Slika 6.4 Dohodak, potrošnja Dohodak Potrošnja Vreme

Презентација на тему: "Slika 6.4 Dohodak, potrošnja Dohodak Potrošnja Vreme"— Транскрипт презентације:

1 Slika 6.4 Dohodak, potrošnja Dohodak Potrošnja Vreme
Vraćanje duga Potrošnja Permanentni dohodak Pozajmljivanje Vreme

2 Permanentni dohodak Sadašnja vrednost bogatstva Permanentni dohodak

3 KINA Hipoteza o permanentnom dohotku sugeriše da
bi Kina trebalo da tokom ovog perioda beleži značajan platnobilansni deficit. Umesto toga, ona beleži rastući suficit, koji je dostigao nekih 10% BDP. ZAŠTO??? Depresijacije Nedostatak potrosnje zbog loseg bankarskog Sistema i odsutva socijalnog osiguranja

4

5 Najpre je najveći deo išao investitorima
S/GDP

6 Irska – štednja zbog stranih investicija?
Potrošnja sutra A´´=R´´ Y2´ R´ Od suficita od 2,9% BDP, Irska je godine već zabeležila deficit od 0,2%, koji je do narastao na preko 4% BDP Y2 A=R A´ Y1 Y1´ B B´ B´´ Potrošnja danas

7 Kina – štednja zbog institucija?
namerno drži potcenjenu valutu da bi veštački podsticala konkurentnost. kineski građani ne mogu da se zadužuju - bankarski sistem prilično nerazvijen. građani štede skoro polovinu svog dohotka jer u Kini nema socijalne zaštite, tako da novac čuvaju za rashode za zdravstvo i za život u starosti. Bilo kako bilo, Kina svakako nije na putu optimalne intertemporalne potrošnje. D Potrošnja sutra A´´=R´´ Y2´ R´ Y2 A=R A´ Y1 Y1´ B B´ B´´ Potrošnja danas

8 namerno drži potcenjenu valutu da bi veštački podsticala konkurentnost.
kineski građani ne mogu da se zadužuju jer je bankarski sistem prilično nerazvijen. građani štede skoro polovinu svog dohotka jer u Kini nema socijalne zaštite, tako da novac čuvaju za rashode za zdravstvo i za život u starosti. Bilo kako bilo, Kina svakako nije na putu optimalne intertemporalne potrošnje.

9 “Dobar” platnobilansni deficit je posledica visokih investicionih troškova . Na nešto duži rok to ohrabruje investitore da ulažu i izvoze, te se sutra stvara suficit. “Loš” deficit je posledica visoke privatne ili javne potrošnje koje nemaju nikakvog uticaja na rast.

10 POREDIMO RAST BDP I APSORPCIJE AKO BDP RASTE BRŽE OD APSORPCIJE,
KAKAV JE SALDO TEKUĆEG RAČUNA? BDP: C+G+I+ (X-M) Apsorpcija: C+G+I, BDP> C+I+G C+I+G+(X-Z)> C+I+G (X-Z)>0 SUFICIT

11 Novac i monetarna politika
Poglavlje 9 Novac i monetarna politika

12 Bird and Fortune – 1. Subprime Crisis 2. Investment bankers

13 Finansijska kriza započela na hipotekarnom tržištu,
„Sab-prajm” (sub-prime) krediti su bili napravljeni za siromašne klijente, NINJA krediti kamatne stope na ove zajmove postavljene su tako da inicijalna kamatna stopa bude mala, ali da vremenom ubrzano raste. Ova kreditna linija ubrzo je postala „hit”, Ubrzo nakon odobrenja, banka je ove kredite – tj. svoje pravo na redovnu otplatu kredita – prodavala drugim finansijskim institucijama. Ovaj trik je omogućio bankama da ostvare proviziju, a da se trenutno oslobode rizika neplaćanja.

14 Institucije koje su kupile ove rizične zajmove preprodavale su ih drugim finansijskim institucijama širom sveta. Ove hartije od vrednosti sa hipotekarnim pokrićem često su menjale vlasnika, putujući iz jedne zemlje u drugu. Završile su u aktivi velikih banaka. To je stvorilo još jedan problem asimetričnih informacija: poslednji kupci ovih hartija od vrednosti vrlo su teško mogli da dokuče koliki rizik su uneli u svoju aktivu.

15 upravo je u to doba započeo onaj unapred definisani period rasta kamatne stope na odobrene hipotekarne zajmove U principu, sama kupljena nekretnina je bila stavljena pod hipoteku, što je garantovalo da kredit ima realno pokriće. Ali, padom cena nekretnina, nisu samo kuće gubile vrednost, već je istovremeno stotine hiljada kredita ostalo bez realnog pokrića i trenutno izgubilo vrednost

16 Glass-Steagall Act – zabranio povratak investicionog bankarstva
Anglo-američki kapitalizam postao instrument za bogaćenje menadžera Kako se kapitalizam promenio – lal/busta/busta0708.pdf  Glass-Steagall Act – zabranio povratak investicionog bankarstva List of economic crises - Wikipedia

17

18 da kada uložite pare u banku, taj novac banka ne stavlja u sef.
vaš novac se koristi za podmazivanje zupčanika koji pokreću industriju i poljoprivredu. SETITE SE KRUŽNOG TOKA DOHOTKA!!!!

19 Joe Biden, 2008 (AKA Gaffemaster)
“Kada je došlo do kraha berze, predsednik Ruzvelt je otišao na televiziju i nije govorio samo o pohlepi, već je rekao “evo, vidite šta se desilo.’ Nije bio predsednik on Nego Herbert Huver Nije ni bilo televizije

20 Ruzvelt Da razjasnim – ako se vaša banka ne otvori već sutra to ne znači da treba verovati da se neće otvoriti. Postoji jedan element prilagođavanja finansijskog sistema koji je važniji od valute - važniji od zlata - A to je poverenje ljudi.

21 Budući da je bez ikakve vrednosti, papirni novac (fiat money) - je zakonsko sredstvo plaćanja zbog toga što je država odlučila da tako bude. M1 = gotovina u opticaju + depoziti po viđenju. M2 = M1 + štedni bankarski depozitii M3 = M2 + veći, oročeni depoziti + računi kod nebankarskih institucija.

22 Centralna banka proizvodi dve vrste novca.
izdaje gotovinu (nekada to, u njeno ime, radi Trezor) kreira rezerve što su u stvari depoziti koje poslovne banke drže u centralnoj banci. Suma gotovine i rezervi čini primarni novac (monetary base), koji obeležavamo simbolom M0.

23 Novac centralne banke naziva se još ...
„vruć novac” ili „novac centralne banke” ili “primarni novac”. Centralna banka je javna ili kvazi-javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim pravom kontrole novčanih i kreditnih poslova.

24 Najveći deo savremenog novca, koji je često simbol države, uopšte ne proizvodi – država.
To rade banke. Ali, mogu li onda banke da kreiraju novac kako god žele? Odgovor je da ne mogu. Zamislite da ste bankar.

25 Poslovne banke Kada uložite svoj novac u banku u formi depozita po viđenju, vama se čini da novac ostaje u banci i da čeka da ga unovčite ili potrošite kad god to budete hteli. U stvarnosti to nije baš tako.

26 Kad banka daje kredit tu je problem jer
bančina aktiva je mnogo dužeg perioda dospeća od njene pasive. Praksa uzimanja kratkoročne pasive i njena transformacija u dugoročnu aktivu naziva se konverzija dospelosti. Ovo banke stalno rade, ali je to rizično kratkoročni dugoročni

27 depozit Za banku, vaš kredit je pasiva, kratkog ili trenutnog dospeća. Dospeće je trenutno ako se radi o depozitu po viđenju, ili je kratkoročno ako je u pitanju kratkoročni depozit tri meseca ili godinu dana. kratkoročni dugoročni

28 Konverzija dospelosti
Da bismo videli zašto transformacija dospelosti može da bude rizičan posao, zamislimo da svi klijenti istovremeno reše da podignu svoj novac. kratkoročni dugoročni

29 Pošto je najveći deo novca odmah plasiran u formi kredita, on uopšte više i nije u banci (setite se radio-obraćanja predsednika Ruzvelta). Takva masovna konverzija bi u kratkom roku bila jednostavno nemoguća. juriš na banke (bank run):

30 Kako poslovne banke kreiraju novac

31 Kako centralna banka kontroliše ponudu novca
Primarni novac M0 = novac u opticaju + rezerve poslovnih banaka. Kada centralna banka kreira rezerve, ona u stvari daje kredit komercijalnoj banci kroz međubankarsko tržište, slično kao što poslovne banke kreditiraju svoje klijente. To znači da ona za to naplaćuje kamatu.

32 Novi novac se tako što nekoliko puta pritisnemo tastaturu kompjuterskog sistema neke banke.
Efektivno, ovaj novac ima “podlogu” samo u poverenju u banku – tj. u kvalitet kredita i hartija od vrednosti koje se nalaze u aktivi te banke. Novac ima vrednost sve dok ova aktiva ima odgovarajuću vrednost.

33

34 bitcoin

35 Krah bitcoina? fear, uncertainty, and doubt (FUD) had already spread like wildfire.
Hakovan Binance, The U.S. Securities and Exchange Commission (SEC) – uvodi regulativu Japan kaznio FHSO and Bit Station na mesec dana

36

37 Bitcoin value history (comparison to US$)
Bitcoin value history (comparison to US$) Date USD : 1 BTC Notes Jan 2009 – Mar 2010 basically nothing No exchanges or market, users were mainly cryptography fans who were sending bitcoins for hobby purposes representing low or no value. In March 2010, user "SmokeTooMuch" auctioned 10,000 BTC for $50 (cumulatively), but no buyer was found. Mar 2010 $0.003 On 17 Mar 2010, the now-defunct BitcoinMarket.com exchange is the first one that starts operating. May 2010 less than $0.01 On 22 May 2010,[141] Laszlo Hanyecz made the first real-world transaction by buying two pizzas in Jacksonville, Florida for 10,000 BTC.[142][143] July 2010 $0.08 In five days, the price grew 900%, rising from $0.008 to $0.08 for 1 bitcoin. Feb 2011 – April 2011 $1.00 Bitcoin takes parity with US dollar.[144] 8 July 2011 $31.00 top of first "bubble", followed by the first price drop Dec 2011 $2.00 minimum after few months

38 17-20 November 2017 $7,600-8,100 Briefly topped at USD $ /BTC at 01:14:11 UTC before retreating from highs. At 05:35 UTC on 20 November it stood at USD$7,988.23/BTC according to CoinDesk.[155] This surge in bitcoin may be related to developments in the Zimbabwean coup d'état. The market reaction in one bitcoin exchange is alarming as 1 BTC topped nearly US$13,500, just shy of 2 times the value of the International market.[156][157] 15 December 2017 $17,900 Bitcoin price reached $17,900[158] 22 December 2017 $13,800 Bitcoin price loses one third of its value in 24 hours, dropping below $14,000.[159] 5 February 2018 $6,200 Bitcoin's price drops 50 percent in 16 days, falling below $7,000.[160] 3 April 2019 $4000

39

40 Emisiona dobit – u poglavju 17
Emisiona dobit je beskamatni kredit koji dobija CB

41

42 Dishonest seigniorage

43 tražnja za novcem M=kPY može predstaviti kao konstantna proporcija (k) nominalnog BDP (PY).
Uko želimo više novca Jedan način - kredit. Za njega ćete morati da platite kamatu, što je skupo. Drugi način je da prodate neke hartije od vrednosti. U tom slučaju, odričete se budućih dividendi u zamenu za depozit koji ne donosi nikakvu ili vrlo malu kamatu. Na taj način, iako je tražnja definisana kao proporcija k nominalnog BDP, ova proporcija u stvari nije konstantna: ona se smanjuje sa rastom kamatne stope.

44 (9.2) depoziti ≤ (1/rr) × rezerve.

45 greška (9.2) depoziti ≤ (1/rr) × rezerve. Multiplikator = 1/rr
U knjizi je greška Piše (rr) umesto (1/rr) Ako je rr=10%, onda je 1/rr=10, 10 mlrd$ x 1/rr=100 milijardi $ što objašnjava zašto su stope rezervi prilično male

46 Bazelski kriterijumi Da bi se osigurali od rizika da zajmovi mogu izgubiti vrednost, vlasnici banaka moraju da održe minimum kapitala u svom bilansu stanja. To je tzv minimalna kapitalna adekvatnost

47 Multiplikator rezervi je inverzan u odnosu na stopu rezervi.
Stopa rezerve - liquidity requirement“, obavezna likvidnost. Multiplikator = 1/rr

48 Zašto neke zemlje imaju rr=0
Debitori su potpuno zaduženi a kreditori izbegavaju rizik

49 Bank of England - dobrovoljna rezerva
Prosečna rezerva gotovine u bankarskom sektoru bila 3.1% Giovanni Giolitti, italijanski premijer, na pitanje je li teško upravljati Italijom odgovorio je - “Not at all, but it's useless.”

50 Rezerve – inflacija? Inflacija je posledica rasta neproduktivnih formi javne potrošnje (sve vrste trošenja vezanih za stimulisanje ponude) Podaci za sve zemlje to potvrđuju

51 Tržište novca Kada centralna banka kreira rezerve, ona u stvari daje kredit komercijalnoj banci kroz međubankarsko tržište, slično kao što poslovne banke kreditiraju svoje klijente.

52 tržište novca još nosi naziv međubankarsko ili otvoreno tržište.
To nije neko mesto ili neka zgrada, već je to u stvari mreža banaka

53 međubankarska kamatna stopa
Ova stopa je osnova svih ostalih kamatnih stopa. U evrozoni se zove EONIA (European Overnight Interest Average), u Americi se zove Fed Funds u VB se zove Sterling Interbank Rate. BEONIA (Belgrade OverNight Index Average)

54

55

56

57 TRAŽNJA ZA NOVCEM Privatni sektor - domaćinstva i korporacije – mora da ima dovoljno novca za svoje dnevne operacije. To je tražnja za novcem M Zbog rr, se tražnja za novcem M pretvara u izvedenu tražnju poslovnih banaka za rezervama, tj za M0.

58 Šta određuje kolika će biti tražnja za novcem M?
Jednostavan odgovor na ovo pitanje je: broj transakcija, jer je upravo to svrha novca. iako je tražnja definisana kao proporcija k nominalnog BDP, ova proporcija nije konstantna: ona se smanjuje sa rastom kamatne stope.

59 Na Slici 9.6 ovo je predstavljeno opadajućom linijom D

60 Centralne banke po pravilu objavljuju kamatnu stopu koju će implementirati
dakle, svi su upoznati sa položajem linije S na Slici 9.7 u evrozoni „refi” – main refinancing rate u SAD „ciljna stopa” (target rate), u Velikoj Britaniji „bančina stopa” (the Bank rate), u Švedskoj i u Srbiji „repo” stopa.

61 Monetarna politika u praksi
Ciljevi konfliktni ciljevi komplikuju vođenje monetarne politike širom sveta. Centralnom bankom rukovodi stručnjak kome zemlja daje ogromnu moć. centralne banke su dugo bile pod direktnom kontrolom ministarstva finansija.

62 Centralne banke utiču na autput i inflaciju tako što
kreiraju ili povlače novac, što znači da postavljaju kamatnu stopu na relativno nizak nivo kada je ponuda novca velika Na relativno visok nivo kada je ponuda novca mala

63 3 instrumenta (i) kamatna stopa, (ii) ponuda rezervi,
(iii) stopa obavezne rezerve CB ne može istovremeno da kontroliše i ponudu novca i kamatnu stopu. Ona može samo da izabere tačku na liniji izvedene tražnje za rezervama

64 Ona je mogla da uradi i suprotno,
da izabere obim rezervi koji želi da drži, ali bi onda morala da prihvati bilo koju kamatnu stopu koja se tada formira na tržištu

65

66 bazna inflacija - stopa inflacije koja ne zavisi od
sezonskih i drugih faktora, te ne uključuje promene cena hrane i energije, niti cene pod državnom kontrolom.

67 Monetarno targetiranje
Tokom 1950-ih i 1960-ih, smatralo se da je zadatak centralnih banaka da održavaju stabilne i niske kamatne stope. Novac je endogeno rastao ovakva politika 70-ih godina dovela do visokih stopa inflacije.

68 depoziti ≤ (1/rr) × rezerve.
Kao trenutna reakcija na razarajuću inflaciju iz 1970-ih, mnoge centralne banke su targetirale stopu rasta novčane mase. Strategija monetarnog targetiranja zasniva se na vezi između rezervi i depozita iz jednačine (9.2). depoziti ≤ (1/rr) × rezerve.

69 Targetiranje rasta novčane mase se smatra razlogom za uspešnu dezinflaciju iz 80-ih godina prošlog
veka. Od ove se politike masovno odustalo tokom 90-ih godina, iz više razloga

70 Zašto se odustalo od targetiranja M
1 - deregulacija finansijskog sektora poprilično izbrisane razlike između agregata. 2 - Monetarni multiplikator postao je prilično nestabilan i primarni novac M0 nije više bio dovoljno precizan instrument.

71

72 KAKO DA UTVRDIM DA LI JE TEJLOROVO RAVILO VALJANO?
Ilustracija: poredimo stvarnu kamatnu stopu i kamatnu stopu koju dobijamo primenom Tejlorovog pravila (9.4) kada je a=1,5 a b=0,5, i gde se neutralna kamatna stopa utvrđuje na osnovu prethodnih iskustava ili na osnovu izjava koje o tome daju centralne banke.

73

74 Targetiranje inflacije
Razlog leži u tome što je targetiranje inflacije relativno jeftino. Ako se ispostavi da je preteško da se kontroliše novčana ponuda, centralna banka i dalje može da dođe u izabranu tačku A tako što će odlučiti gde da postavi kamatnu stopu.

75 Šta ako centralna banka pogreši?
Nezgodna strana je što se guverner, za razliku od vlade, neće na izborima suočiti sa sudom javnosti, i što on to veoma dobro zna. Dobijanjem nezavisnosti, centralna banka ne dobija istovremeno i demokratske sankcije i može postati malo egocentrična, ako ne i otvoreno arogantna. Nema savršenog rešenja za ovaj problem.

76 U Evropskoj centralnoj banci stabilnost cena se smatra prioritetom
U Evropskoj centralnoj banci stabilnost cena se smatra prioritetom. U SAD, Federal Reserve System je dužan da ispunjava dva cilja – “stabilnost valute” i “visok nivo zaposlenosti”. Uporedite i procenite po čemu se sve ova dva sistema razlikuju. ECB – samo cenovna stabilnost Jer centralna banka na dugi rok ne može da utiče na output Fed ima dualni mandat: zaposlenost i inflaciju Zaposlenost je određena na strani ponude, ali na kratak rok može da interveniše Tako što stimuliše tražnju - pa time i autput i zaposlenost To može voditi većoj inflaciji na dugi rok Što obesmšljava prvi cilj – nisku inflaciju Konfliktnost ciljeva može da zamuti signale koje tržište dobija od CB

77 2. Jedan od zadataka centralna banke je da nastupi u ulozi krajnjeg poverioca, kao što je objašnjeno u Okviru 9.6. Jedan od težih zadataka je da se odredi je li banka nesolventna (ne može da se oporavi) ili samo nelikvidna (nema nikakvih fundamentalnih problema, već je samo ostala bez gotovine). Objasnite zbog čega je to važno i kako bi se ova razlika mogla utvrditi. Banka ima moralni hazard Alibi – namera da ne budu na šteti poreski obveznici Što vodi još rizičnijem ponašanju Pomoći samo nelikvidnim, a ne nesolventnim bankama (ima sredstva ali neodgovarajuće dospelosti) To nije preterano teško ako se pogleda u račune, ali otvara prostor za rizično ponašanje

78 Funkcija krajnjeg poverioca
Badžetovi principi (prema volteru Badžetu (Walter Bagehot), britanskom ekonomisti s kraja 19. veka): zajmove davati samo uz kolateral (hipoteku); velike sume davati na zajam po kamatnoj stopi većoj od tržišne; onda prodati ili likvidirati nesolventne banke, te će gubitke snositi njihovi vlasnici. Menadžeri i akcionari bi isto tako trebalo da snose troškove rizičnog poslovanja, što bi svakako smanjilo problem moralnog hazarda

79 Debit cards money

80 https://www. google. rs/search
Ovo pogledati