Rezultati istraživanja javnog mnjenja Srbije

Презентација на тему: "Rezultati istraživanja javnog mnjenja Srbije"— Транскрипт презентације:

1 Rezultati istraživanja javnog mnjenja Srbije
Konferencija za medije Medija Centar 13. februar 2012.

2 stavovi punoletnih gradjana Srbije na temu izlaska na izbore
U periodu od 3. do 8. februara godine agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja Partner Consulting, pod pokroviteljstvom Udruženja istraživača Srbije (UUTI), realizovala je veoma značajno istraživanje: stavovi punoletnih gradjana Srbije na temu izlaska na izbore postojeće procene izlaznosti na sledećim izborima nagoveštavaju rekorde; da li je to realno i na čemu se zasniva? stavovi povodom „belog listića“ koliko je ovaj koncept poznat i u kojoj meri ga građani podržavaju? glasačko opredeljenje gradjana Srbije rejting stranaka ne beleži značajne promene, iako ih ima; medjutim, podela na „sigurne“, „verovatne“ i „potencijalne“ glasače nagoveštava neizvesnost u finišu izborne trke profili glasačkog tela pojedinih stranaka socio-demografske karakteristike glasača doprinose razumevanju trenutne snage i mogućeg kretanja rejtinga stranaka Istraživanje je realizovano kao komercijalni projekat agencije Partner Consulting i sadrži otvoreni deo, koji se ovom prilikom objavljuje, i dopunske informacije za pojedine klijente iz oblasti politike i medija. Najnovije istraživanje izvedeno je tehnikom telefonskog intervjua na uzorku od ispitanika, dobijenom višeetapnim slučajnim izborom, koji je obezbedio punu reprezentativnost, posebno po kriterijumu pola, starosti i obrazovanja. Tokom pripreme i realizovanja istraživanja poštovan je u celini medjunarodni Kodeks socijalnih i tržišnih istraživanja, koji propisuje Medjunarodna trgovinska komora i Svetska asocijacija istraživačkih profesionalaca, ESOMAR. Agencija Partner već 20 godina prati, istražuje i analizira pulsiranje javnog mnjenja Srbije, od predratnih, ratnih, posleratnih, do poslednjih „novodemokratskih“ godina. Poznavanje savremene istraživačke metodologije, iskustvo primene istraživanja u najtežim uslovima, ali i inovativne tehnike anketiranja, uzorkovanja i tumačenja podataka, garantuju pouzdane uvide u stavove i očekivanja srpskog javnog mnjenja i u trenucima najvećih previranja i izazova. Miroslav Šutić Direktor Agencije Partner Consulting Višegodišnji regionalni predstavnik ESOMAR-a Predsednik UUTI-a Kontakt: , –

3 Da li planirate da izadjete na izbore?
Mehaničkim sabiranjem prve dve kategorije, „sigurno ću izaći“ i „verovatno ću izaći“, dobija se oko 70%, što je potencijalni maksimalni izlazak o kome je bilo reči ovih dana. Međutim, realni izlazak je svakako ispod ovog nivoa. Za procenu izlaznosti na sledeće izbore treba imati u vidu sledeće: na izbore sigurno izlazi 43,8% biračkog tela ovom korpusu se sigurno može priključiti deo onih koji će „verovatno izaći“, a već danas znaju za koga bi glasali (17.9%). Dakle, najverovatniji izlazak na sledeće izbore je najmanje 61.7%.

4 Zanimljivo je da verovatnoća izlaska na izbore ostaje gotovo identična, bez obzira na godine starosti. Takođe, visoka spremnost najmladje populacije da izađe na izbore predstavlja iznenađenje u odnosu na ranija iskustva. Po stepenu obrazovanja jedino završena osnovna škola pokazuje izlaznost ispod proseka. Nešto veća izlaznost može se očekivati kod najobrazovanijih.

5 Stavovi o predaji praznog (“belog”) glasačkog listića
Za ideju izlaska na izbore i predaje praznog listića čula je samo trećina populacije. Velika većina smatra da ova ideja nije dobra. Samo bi 12% ukupne populacije eventualno postupilo tako, ukoliko na dan izbora ne budu sigurni za koga bi glasali. Zanimljivo je da to u nešto većoj meri važi za one koji će sigurno ili verovatno izaći na izbore (14%). Oni koji nisu sigurni ili tvrde da neće izaći znatno manje razmatraju ovu opciju.

6 Kako bi se gradjani izjasnili na izborima ovog trenutka
Da se danas održavaju izbori glasalo bi 56% biračkog tela. Na tom nivou izlaznosti, rezultati su kao na grafikonu. U odnosu na stanje iz decembra promene su veoma male. Izvesno povećanje zabeležio je SPS (0,6%), PUPS (0,9%) i SVM (1,2%).

7 Karakteristike birača
Zanimljiva je struktura birača pojedinih stranaka prema polu. Dok DS ima potpuno ujednačenu polnu strukturu (kao prema popisu), dotle SNS odstupa više od 10 poena u korist muškaraca, a SPS više od 10 poena u korist žena. SPS je i jedina stranka sa većinskim prisustvom žena u biračkom telu. „Najmuževnije“ stranke su SVM i SRS za 76% muškaraca, pa PUPS sa 72% muškaraca. Ubedljivo najveći procenat žena se opredeljuje za male i lokalne stranke. Mnogo više žena nego muškaraca se izasnilo sa „ne zna“ ili je odbilo da da odgovor na pitanje za koga bi glasali danas.

8 Na nivou izlaznosti od 66% odnos SNS-a i DS-a bi mogao biti SNS 37%
Analiza glasača pojedinih stranaka po obrazovanju upućuje na jedan od razloga velike prednosti SNS-a prema DS-u. Naime, izrazita prednost SNS-a postoji u kategorijama nižeg i srednjeg obrazovanja, a njihovo učešće u ukupnoj populaciji je blizu 90%! Obrazovna struktura nagoveštava dalje povećanje ove razlike izmedju SNS-a i DS-a. Kod nižeg obrazovanja postoji najveća “rezerva” novih glasača iz kategorije onih koji nisu hteli da se izjasne (“ne zna” i “odbija”). Od 16% ovakvih glasača (procenat na nivou cele populacije) na izbore će izaći 10%. Najveći deo ovih glasača opredeljuje se za SNS. Na nivou izlaznosti od 66% odnos SNS-a i DS-a bi mogao biti SNS 37% DS 26%