КRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM - PREDAVANJA - Doc

Презентација на тему: "КRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM - PREDAVANJA - Doc"— Транскрипт презентације:

1 КRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM - PREDAVANJA - Doc
КRIMINOLOGIJA SA PENOLOGIJOM - PREDAVANJA - Doc.dr Milutin Ateljević

2 КRIMINOLOGIJA - PREDAVANJA - 3. nedelja 3. čas Doc
КRIMINOLOGIJA - PREDAVANJA - 3.nedelja 3. čas Doc.dr Milutin Ateljević

3 KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE

4 Karakter i kriminalne predispozicije
Sklonost vršenju kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter, odnosno za prirodu i narav ličnosti. Karakter predstavlja kompleks ličnih osobina, sklonost ka određenoj vrsti raspoloženja i ponašanja čoveka (preduzimljivost, odlučnost, doslednost) koje ga bitno i trajno (od rođenja) odlikuju i razlikuju od ostalih.

5 Karakter obuhvata ne samo moralne osobine (poštenje, sebičnost, nesebičnost, skromnost, savesnost, hrabrost, kukavičluk i sl.), nego i voljne osobine (doslednost, upornost, energičnost itd.). Procenjivanje karaktera je od značaja kako sa kriminološkog, tako i sa krivičnopravnog aspekta, posebno pri utvrđivanju motiva delinkventnog ponašanja.

6 Sklonost ka delinkventnom ponašanju imaju oni karakteri s crtama ličnosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim, egzogenim činiocima i podležu uticajima tih faktora ili sredine u delinkventnom smeru. Svaka ličnost je svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja. Koji će uticaji na određenu ličnost preovladati zavisi od njegove psihostrukture.

7 One ličnosti na čije osobine jači uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike devijantnog ili delinkventnog ponašanja. Ličnosti kod kojih postoji uska veza između psihološke strukture i delikta, smatraju se sklonim delinkventnosti. U pitanju su osobe negativnih karakternih crta, kao što su crte agresivnosti, impulsivnosti, malicioznosti, egoizma, osobe deprimirane prirode i druge.

8 a) Agresivnost i kriminalna sklonost
Među najznačajnije patološke crte karaktera spada agresivnost. Agresivnost je urođeno svojstvo čoveka, a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti, tendencija da se silom ili drugim oblicima fizičke i psihičke prinude rešavaju konflikti s drugim ili sa sobom (autoagresija). Agresivnost se smatra dispozicijom delinkventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca.

9 Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne destrukcije, pojava delikata nasilja, akcidentnog kriminaliteta, seksualnih delikata i samoubistava. Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji se označava kao agresivna ličnost. U pitanju je netolerantna, nasrtljiva osoba, sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom. Druga karakteristična patogena crta ličnosti, veoma bliska agresivnosti, jeste impulsivnost.

10 Impulsivnost predstavlja sklonost afektivnim, usiljenim, nerazumnim i neobuzdanim postupcima, većim delim nezavisnim od svesti, volje i mogućnosti kontrole. Impulsivnost je posledica nekontrolisanog delovanja instikta, odnosno superiornosti Ida nad Egom i Superegom. Impulsivne osobe su jako razdražljive, sklone nagonskim postupcima i agresiji.

11 b) Egoizam i egocentričnost kao kriminalne predispozicije
Ovo su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo. Egoizam se ispoljava kod čoveka u samoživosti, motivacionoj orjentaciji usmerenoj prvenstveno sebi. Osoba takvog karaktera u ponašanju rukovođena je sopstvenim interesima, sebičnošću i neosećajnošću za druge. Egoizam spada u karakterne osobine velikog broja delinkvenata, a kao kriminogeni faktor u najsnažnije motivacione determinante.

12 Egocentričnost je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi, sklonost čoveka da svojim ponašanjem u sredini stavlja u centar pažnje sebe i svoje interese. Egocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veličini, i sujetno je osetljiv i sklon sukobima o tome kako njegovu ličnost vrednuju drugi. Takve ličnosti su nestrpljive, netolerantne, autoritarne, dvolične, podle i despotske naravi.

13 c) Malicioznost i kriminalna sklonost
Malicioznost čini jednu od bitnih delinkventnih tendencija u karakteru ličnosti. U opštem smislu, ona se manifestuje kao podmuklost, sujeta, zluradost i pakost. Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentričnosti, bezosećajnosti i rigidnosti.

14 Takve ličnosti u izvršavanju delikata nasilja imaju osvetnički sindrom, mogu biti vrlo surove u postupcima iživljavanja na žrtvi. U osnovi malicioznosti je crta zavisti, koja povremeno prelazi u osećanje mržnje. Osobe s ovim svojstvima sklone su da, bez ličnog interesa, smišljaju i čine podmukle radnje kako bi drugima naneli štetu.

15 d) Deprivacioni faktori delinkvencije
Deprivacija, takođe predstavlja jednu od osobina ličnosti koja je u osnovi čini asocijalnom i u većoj ili manjoj meri devijantnom. Najčešće je reč o socijalnoj deprivaciji nastaloj usled isključivanja čoveka iz društvenih odnosa, što je karakteristično za decu odraslu po domovima ili osuđivanu.

16 Ličnost je prinuđeno da se odriče ustaljenih običaja, ograničena je u izboru ponašanja i podložna pritiscima raznih neformalnih grupa. Sve to utiče da se osuđenik lišava statusa slobodne ličnosti, povlači u sebe i da neprestano bude u sukobu sa strogim normama zatvorskog režima života i autonomnih kriminalnih grupa. Deprivacija, u opštem značenju, predstavlja lišavanje ili gubitak sadržaja ili draži nužnih za zadovoljavanje potreba.

17 Uzroci deprivacije su u društvenoj degradaciji, osećanju odbačenosti društvene sredine i nemogućnosti ostvarenja motiva i potreba, stanja tipičnih za osuđeno lice. Delinkventno ponašanje uslovljeno deprivacijom javlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija, čije pražnjenje može izazvati kompezacione reakcije izražene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu.

18 Frustracione prepreke se obično manifestuju u negativnom smeru, u formi razdražljivosti, netrpeljivosti, agresije, regresije, fiksacije, i sl. Osnovni oblici deprivacije javljaju se u vidu deprivacije slobode, sigurnosti, heteroseksualnih odnosa, mogućnosti sticanja materijalnih dobara, zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba.

19 5.4. Temperament To je pretežno urođena osobina ličnosti.
Označava emocionalni način reagovanja pojedinca, brzinu, snagu i trajanje osećanja, kao i vrstu dominantnog emocionalnog tona (prijatnost-neprijatnost).

20 Postoje, po Hipokratu i Galenu, četiri tipa temperamenata:
a) kolerični, b) sangvinički, c) flegmatički i d) melanholički.

21 Kolerici su od svih vidova temperamenta najskloniji devijantnom ponašanju.
To su osobe naglih i snažnih reakcija, koje se lako uzbuđuju, čije su emocije visokog intenziteta. Kolerici se brzo odlučuju na akciju i često se uzbuđuju, podložni su neurotičnim promenama, emocionalno osetljivi, veoma eksplozivni u reakcijama, skloni afektivnim reakcijama i agresivnom ponašanju.

22 Kod sangvinika preovlađuju osećanja nad razumom, jer brzo formiraju mišljenje i donose odluke.
Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje, a obično je vedar. Flegmatici su najodmereniji, emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju. Melanholik retko reaguje, a kad reaguje onda su osećanja vrlo intenzivna i dugo traju.

23 5.5. Inteligencija i kriminalna orjentacija
U najopštijem smislu podrazumeva bistrinu uma. U psihologiji se pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog mišljenja, razumevanja i prosuđivanja postojećih i snalaženja u novim situacijama. Meri se skalama tzv. koeficijenta inteligencije (IQ), a razvoj inteligencije dostiže se do 16 godine.

24 Skala koeficijenata inteligencije:
IQ ispod 25 – idiotija IQ od 25 do 50 – imbecilnost IQ od 50 do 70 – debilnost IQ od 70 do 80 – mentalna zaostalost IQ od 80 do 90 – ispod prosečna inteligencije IQ od 90 do 110 – prosečna inteligencija IQ od 110 do 120 – visoka inteligencija IQ od 120 do 140 – izuzetno obdareni IQ preko 140 – genijalne ličnosti.

25 Mnogobrojna istraživanja ipak ukazuju na izvesnu konstantu da je prosečni IQ kriminalaca između 90-93, dok nekriminalna populacija ima prosečnu inteligenciju 100 IQ. Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni a u drugim posredni uticaj na delinkventno ponašanje.

26 Ispod prosečna inteligencija neposredno utiče na otežan proces socijalizacije (vaspitne forme) ličnosti u bilo kojoj formi da se ona odvija (porodica, škola, socijalna sredina). Iznad prosečna inteligencija u nekim slučajevima pojavljuje se kao uslov izvršenja krivičnih dela (privredni kriminalitet, kompjuterski kriminalitet, terorizam).

27 5.6. Kriminogeni značaj emocija
Emocije se doživljavaju kao subjektivni doživljaj prema stvarima, ljudima, događajima i ličnim postupcima. U opštem smislu, emocije čine osećanja, ljudske reakcije u vidu afekata, raspoloženja i strasti na neko zbivanje, osetljivost čoveka, uzbuđena stanja organizma, uzrujanosti. U kriminologiji se stanjem emocija objašnjavaju nestabilnosti ličnosti u ponašanju.

28 Nekada su prisutne emocionalne blokade, a nekada su emocije prejake.
Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta. Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi s emocionalnom poremećenošću. Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji kod delinkventne nego kod nedelinkventne populacije. Delinkvencija dece i maloletnika se najvećim delom vezuje za faktore emotivnih poremećaja.

29 5.7. Motivacioni faktori delinkvencije
U sistematizaciji kriminogenih faktora motivi zauzimaju značajno mesto subjektivnih činilaca uzročnosti delinkvencije. Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponašanje, izuzev kod duševnih bolesnika i nesvesnog nehata, nije izvan izvesnog motiva i cilja. Motivi su svesne pobude koje ličnost, pod određenim socijalnim uslovima, podstiču na postizanje nekog interesa.

30 Vodinelić smatra da na kriminalno ponašanje utiče više, tzv
Vodinelić smatra da na kriminalno ponašanje utiče više, tzv. snop motiva. Prema njemu, učinilac je taj koji sebi postavlja cilj, on je taj koji želi da se taj cilj ostvari izvršenjem krivičnih djela. Nekada kriminalnom aktu može prethoditi jedan, a nekada u sticaju i više motiva (npr. uz ljubomoru i uvreda ili osveta i sl.). Motiv je sadržan u psihičkom odnosu izvršioca prema delu, oštećenom i žrtvi.

31 U nekim slučajevima motivi su čisto kriminalni a u nekim ne, a da za posledicu imaju krivično delo.
U krivičnopravnom smislu, motiv može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje k.dela.

32 6. Psihopatološki faktori
Iako savremena nauka ne prihvata tezu o posebnoj (patološkoj) strukturi delinkventne ličnosti, činjenica je da su psihički poremećaji, naročito neki vidovi, uzrok delinkventnog ponašanja ličnosti. Otuda u kriminološkim teorijama preovladava mišljenje da psihički poremećaji, delom neposredno ili pretežno posredno, utiču na devijantno ponašanje ili teže oblike delinkventnog ponašanja ličnosti.

33 U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih poremećaja, čini se da je najmerodavnija ona koja je ustanovljena međunarodnom klasifikacijom bolesti na: a) duševne poremećaje (duševna zaostalost i duševne bolesti), b) neurotske poremećaje i c) poremećaje ličnosti.

34 a) Duševni poremećaji Posebnu vrstu psihopatoloških faktora čine teži defekti psihičkih funkcija u sferi: svesti, mišljenja, opažanja, inteligencije, emocija i raspoloženja. Takva stanja se ispoljavaju u poremećajima nagona, osećajnosti, pamćenja, rasuđivanja i delovanja.

35 Uzroci mogu biti: a) unutrašnji (nasleđe, oboljenja endokrinih žlezda) b) spoljni (povrede, oboljenja glave, psihički stresovi i intoksikacija). U kriminološkom smislu, duševni poremećaji su značajni iz aspekta uzročnosti delinkventnog ponašanja usled nemogućnosti rasuđivanja ličnosti o posledicama postupaka, odnosno stepena njegove odgovornosti u krivičnom postupku.

36 Duševna poremećenost prema uzrocima i vrsti može se razvrstati u dva osnovna teža oblika:
a) duševna zaostalost (mentalna retardiranost) – vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja (oligofrenija). Razlikuju se tri stepena duševne zaostalosti: idiotija (IQ ispod 30), imbecilnost (IQ od 25-50) i debilnost (IQ od 50-70).

37 b) psihotična stanja – psihoze – najteži oblici poremećaja mentalnih funkcija.
Među teže oblike psihotičnih stanja spadaju: a) šizofrenija – rascepkanost pojedinih psihičkih funkcija; b) paranoja – sumanute ideje dominiraju bolesnikovom ličnošću, bolesne ideje proganjanja i sl.; c) epilepsija – padavica - povremena poremećenost funkcije svesti.

38 6.3. Neurotični poremećaji
Nije reč o bolesti već o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacije kojih je ličnost svesna. Neurotični prestupnik je delinkvent kod koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog: kleptomanija, piromanija, anksioznost – strepnja od nekog nastupajućeg događaja, histerija, fobija, opsesija, Depresija.

39 6.4. Poremećaji ličnosti Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u poremećaje ličnosti spadaju pojave: manije, psihopatije, afektivnih, paranoidnih, šizoidnih i epileptoidnih poremećaja.

40 HVALA NA PAŽNJI ! Doc.dr Milutin Ateljević