартијског ка вишестраначком систему.