Crossing the Bridge of Diversity ANEM

Презентација на тему: "Crossing the Bridge of Diversity ANEM"— Транскрипт презентације:

1 Crossing the Bridge of Diversity ANEM
Istraživanje publike-ključni nalazi Fokus grupe, 2011 BG, NS, ČA, NIŠ Istraživačica: Marijana Matović

2 Dominantni etnički stereotipi u društvu:
Negativni: Albanci Hrvati Romi Pretežno negativni: Crnogorci Kinezi Pretežno pozitivni: Mađari Rezervisan odnos: Bošnjaci Ambivalentan odnos: Slovenci Jevreji Nedovoljno prisutni: Vlasi, Rumuni, Bugari, Jugosloveni, Rusini Pozitivni: Makedonci, Slovaci O Srbima: “medijska slika o Srbima zbunjuje” (od najpametniji, nebeski narod do najgori, sami sebi neprijatelji, zaslužili ono što im se dešava)

3 Tipično predstavljanje manjina u medijima
Retko. A kada postoji - tipično medijsko predstavljanje manjina je najčešće negativno: senzacionalističko, stereotipno, pojednostavljeno, površno i dosadno. Povodi su: sukobi na nacionalnoj osnovi, vesti iz crne hronike, konfliktne situacije i problemi (siromaštvo), “Uglavnom samo kada se desi nešto ružno.” Karakteristično je da za sve etničke grupe mediji, uvek kada se desi neka tuča ili ubistvo, potenciraju na nacionalnoj i etničkoj pripadnosti. Glavna vest je: „Albanac ubio Srbina“ - novinari ne ulaze u pozadinu priče, često bez profesionalnog istraživanja, zločin unapred kvalifikuju kao zločin pripadnika manjine. „Zašto se u medijima ne kaže potukla se dva muškarca, već se uvek ističe nacionalna pripadnost?“ Četiri grupe najnegativnije = najveća etnička distanca: Albanci, Hrvati, Bošnjaci, Romi Teritorijalno uslovljeno: najviše o Romima – najbrojniji. U Vojvodini i Mađari, u poslednje vreme i Bošnjaci; na Jugu Srbije i Albanci. U Centralnoj Srbiji nedovoljna prisutnost manjina.

4 Tipično predstavljanje manjina u medijima
Veliki uticaj politike - najviše se vide politički aktivne manjine Manjine se vrlo često zloupotrebljavaju u političke svrhe pred izbore i kada su u medijskom diskursu dominantne teme kao što su inkluzija, fondovi i evropske integracije. „Manjina će se setiti pred izbore, kako kojoj političkoj opciji odgovara“ . Tip medija: NS i Niš – nacionalni mediji izveštavaju bolje od lokalnih Ča – lokalni BG – B92 najkorektnije izveštava o različitosti uopšte (ali nema emisiju posvećenu etničkim manjinama)

5 KAKVE SU EMISIJE? Dosadne i nekreativne, “nikome se ne obraćaju”.
Izveštavanje u informativnom programu je površno i kratko. Specifičnosti manjinskih kultura se ne vide. Nema tema iz svakodnevnog života. Pozitivnih primera jako malo i najviše u Vojvodini: folklor samo. Predstavljanje manjina u medijima ima veze sa vlasništvom ali i sa politikom „politika i tajkuni imaju velikog uticaja na to“. Najbolju ponudu ima RTV. Ali i ti programi su projektno finansirani i dosadni. Emisije na jeziku manjina su nerazumljive većini.

6 KAKVE SU EMISIJE? Sagovornici su uglavnom oficijelni i uvek isti.
Tipična emisija (Ča) : “u studiju, svako priča svoju priču, nema saradnje niti potrebe da se neki problem sagleda iz više uglova i ponudi neko rešenje.“ Tipično (Niš): “psiholozi, psihijatri i neuropsihijatri pričaju o problemima manjina i različitosti.”

7 O RAZLIČITOST I UOPŠTE... U medijima se govori o onoj vrsti različitosti koja je “u trendu”: Romi, gej populacija... Srbi se plaše različitosti, vlada totalna zatvorenost. Uglavnom nema rodnih razlika (ima u društvu, ali se ne vide u medijima) ili su manje bitne smatra publika: Ipak -> muškarci Romi su više diskriminisani (Ča), kao i Albanci i Bošnjaci (Niš) od žena. Srbi su većina ne uzor: “ni sami sebi nismo uzor“ Odnos manjine prema većini određuje: stvarnost, delom političko-verski predstavnici i istorija (paranoične priče).

8 JOŠ O RAZLIČITOSTI.. Svi učesnici svih fokus grupa smatraju da je medijska vidljivost različitosti važna jer se na taj način podstiče uklanjanje stereotipa i predrasuda, a građani uče toleranciji, prihvatanju i ravnopravnosti. FG BG: Tolerancija i učenje o drugom; FG NS: Za manjine različitost znači ostvarivanje prava, za većinu ksenofobiju. Ipak svi su istakli da im smeta svaka vrsta preteranog isticanja različitosti, ne obeležja sama po sebi „jer se različitost u medijima zloupotrebljava“: Jednoj sagovornici (Ča) i sagovorniku (Niš) bi smetala pokrivena Bošnjakinja na radnom mestu, zato što joj je to nepoznato/samo zato što se razlikuje. „Kada bi ljudi više putovali i upoznavali druge kulture onda bi im te različitosti bile normalne“, sagovornica iz Niša.

9 UTISAK: BG FG: u Beogradu, manjine koje su medijski predstavljene - negativno su predstavljene FG NS: žive dugo sa različitim predstavnicima etničkih grupa, pa i ne primećuju da ih nema u medijima FG ČA: uglavnom etnički čiste sredine, manjine = Romi. FG NIŠ: nema uglavnom emisija o manjinama

10 PREPORUKE publike: PRISTUP:
Kreativniji: zanimljivo, interesantno, kvalitetno, bez etiketiranja, zabavnog karaktera, ali poučno. Mediji treba da vaspitavaju publiku, uče je toleranciji, da razbijaju stereotipe. Priče iz ugla manjina: u saradnji sa manjinama, na njihovom jeziku, ali program prilagođen svima. Bez političara TITLOVAN program.

11 TEME: Prvo o 4 etničke grupe koje su negativno predstavljenje: Albanci, Hrvati, Romi, Bošnjaci. Pozitivne priče, tople, male ljudske priče bez patetike, da ima pouku; Uspešni pojedinci, o običnim ljudima, životne priče, dostignuća: pr. Romkinja lekarka Primeri saradnje: pr. predstava – glumci 4 Albanca i 4 Srba...nije medijski propraćena Doprinos manjina lokalnoj zajednici: pr. Romi kao najveći sakupljači sekundarnih sirovina, doprinos državi služenjem vojnog roka... Sigurne teme: Kultura, nauka, umetnost, ekonomija, kuhinja U Novom Sadu i Čačku publika ne želi da gleda emisije o problemima (osim žena između godina). Samo u Novom Sadu publika bi volela da vidi emisiju o tome kako manjina vidi većinu.

12 TIP EMISIJA: U okviru postojećeg programa, integrisano Reportaže: „tamo gde se život dešava“ Sve etničke manjine kolažnog tipa Dijaloške emisije Kratke forme Putopis Dečiji program sa decom pripadnicima manjina Narodne bajke TRAJANJE EMISIJA: Publika smatra da emisije ne bi trebalo da traju više od minuta, u Čačku su rekli najviše 45 min.

13 Marijana Matović Za ANEM 2011
Hvala! Marijana Matović Za ANEM 2011 Projekat „Premošćavanje razlika“ se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat "Podrška civilnom društvu" kojim rukovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, a realizuje GOPA Consultants. Sadržaj ove prezentacije je isključivo odgovornost ANEMa i ona ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.